kako-stres-moze-biti.jpg

Kako stres može biti izvor razvoja?

Pojam stresa se široko koristi kako u nauci, tako i u svakodnevnom životu. O njemu se najčešće govori u negativnom smislu, kao o nečemu uznemirujućem i nepoželjnom, nečemu što najčešće donosi negativne posledice. Stres se uglavnom shvata kao „događaj u spoljašnjoj sredini“,koji za većinu ljudi predstavlja pretnju ili gubitak ili (ređe) izazov ili kao reakcija…

sekundarna-dobit.jpg

Sekundarna dobit – korist od problema

Zašto ljudi neće da se menjaju? Svi ljudi koji potraže terapiju, potraže je radi promene. Nešto im ne odgovara u njihovim životima, imaju simptome koje ne razumeju, nesrećni su iz raznoraznih razloga i žele da „vide“ šta im je, razreše svoje probleme i budu slobodniji. Takođe, svaki put kad upitam klijenta da li, eventualno, postoji…

antibiotici.jpg

Antibiotici: ubice dobrih bakterija?

Od septembra pa sve do kraja jeseni, skoro svake godine vlada neka vrsta manje ili veće epidemije gripa ili nekog drugog virusa. Većina nas se jednostavno oporavi koristeći standardne metode lečenja među kojima je i konzumiranje antibiotika. „Antibiotici su hemijski agensi koji mogu potpuno uništiti patogene mikroorganizme ili zaustaviti njihov rast ili razmnožavanje bez pričinjavanja…

emocije.jpg

Šta su emocije i koja je njihova funkcija?

Uverenje da su emocije nešto što nam se dešava i nad čim nemamo nikakvu kontrolu je prva i najveća prepreka upotrebi emocija sa ciljem poboljšanja kvaliteta života i profesionalnog funkcionisanja. Prvi korak u emocionalnom učenju svakako bi trebalo da bude razumevanje prirode i funkcije osećanja.Emocije je moguće definisati kao reakcije bića na neko događanje. Emocionalna…

vise-ni-zene-ne-placu.jpg

Više ni žene ne plaču

Da “nije muški plakati”, to smo znali oduvek, ali ne znam da li primećujete da ni žene više “ne smeju” da plaču. Nekako je socijalno prihvaćeno da je plakanje znak slabosti, a da nije muški biti slab – pa retko možemo videti muškarca koji plače. Ali stičem utisak da je došlo vreme gde se suze…

usamljenost.jpg

ŽIVIMO U DOBU USAMLJENOSTI

Zbog čega uništavamo samu suštinu čovečanstva – našu međusobnu povezanost? Antropocen, kako su naučnici nazvali epohu u kojoj živimo, doba je čovekovog ogromnog uticaja na biosferu, ali se po malo čemu razlikuje od ranijih doba. Ipak, jedna razlika je očigledna: ovo je doba usamljenosti. Kada je Tomas Hobs tvrdio da u prirodnom stanju, pre nego…