STRES – moderna bolest koja nikoga ne štedi

Svi se mi susrećemo sa stresom svakoga dana. Praktično, stres je neizbežan. Stres je deo našeg svakodnevnog života. Stručnjaci ga nazivaju direktnim ili indirektnoim faktorom rizika za nastanak mnogih oboljenja. Kanađanin Hans Salze je još 1936. godine objavio svoja zapažanja, naime, da ljudi koji su u dužem vremenskom periodu bili izloženi psihološkom pritisku bivaju tako iznureni da postaju podložni bolestima. On je prvi 1946. godine upotrebio izraz STRES. Zato ga nazivaju ocem teorije o stresu.

Američko društvo kardiologa definiše stres kao fizičku ili psihičku napetost prouzrokovanu fizičkim, hemijskim ili emocionlnim faktorom, tj. stres je svaka situacija koja zahteva adaptaciju.

Stres je fizička i psihička reakcija organizma na svaki potencijalno štetan faktor. Isto se dešava i kada dugo uživamo u nečemu. Na primer, prekovremeni rad, čak i ako volimo posao koji radimo, dugotrajno gledanje TV programa, dugotrajne zabave, slušanje muzike. Akutni stres brzo prolazi i ne ostavlja posledice. Opasno je kada stres postane hroničan i deluje na naše telo a da mi to ne osećamo, sve dok naše zdravlje ne bude ozbiljno narušeno.

Istraživanja pokazuju da trećina ljudi između 25 i 44 godine kao glavni uzrok stresa vidi svoj posao. Zanimljivo je da posao uzrokuje stres kod čak 30 posto muškaraca, dok je kod žena taj procenat dvostruko manji. Porodica pak uzrokuje stres kod 29 posto žena i devet posto muškaraca. No i druge životne situacije i problemi izazivaju stres, a zovemo ih stresori.

Stresori mogu biti važni životni događaji, poput smrti člana porodice, razvoda, bolesti, trudnoće, ali i kupovine stana ili kuće. I velike životne prekretnice poput završetka školovanja, odlaska na fakultet i promene posla mogu biti uzroci stresa. Osim njih, stres mogu izazvati i telesni nadražaji poput buke, jakog svetla, vrućine, skučenog prostora, ali i gužve, posebno one u saobraćaju.

Kontakt sa bezobraznim, agresivnim, kritičnim ili strogim ljudima za neke osobe takođe zna biti veoma stresan. Stres mogu uzrokovati i takozvane mentalne zamke poput negativnog razmišljanja, nerealnih očekivanja i previše samokritičnosti. Kod većine ljudi su razmišljanje o karijeri i budućnosti uobičajeni izvori stresa.
U stresu, pojedine funkcije našeg organizma se ubrzavaju: rad srca, lučenje pojedinih hormona, disanje, brzina zgrušavanja krvi a mišići su zategnuti, napeti. S druge strane, u stanju stresa slabi oštrina čula, a varenje se usporava.

Sve ove reakcije u stvari pripremaju organizam za borbu protiv situacije u kojoj se osoba našla. Borba može biti otpor, bekstvo ili prilagođavanje nastaloj situaciji.
Kao rezultat ove borbe nastaje:

• Oporavak organizma i povratak u normalno stanje
ili
• Iscrpljenost organizma, nemogućnost da se prilagodi i tada se javljaju zamor, nervoza, depresija

Postoji mnogo uzroka stresa, i ti uzroci variraju od osobe do osobe. Što je za jednu osobu uzrok stresa, za nekoga drugog ne mora biti, i obrnuto. Međutim neki od zajedničkih uzroka stresa jesu: nerealna procena o tome šta u životu zaslužujemo, loša organizacija vremena, loša fizička aktivnost, neredovna ishrana, nezadovoljstvo svojim poslom, nezadovoljstvo u ljubavnom životu, loš odnos sa drugim ljudima i slično.

Posledice hroničnog stresa:

• bolesti srca i krvnih sudova; stres dovodi do povišenog nivoa LDL ( lošeg holesterola) i triglicerida
• depresija, apatija, poremećen san
• moždani udar
• nepravilnosti u delovanju imunog sistema
• hipertenzija
• čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
• bronhijalna astma
• neke kožne bolesti

Potrebno je raditi na smanjenju stresa što je više moguće, ili bar menjati odnos prema stresu, kako bismo ga lakše podnosili…

Minimiziranje stresa ili smanjenje stresa na određenu, prihvatljivu normu je zaista nešto na čemu bi trebalo raditi iz dana u dan. Pojačani stres vodi u razne psihičke devijacije, i može imati različite negativne efekte i po fizičko i po mentalno zdravlje.

Budući da je stres jedan od važnijih uzročnika raznih bolesti, vrlo je važno naučiti kako ga smanjiti i kako se s njim nositi. Prvo treba pronaći uzroke stresa, a potom treba iznaći način kako ga se rešiti bez posledica za zdravlje.

Šta učiniti da što više smanjite stres u svom životu:

Organizujte svoje vreme. Počnite dan na vreme, nemojte spavati do kasno. Ako imate obaveze, isplanirajte kada ćete raditi; nemojte dozvoliti da kasnite.
Naučite da kažete NE drugima kada nemate dovoljno vremena da zadovoljite sve ljude. Mislite na sebe i svoje prioritete.
Bavite se nekom fizičkom aktivnošću. Naučno je dokazano da fizička aktivnost povoljno utiče na smanjenje stresa. Fizička aktivnost je apsolutno potrebna, i to iz više razloga: održava celokupan organizam u dobroj formi, reguliše krvni pritisak, povoljno utiče na psihu, opušta mišiće, takođe povoljno utiče na disanje. Možete za početak šetati svakog dana pomalo, posle toga počnite da trčite. Kasnije možete ići par puta nedeljno na plivanje. Izaberite fizičku aktivnost koja vama lično najviše odgovara.
Jedite raznovrsnu i dobro probranu hranu. U ishrani treba da bude zastupljeno što više voća, povrća, žitarica. Možete na sve to dodati neki multivitaminski dodatak. Multivitaminski suplementi ne mogu biti zamena za dobru ishranu, oni su samo dodaci ishrani.
Razmislite šta želite da ostvarite u životu i krećite se ka ostvarenju tog cilja iz dana u dan. Ovo je zaista bitno. Potrebno je da imate jaku motivaciju, nešto što će vas gurati i dodatno stimulisati da radite na sebi i napredujete. Ostvarite svoj san!
Ako postoji nešto u životu što vam smeta i ne sviđa vam se, uradite nešto u tom smislu, inače se takva vrsta psihološkog stresa može nepotrebno nagomilavati u vama. Ako ne volite svoj posao, promenite ga, ili dajte sebi cilj da u budućnosti nađete posao koji se vama zaista sviđa. Ako imate sredstava, započnite svoj biznis.
Smejte se. Smejte se još. Smejte se još više. Kaže se da je smeh najbolji lek za stres. Znam da je ponekad teško nasmejati se kada vam je život u totalnom haosu, ali katkad vredi zastati za trenutak i pogledati na neke stvari iz drugačije perspektive. Kad vam naiđu neki problemi, probajte da im se nasmejete, kao da uopšte nije vredno brinuti o njima.
• Ako trenutno niste u stanju da rešite neki problem, dajte sebi malo vremena da razmislite. Promenite temu o kojoj razmišljate, preusmerite misli, uradite nešto drugo, sve to u cilju da vam se um razbistri… Kada se kasnije vratite na svoj problem, obično ga lakše rešite.
Slušajte muziku koja vas ispunjava, koja vas inspiriše, koja vas opušta. Muzika može biti odličan način da se opustite i da smanjite stres. Pustite muziku glasno ili tiho, kako god volite. Ako volite, pevajte ili igrajte uz muziku.
Pojednostavite stvari. Nekada je potrebno da zastanete i razmislite: Šta je najgore što vam se može desiti? Mi često umemo da preterujemo i previše koristimo svoju maštu; na taj način u svojoj glavi od sitnih problemčića stvaramo neke veoma velike probleme. U rešavanju svakog problema pokušajte da što više pojednostavite pogled na celu stvar.

Da li postoji prirodan lek koji bi mogao da pomogne našim živcima?

• Da, to je magnezijum – antistresni mineral.
• Čuva naše srce od teških opterećenja zbog stresa.
• Sprečava grčenje mišića.
• Sprečava jake menstrualne grčeve.
• Sprečava prevelik nadražaj bešike.
• Neutralizuje želudačnu kiselinu i obnavlja ćelije sistema za varenje, čak i usne duplje.

Lekovi za umirenje biljnog porekla razlikuju se od sintetičkih i ne izazivaju zavisnost i razvoj tolerancije. U principu, sastoje se od prirodnih sredstava za umirenje – valerijane, matičnjaka, lavande, hmelja, nane i kamilice.

Autor: dr med. sc. Zorica Plavšić

 

Možda će vas zanimati emisije:

Kako se nositi sa stresom

Upravljanje stresom

(Visited 8.477 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *