10 znakova nutritivnih nedostataka kod dece

Kada mi se rodio sin, potpuno su me preplavila osećanja.

Kada je babica otišla i sva euforija samog čina porođaja prošla, pogledala sam u to maleno stvorenje koje sam upravo izgurala iz sebe i pomislila: „Oh, užas!“ Istog trenutka ophrvale su me misli o svim onim načinima na koje bi ono mogo biti povređeno i došla sam u stanje „prestravljene novopečene mame“. Obraćala sam pažnju na svaku sitnicu u brizi o svom sinu i shvatila sam da se brinem i oko najmanjih stvari. Sećam se kako sam se pitala hoću li se ja toliko brinuti o svemu sve dok on ne napuni 18 godina, tj. sve dok kompletna odgovornost za njegovu dobrobit leži na meni. Ubeđivala sam sebe da se osećam tako samo zato što je on „beba“. Bila sam ubeđena da se, kada on bude imao dve ili tri godine, više neću baš toliko brinuti.
Kako sam samo naivna bila kada sam mislila da će ikada doći vreme da prestanem da brinem za svog sina! On sada ima deset godina, a ja i dalje brinem o svim aspektima njegovog života i nadam se da radim ono što je za njega najbolje.

Mi našoj deci želimo samo najbolje, zar ne?

Kao roditelji, mi činimo sve što je u našoj moći da svojoj deci obezbedimo dobro i zdravo okruženje. Ipak, i pored toga naša deca, uprkos svim našim naporima, mogu patiti od nutritivnih nedostataka. I sama sam to iskusila. Ne optužujem sebe i ne osećam se krivom. Samo pokušavam da učim i činim bolje. Ne mogu da budem savršena, ali za dobro svoje dece, trudim se da budem otvorenog uma i pokušam da promenim neke stvari u našoj ishrani da bi pomogla svojoj deci da postignu najbolje rezultate.

Mnogi od znakova koje ću navesti označeni su kao „genetski“ ili predodređeni. Ali ja verujem da, mada smo svi rođeni s određenim tendencijama, naša ishrana tokom života može da odredi da li će se to manifestovati ili ne.

10 znakova nutritivnih nedostataka kod dece

1. DEPRESIJA/ANKSIOZNOST

Depresija i anksioznost počinju u mozgu i mogu nastupiti usled nedostataka određenih hranljivih sastojaka u ishrani. Belančevine, na primer, sadrže aminokiseline. Većina belančevina iz biljaka sadrže nedovoljan broj aminokiselina. Belančevine životinjskog porekla imaju veću šansu da sadrže sve potrebne aminokiseline i njih telo lakše apsorbuje.

Zašto su aminokiseline toliko važne? Pa, mozak ih koristi da stvara neurotransmitere. Da li ste ikad čuli za serotonin, endorfine, kateholamine i GABA? Odogovarajuća ravnoteža ovih neurotransmitera pomaže nam da se osećamo srećno i smireno, umesto depresivno i zabrinuto. Ishrana sa odgovarajućom količinom potpunih belančevina je odgovor na ovaj nutritivni poremećaj. U težim slučajevima proteinske deficijencije preporučuje se korišćenje suplemenata sa specifičnim aminokiselinama.

2. HIPERAKTIVNOST

Hiperaktivnost se povezuje sa sposobnošću mozga da obradi informacije i ostane smiren u isto vreme. Kod hiperaktivne dece obično dolazi do poremećaja crevne flore, pa sami tim i do poremećaja u procesu varenja. To može otežati telu sposobnost da apsorbuje mnoge hranljive sastojke. Neki lekari preporučuju izbacivanje veštački obrađene hrane da bi se izborili sa hiperaktivnošću deteta. Iako se slažem da je taj savet dobar za početak, hiperaktivnost je često povezana sa poremećajima varenja. Stoga bih preporučila dodavanje nekih kvalitetnih dodataka ishrani koji bi mogli pomoći. Tu naročito mislim na proizvode bogate probioticima.

3. USPORENO PROGOVARANJE

Kašnjenje u progovaranju može biti povezano s nedostatkom vitamina B12. Deci ne bi trebalo davati suplemente vitamina B12 pre nego što su testirana, ali ishrana prirodno bogata ovim vitaminom je dobra alternativa korišćenju suplemenata. Namirnice bogate vitaminom B12 su meso od organski gajenih životinja, riba, mlečni proizvodi i jaja. Ne postoje izvori vitamina B12 u biljnom svetu.

4. SUVA KOŽA/KOSA

Suva koža i kosa mogu biti posledica nedostatka vitamina koji su razloživi u masnoćama, poput vitamina A, D, E i K2. I moja ćerka je patila od ovoga. Njena kosa je bila suva i iskrzana bez obzira šta uradili. Kada sam, konačno, njenoj ishrani dodala neke kvalitetne vitamine, rastvorljive u mastima, njena kosa je postala sjajna, a njena koža mekana i glatka. Najviše smo koristili riblje ulje i cimet.

5. ISPREPLETANI ZUBI

Ovo je teška tema za mnoge, jer niko ne želi da bude kriv što njegovo dete ima isprepletane zube. Ipak, veza između isprepletanih zuba i loše ishrane je dobro dokumentovana u dr Prajsovoj knjizi „Ishrana i fizička degeneracija“. Dr Prajsova putovanja po svetu, a naročito po onim oblastima gde žive plemena koja nisu iskvarena modernim načinom ishrane, pomogla su mu da otkrije vezu između odgovarajuće veličine vilice i pravilne ishrane. On je otkrio da čak i blizanci koji su jeli različitu hranu imaju drugačiji prostor za zube u vilici, u zavisnosti od vrste hrane koja je preovladavala u njihovoj ishrani. Oni koji su jeli savremenu hranu, uglavnom industrijski obrađene namirnice ili čije su se majke loše hranile u trudnoći, stekli su lošu viličnu građu i nedovoljno prostora za normalni raspored zuba u vilici. Oni koji su jeli tradicionalnu hranu bogatu mastima, belančevinama životinjskog porekla i ispravno pripremljenim ugljenim hidratima imali su ravnomerno raspoređene zube u vilici, pa čak i sasvim dovoljno prostora za umnjake.

6. KARIJESI

Karijesi su često smatraju posledicom prevelike količine šećera ili slatkiša u ishrani. Iako ovo sigurno nije od pomoći, ne radi se toliko o šećeru koji neko pojede nego više o onome što neko ne jede. Dr Prajs je otkrio da oni koji su podložni karijesu verovatno imaju nedostatak nekih minerala i vitamina rastvorljivih u mastima koji su potrebni da bi se minerali apsorbovali i iskoristili. Shodno tome, dr Prajs je utrvdio da oni koji nemaju nedostatak ovih hranljivih sastojaka nemaju ni karijes.

Sve grupe koje su imale dovoljnu količinu minerala, a naročito fosfora i dovoljnu količinu aktivatora rastvorljivih u mastima imale su i stoprocentni imunitet na zubni karijes. – dr Veston A. Prajs

7. ČESTE PREHLADE I GRIP

Mi smo se razboljevali jako često, ali kada smo promenili način ishrane, primeitli smo i promene u svom zdravlju. Primetila sam da se mojoj deci pojačao imunitet i da su ona mogla čak i da se igraju s drugom decom koja su bolesa, a da se sama ne razbole. Pravilna ishrana će uvek predstavljati dobru prevenciju protiv bolesti. Takođe vam predlažem da se odreknete života u strahu od bacila i pomalo se poigrate s decom u blatu i prašini.

8. MRZOVOLJA ILI SPORADIČNE EMOCIJE

Džulija Ros, iz “Popravljanja raspoloženja”, naglašava da masti (a naročito omega-3 masne kiseline koje su najzastupljenije u lososu, sardinama, haringama, skušama i drugoj plavoj ribi) imaju odlučujuću ulogu za stabilnost emocija i dobro raspoloženje. Ona takođe tvrdi da dobre zasićene masti iz putera i kokosovog ulja pomažu da se sačuva i zaštiti omega-3 u našem mozgu. Ja bih dodala da je potrebno i da hormoni budu uravnoteženi. Da li znate da šargarepa pomaže da se apsorbuje višak estrogena iz tela? Visoki nivo estrogena u organizmu može nas učiniti razdražljivim i neraspoloženim. Ja obavezno svojoj deci dajem da pojedu šargarepu svakog dana kako bi im se na prirodan način održala hormonalna ravnoteža.

9. LOŠA STURKTURA KOSTIJU LOBANJE I SINDROM RAVNE GLAVE

Ovo je takođe povezano s istraživanjima dr Vestona A. Prajsa. On je otkrio da ispravan razvoj viličnih kostiju (što sprečava pojavu isprepletanih zuba), kao i ispravan razvoj kostiju lobanje umnogome zavise od toga da li je majka u trudnoći jela hranu bogatu dobrim mastima (uključujući i neke zasićene masti u namirnicama životinjskog porekla), celim proteinima životinjskog porekla i na odgovarajući način pripremljnim žitaricama. Voće i povrće je takođe bilo zastupljeno u ovoj ishrani, u zavisnosti od raspoloživosti u datom delu godine, ali su masti i hrana životinjskog porekla naročito davane budućim majkama, kao i dojiljama. Ona deca čije su majke u trudnoći i u periodu dojenja izbegavale veštački obrađenu hranu (uključujući i biljna ulja, konzerviranu i pakovanu hranu) bila su imuna na ove probleme.

10. GOJAZNOST

Ne biste ni pomislili da je gojaznost vezana za nedostatke u ishrani, ali to je upravo glavni razlog zašto je neko preterano gojazan. Kada jedemo hranu koja nije bogata hranljivim sastojcima, naš organizam ostaje gladan ili vrlo brzo ogladni. Zato nikada nećete biti siti i zadovoljni ako jedete veštački obrađenu hranu, lišenu potrebnih hranljivih sastojaka. Naša tela su osmišljena tako da budu zadovoljna samo ako su izbalansirano nahranjena namirnicama iz svih grupa namirnica. Kada se udaljimo od ovog načina ishrane i počnemo da jedemo uglavnom veštački obrađenu hranu ili ograničimo unos makronutricijenata, poput masnoća, ugljenih hidrata ili belančevina, tada počinjemo da budemo pothranjeni.

Dakle, šta je drastično poboljšalo zdravlje moje dece?

Jednostavno uključivanje više prave hrane u ishranu dece!

Izvor: weedemandreap

 

Možda će vas zanimati emisije:

Važnost pravilne ishrane u trudnoći

Hranjenje beba

(Visited 704 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *