Samopovređivanje i tinejdžeri

Samopovređivanje je čin pri kome se pojedinci namerno povređuju kako bi se izborili sa bolnim ili jakim emocijama. To je način pokušaja da se uspostavi kontrola nad osećanjima ili olakšanje od njih.

Adolescent povređujući delove svog tela ispoljava bol koju oseća na unutrašnjem nivou.

Za neke osobe, pokušaj da kontrolišu ili zaustave osećanja kroz samopovređivanje je zapravo način pokušaja da se izleče. Drugi ljudi se samopovređuju kako bi mogli da “osete nešto” umesto da osećaju ništavilo ili prazninu. Neki ljudi se samopovređuju da bi izrazili osećaj beznađa, tražili pomoć, uticali na ponašanje drugih ljudi ili da bi „uzvratili” drugima.

Samopovređivanje treba shvatiti ozbiljno. To može postati navika ili prisila. Ponovljeno samopovređivanje može dovesti do ozbiljnih povreda, ožiljaka, zdravstvenih stanja i slučajne smrti. Takođe, osobe koje se samopovređuju imaju povećan rizik od pokušaja samoubistva.

Samopovređivanje: kako se to dešava

Samopovređivanje se dešava na različite načine, neki su očigledniji i ozbiljniji od drugih. Oblici samopovređivanja uključuju:

– sečenje, grebanje, rezbarenje ili

obeležavanje tela

– čupanje krasta da ne zarastu

– čupanje kose

– paljenje kože

– ujedanje, modrice ili udaranje

– udaranje dela tela o nešto tvrdo.

Digitalno samopovređivanje ili samo-sajber-maltretiranje je kada tinejdžeri kreiraju alternativne onlajn identitete za sebe na sajtovima društvenih medija i objavljuju okrutne komentare o sebi. Alternativni identiteti mogu takođe dobiti okrutne komentare od drugih ljudi.

Neki tinejdžeri i mladi ljudi se nose sa snažnim emocijama na manje očigledan, ali ipak ozbiljan način. To uključuje prekomerno opijanje, uzimanje droga, nebezbedni seks ili izgladnjivanje.

Znaci samopovređivanja

Mladi ljudi koji se samopovređuju ponekad pokušavaju da to sakriju. Često se stide svog ponašanja i brinu da će drugi biti ljuti na njih, odbaciti ih ili neće razumeti zašto se samopovređuju.

Ako ste zabrinuti da bi vaše dete moglo da se samopovređuje, evo nekoliko znakova na koje treba obratiti pažnju.

Vaše dete može:

– imati promene u obrascima spavanja ili ishrane

izgubiti interesovanje za aktivnosti u kojima obično uživaju ili prestati da se viđaju sa prijateljima

– izbegavati aktivnosti poput plivanja, gde se vide njihove noge, ruke ili trup, ili nositi odeću koja im pokriva ruke i noge

– preskočiti odlazak u školu ili imati pad u učinku u školi

– sakrivati predmete poput žileta, noževa za šablone, upaljača i šibica.

Emocionalni znaci

Vaše dete može:

– imati velike promene u raspoloženju

– biti razdražljivo duži period vremena

– imati stalne izlive burnog temperamenta

– da se oseća tužno, prazno ili beznadežno

– da se oseća bezvredno ili veoma krivo

– da prestane da brine o svom izgledu.

Fizički znaci

Vaše dete može:

– imati povrede koje ne mogu ili neće da objasne

– biti uznemireno

– delovati veoma usporeno ili umorno ili imati vrlo malo energije.

Ako se vaše dete samopovređuje, važno je da se rano uključite i ohrabrite dete da dobije stručnu podršku. Uz ovu podršku, vaše dete može naučiti pozitivne načine da se nosi sa jakim osećanjima. Ovo može prekinuti ciklus samopovređivanja i sprečiti buduće samopovređivanje.

Ako se vaše dete samopovređuje: šta da radite

Ako otkrijete da se vaše dete samopovređuje, mogli bi da se osećate uplašeno, krivim, šokirano, uspaničeno ili čak ljutito.

Može biti teško razumeti šta se dešava i zašto – a vaše dete možda neće imati reči da vam objasni. Ali ako ostanete mirni, poštujete, ne osuđujete i aktivno slušate, možda ćete dobiti uvid u misli, osećanja i ponašanje vašeg deteta i neke ideje o tome kako možete da pomognete.

Najvažnija stvar je da detetu date do znanja da su jaka osećanja normalna – ali ih je takođe teško imati. A kada ste u tinejdžerskim godinama, stvari mogu izgledati još teže.

Ako zateknete vaše dete dok se samopovređuje

Ako zateknete svoje dete u činu samopovređivanja, najbolje je da govorite mirno, direktno i bez osuđivanja. Možete reći nešto poput: „Vidim da si veoma uznemiren. Nisam znao da su se stvari toliko nagomilale. Možeš razgovarati sa mnom o ovome. Neću da se ljutim na tebe”.

Najbolje je izbegavati reagovanje besom ili pretnjama. Reći da vaše dete to radi samo zbog pažnje neće pomoći. Većina samopovređivanja ne znači privlačenje pažnje.

Uobičajeno je da ljudi budu „isključeni“ ili ne reaguju tokom čina samopovređivanja. Ako nađete svoje dete ovakvo, oslovite ga njegovim imenom mirno i tiho i zamolite dete da vam kaže gde se nalazi.

Obezbedite prvu pomoć za bilo kakve posekotine ili povrede na miran način bez mnogo buke. Potražite medicinsku pomoć za sve što izgleda ozbiljno. Ovo može pokazati vašem detetu da je njegovo telo važno i da je vredno brige.

Možete reći nešto poput: „Želeo bih da ti pomognem da zalečiš te posekotine“ ili „Hajde da nabavimo antiseptik da pomognemo da posekotine brzo zarastu“.

Razgovor o samopovređivanju

Možete svom detetu postaviti neka pitanja o samopovređivanju, imajući na umu da se ljudi koji se samopovređuju mogu stideti zbog toga. Zato je važno da ostanete mirni, ne osuđujete i slušate ćutke bez prekidanja.

Na primer:

„Primetio sam ožiljke na tvojoj ruci. Nadam se da je u redu da pričamo o tome. Možeš li mi reći nešto o trenucima kada si se povredio?’

„Vidim da si veoma uznemiren. Možda se plašiš. I ja sam uplašen. Zajedno ovo možemo da rešimo.”

„Činjenica da se samopovređuješ govori mi da si veoma uznemiren. Možda ti se neće dopasti da sam saznao. Neću ti postavljati mnogo pitanja, ali želim da ti pomognem – kada budeš spreman.”

Ako mislite da je vašem detetu potrebna hitna medicinska pomoć – na primer, zbog ozbiljnih rana ili predoziranja, ili zato što se oseća suicidalno – pozovite hitnu pomoć ili odvedite dete u hitnu pomoć.

Dobijanje pomoći za samopovređivanje tinejdžera

Vaše dete će možda moći da prekine sa samopovređivanjem, ali podrška profesionalaca kao što su lekar opšte prakse, savetnik ili psiholog je važna.

Zdravstveni radnik može preporučiti različite terapije u zavisnosti od potreba vašeg deteta. Lečenje može uključivati psihološku terapiju ili savetovanje i roditeljsku ili porodičnu terapiju.

Savetovanje može pomoći tinejdžerima da shvate zašto se samopovređuju, šta izaziva samopovređivanje i kako da to zaustave. To može uključivati pomoć tinejdžerima da razumeju i upravljaju jakim emocijama i nauče efikasnije načine upravljanja i izražavanja snažnih misli i osećanja.

Ako vašem detetu nije prijatno da poseti zdravstvenog radnika, možete mu predložiti da koristi usluge onlajn podrške ili telefonom.

Pazite na sebe

Važno je da vodite računa o sebi, posebno o svom fizičkom i emocionalnom blagostanju. Ovo vam može pomoći da ostanete mirni i dosledni kada stvari postanu teške, što je dobro i za vaše dete.

Zatražite pomoć od porodice, prijatelja ili članova vaše mreže podrške. Možete ih zamoliti da vas pozovu ili pošalju SMS, ili da se brinu o vašoj drugoj deci dok vi odvojite malo vremena za sebe.

Svaki dan odvojite malo vremena da budete sami i čitate knjigu, gledate TV emisiju ili pišete o svojim mislima i osećanjima. Počnite sa pet minuta na kraju dana ako je to sve što imate.

Odvojite vreme za neku fizičku aktivnost – na primer šetnju ili plivanje. Malo vežbe može vam dati više energije za podršku vašem detetu.

Potražite pomoć za sebe ako ste uznemireni ili samo želite da razgovarate o uticaju ponašanja vašeg deteta na vas. Vaš lekar opšte prakse, psiholog ili savetnik je dobra osoba za razgovor o ovome.

Briga o sebi takođe daje vašem detetu primer kako je dobro tražiti pomoć kada ste u problemu.

Izvor: raisingchildren.net

 

Možda će vas zanimati emisije:

Pripadanje

Mentalno zdravlje mladih

(Visited 674 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *