Šta se dešava sa vašim mozgom kada jedete brzu hranu?

Većina nas zna da je brza hrana nezdrava. Mi znamo da se loša ishrana povezuje sa srčanim problemima, visokim krvnim pritiskom i brdom drugih zdravstvenih poblema. Možda vam je poznato i da neka istraživanja povezuju konzumiranje brze hrane sa uvećanim šansama da obolite od depresije.

Proizvođači hrane troše milione dolara da bi osmisli hranu koja će kod vas stvoriti zavisnost.

Ali, ako već znamo da je ona loša za nas, zašto nastavljamo da je jedemo?

Postoji odgovor i na to pitanje. A nauka koja stoji iza tog odgovora će vas iznenaditi.

Zašto žudimo za brzom hranom?

Stiven Viterli (Stephen Witherly) je nutricionista koji je zadnjih 20 godina proveo proučavajući šta je to što nam određenu hranu čini privlačnijom (i ukusnijom) od druge. Većina naučnih činjenica koje ćemo ovde navesti preuzeta je iz njegovog odličnog izveštaja “Zašto ljudi vole brzu hranu?”

Prema Viterliju, kada jedete ukusnu hranu, postojie dva glavna faktora koja to iskustvo čine prijatnim.

Prvo, postoji naročit osećaj kada jedemo. Taj složeni osećaj nastaje kombinacijom ukusa (slano, slatko, itd), mirisa i same teksture hrane u ustima. Ovaj posednji kvalitet – poznat i kao “orosenzacija” – može biti od posebnog značaja. Proizvođači hrane, recimo, troše milione dolara da bi otkrili zadovoljavajući nivo hrskavosti čipsa. Njihovi istraživači će takođe ispitivati koja je savršena količina mehurića u gaziranim sokovima. Ovi faktori se kombinuju tako da stvore osećaj koji će vaš mozak povezati sa naročito dobrom hranom ili pićem.

Drugi faktor je makronutritivni sastav hrane – kombinacija belančevina, masti i ugljenih hidrata koju ta hrana u sebi sadrži. Kada se radi o brzoj hrani, njeni proizvođači traže savršenu kombinaciju soli, šećera i masti koja će oduševiti vaš mozak i navesti vas da tražite repete.

A evo i kako oni uspevaju u tome…

Kako nauka pomaže u stvaranju žudnje za određenom vrstom hrane?

Postoji niz faktora koje naučnici i proizvođači hrane koriste kako bi nam hranu učinili što privlačnijom.

Dinamički kontrast. Dinamički kontrast se odnosi na kombinaciju različitih osećaja koje izaziva ista hrana. Po rečima Viterlija, hrana sa dinamičkim kontrastom sadrži “jestivu opnu koja je hrskava i ispod koje se nalazi nešto mekano i kremasto punog ukusa. Ovo pravilo se primenjuje na razne omiljene poslastice – karamelizovani krem puding, parče pice ili Oreo keks – mozak doživljava tu hrskavost kao nešto veoma neobično i uzbudljivo.”

Pojačano lučenje pljuvačke. Lučenje pljuvačke je deo samog iskustva konzumiranja hrane i što vam više određena vrsta hrane izaziva lučenje pljuvačke, jače će i uticati na receptore vašeg čula ukusa. Na primer, emulgovana hrana poput putera, čokolade, preliva za salatu, sladoleda i majoneza podstiče lučenje pljuvačke što pomaže aktivaciji vaših receptora čula ukusa. To je jedan od razloga što većina ljudi uživa u hrani kojoj je dodat sos ili preliv. Rezultat toga je da hrana koja pomaže jačem lučenju pljuvačke ima podsticajan uticaj na vaš mozak i deluje vam ukusnije od one koja to čini u manjoj meri.

Hrana koja se lako topi u ustima i osećaj zasićenosti. Hrana koja se brzo topi u ustima signalizira vašem mozgu da ste pojeli manje nego što je to stvarno slučaj. Drugim rečima, takva hrana doslovno govori vašem mozgu da niste siti, iako ste možda uneli i preveliku količinu hrane.

Posledica toga je tendencija prejedanja.

U svom bestseleru “So, šećer, mast”, pisac Majkl Mos (Michael Moss) opisuje svoj razgovor sa Viterlijem, koji savršeno objašnjava ovaj proces…

“Doneo sam mu dve kese pune različitih vrsta čipsa da ih proba. On je odmah izabrao ‘Cheetos’. ‘Ovo je’, rekao je Viterli, ‘jedna od najčudesnije konsturisanih namirnica na planeti, kada se radi o čistom užitku.’ On je naveo čitav niz atributa ‘Cheetos’ čipsa koji su tu da navedu mozak da traži još. Ali, najviše se zadržao na začuđujućoj sposobnosti ovog čipsa da se prosto ‘istopi u ustima’. ‘To se zove nestajuća kalorična gustina”, rekao je Viterli. ‘Ako se nešto jako brzo topi u ustima, vaš mozak misli da u njemu nema mnogo kalorija i da možete da nastavite da ga jedete unedogled.’”

Specifičan čulni odgovor. Vaš mozak voli raznovrsnost. Kada se radi o hrani, ukoliko stalno iznova doživljavate isti osećaj ukusa, postepeno ćete prestati da uživate u toj vrsti hrane. Drugim rečima, osetljivost tog specifičnog čulnog receptora će vremenom oslabiti. To se može dogoditi i za svega nekoliko minuta.

Kalorična gustina. Brza hrana je osmišljena tako da ubedi vaš mozak da vam ona obezbeđuje neophodne nutritivne sastojke, ali i da vas ne zasićuje. Receptori u vašim ustima i želucu govore vašem mozgu da postoji smesa proteina, masti i ugljenih hidrata u određenojh vrsti hrane, kao i koliko je ta hrana ispunila vaše potrebe. Brza hrana obezbeđuje upravo toliko kalorija da vaš mozak kaže: “Da, ovo će vam dati nešto energije, ali to nije dovoljno da biste bili siti.” Posledica je da jedete previše hrane, jer je više vremena potrebno da steknete osećaj sitosti.

Uspomene na ranija iskustva sa određenom hranom. Ovo je ono gde psihobiologija brze hrane stvarno radi protiv vašeg dobra. Kada jedete nešto ukusno (recimo čips), vaš mozak registruje osećaj koji to kod vas stvara. Sledeći put kada ugledate čips, ili ga samo namirišete, pa čak i ako samo čitate o njemu, vaš mozak će pokrenuti uspomene i reakcije koje ste imali na njega dok ste ga jeli. Te uspomene mogu dovesti do fizičke reakcije poput lučenja pljuvačke i stovriti žudnju za tom vrstom hrane.

Sve do sada navedeno dovodi nas do najvažnijeg pitanja.

Proizvođači hrane troše milione dolara da bi osmisli hranu koja će kod vas stvoriti zavisnost. Šta vi i ja možemo da učinimo povodom toga? Ima li načina da se odupremo ogromnom novcu, svoj toj nauci i reklamnoj kampanji koja stoji iza industrije brze hrane?

Kako se osloboditi navike konzumiranja brze hrane i preći na zdrav način ishrane?

Dobra vest je da istraživanja pokazuju da što manje brze hrane jedete, to ćete je manje i želeti. I moje lično iskustvo to potvrđuje. Kako sam postepeno počeo da se zdravije hranim, primetio sam da sve manje čeznem za picom, sladoledom i drugim poslasticama. Neki ljudi ovaj prelazni period opisuju terminom “reprogramiranje gena”.

Kako god to nazvali, pouka ostaje ista – ukoliko pronađete način da postepeno pređete na zdraviji vid ishrane, umanjiće vam se želja za brzom hranom. Nikada nisam tvrdio da imam odgovor na sve (ili čak i na bilo šta), ali navešću tri strategije koje bi vam mogle biti od pomoći:

  1. Pri kupovini se držite strategije “spoljašnjeg kruga” i pravila o “5 sastojaka”.

Najbolje što možete učiniti je da izbegnete kupovinu procesuirane i zapakovane hrane. Ukoliko je ne posedujete, ne možete je ni pojesti. Dalje, ukoliko ne maštate o njoj, ona vas neće ni privlačiti.

Govorili smo o moći koju brza hrana poseduje da vas opčini i kako sećanje na ukusnuhranu koju ste pojeli dovodi do toga da čeznete da je i ubuduće jedete. Očigledno, ne možete sebe sprečiti da ponekad razmišljate o brzoj hrani, ali postoje načini da vam se želja za njom umanji.

Prvo, vi možete iskoristiti moju strategiju “kupovine po spoljašnjim krugovima” da biste izbegli procesuiranu i zapakovanu hranu u prodavnici. Šta to znači? Ukoliko svoju pažnju pri kupovini usmerite na one “nepopularne, skrajnute” delove prodavnice, tada ćete uglavnom kupovati neobrađenu hranu (voće, povrće, meso, jaja, itd). Nije sve što se ne nalazi na centralnim pozicijama u prodavnici obavezno zdravo, ali ćete time izbeći mnoge nezdrave namirnice.

Takođe, možete i da se pridržavate pravila o “5 sastojaka” kada kupujete hranu. Šta to znači? Pročitajte deklaraciju i ako utvrdite da taj proizvod u sebi sadrži više od 5 različitih sastojaka, nemojte ga kupiti. Sva je prilika da je taj proizvod osmišljen upravo tako da kod vas stvori zavisnost i želju da ga sve više i više konzumirate. Izbegavajte takve proizvode i okrenite se prirodnijim opcijama.

  1. Hranite se raznovrsno.

Kao što smo već rekli, mozak voli novine.

Iako možda nećete moći da u potpunosti doživite isti osećaj kombinacije hrskavog i kremastog kao kod Oreo keksa, vi možete u svoju ishranu uvesti raznovrsniji izbor namirnica kako vam ne bi dosadila stalno ista hrana. Na primer, možete umočiti šargarepu (hrskavo) u neki humus (kremasto) i doživeti jedan nov osećaj. Slično tome, pronalaženje načina da obrocima koje spremate date neki novi ukus ili začin može učiniti zdravu ishranu privlačnijom i poželjnijom.

Zaključak: Jedenje zdrave hrane ne mora da bude dosadno. Pomešajte namirnice tako da iskusite nove osećaje i možda ćete utvrditi da će vam biti lakše da se hranite zdravije. (u jednom trenutku, ipak, možda ćete morati malo i da se zaljubitie u dosadu).

  1. Pronađite neki bolji način da se izborite sa stresom.

Postoji razlog zašto mnogi ljudi hranom pokušavaju da odagnaju stres. Stres podstiče određene regije u mozgu na lučenje određenih hemikalija (konkretno – opijata i neuropeptida Y). Ove hemikalije mogu pokrenuti mehanizme koji su slični onima koje pokreću masna i slatka hrana. Drugim rečima, kada ste pod stresom, vaš mozak dobija poziv zavisnosti usmeren ka masti i šećeru i tada ćete se lakše okrenuti brzoj hrani.

Svi se mi u životu susrećemo sa stresom. Učenje kako da se na različite načine hvatamo u koštac sa njim može vam pomoći da se rešite zavisnosti od brze hrane. Tu bi od pomoći mogla biti primena određene tehnike disanja, fizičko vežbanje ili neke kreativne umetničke aktivnosti i hobiji.

Zapamtite da je oslobađanje od nezdrave ishrane izuzetno složen i zahtevan proces i da nije dovoljno samo reći ljudima: “Potrebno je da ojačaš svoju volju” ili “Prestani već jednom da jedeš to smeće”, već im je potrebno ukazati na navedene uzroke njihove zavisnosti i načine kako da se sa tim problemom izbore.

Izvor: james clear

(Visited 1.053 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *