Farmaceutska industrija zarađuje milione reklamiranjem i prodajom antidepresiva i ostalih sredstava za popravljanje raspoloženja. Iako ovi lekovi imaju svoje mesto, zabrinjavajuće je što se oni danas prepisuju više nego ikada.
Postoji jedan starinski metod koji može da ublaži stres. On je besplatan, ne izdaje se na recept i nema neželjenih efekata ili nepodudaranja sa drugim lekovima. To je ono što znate kao veru, na koju se oslanjaju milioni ljudi širom sveta da bi pregurali teška vremena. Njeni rezultati nisu samo prazna priča – postoje dokazi da ona deluje. Vera i duhovnost su apstraktne ideje, ali ideje koje mogu dovesti do konkretnih rezultata u poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju stresa.
Vera i duhovnost su mnogo više od rituala koji predstavljaju utehu religioznim osobama. One mogu da imaju pozitivan uticaj na rasploženje i mentalno zdravlje. Pojedini aspekti vere stvaraju uslove za opipljivo smanjenje nivoa stresa i zaštitu od njega. Vera podstiče optimizam, obogaćuje međuljudske odnose, stvatra sisteme za podršku i poboljšava kvalitet života. U poslednje vreme, pojavljuju se i naučna istraživanja koja pokazuju umerenu, a ipak obećavajuću povezanost između pobožnosti i mentalnog zdravlja.
Korišćenje vere za smanjenje stresa
Vera vam može dati osećaj svrhe i poboljšati vaše mentalno stanje.
Vera je verovanje ili poverenje u Boga, dok je duhovnost privrženost religioznim vrednostima. Koji god da termin upotrebite, ovaj koncept možete iskoristiti da biste uspešno smanjili nivo stresa i poboljšali kvalitet života. Vera i duhovnost nam daju osećaj smisla, omogućavajući nam da se povežemo sa nečim što je iznad nas i da se oslobodimo tereta da mi sve moramo držati pod kontrolom. Ovi apstraktni dobici se onda pretvaraju u konkretne – proširenje kruga prijatelja i bolje zdravlje. Sve to je neophodno da bi se umanjio stres.
Mnogo je različitih izvora koji ljudima savetuju: “Ne brinite se o nevažnim stvarima!” Međutim, vrlo je malo onih koji objašnjavaju koje su to nevažne stvari. To je zato što su te nevažne stvari izuzetno individualnog karaktera. Nešto što je nekome od izuzetne važnosti, nekom drugom nije ni na kraj pameti. Vera i duhovnost ohrabruju ljude da usmere pogled na unutrašnjost i urade popis. Putem vere, osoba može otkriti šta joj je najvažnije. Sposobnost da prepoznaju šta im je najbitnije, ljudima omogućava da usredsrede svoju energiju i pažnju na te stvari i da ne gube vreme na ono što je od manjeg značaja. Utvrđivanjem onoga što im je najbitnije, ljudi često otkrivaju svoj smisao – cilj ka kome streme ili svrhu svog postojanja.
Kada jednom otkriju smisao svog postojanja, ljudi često uvide da postoje i drugi koji dele iste ciljeve ili razloge za život i shvate da je ono što je važno njima takođe važno i drugima, a to gradi osećaj povezanosti. Kod nekih taj osećaj povezanosti može dovesti do izraženije komunikacije sa drugima, npr. kroz molitvene grupe ili zajednički rad u dobrotvornim organizacijama. Drugima samo to saznanje da nisu sami pruža snažan osećaj utehe, unutrašnjeg mira i konačno oslobađanje od stresa.
Osećanje međusobne povezanosti takođe omogućava ljudima da se oslobode obaveze da sve drže pod kontrolom. Često je taj osećaj odgovornosti za sve što nam se dešava u životu preveliki teret. Povezivanje sa drugima oko nekog višeg cilja omogućava ljudima da podele odgovornost i olakšaju teret. Mi shvatamo da ne moramo da imamo kontrolu ili snosimo odgovornost za sve, a to može doneti ogromno olakšanje. Onima među nama, poput pilota, staratelja ili policajaca, koji obavljaju visoko stresne poslove, ovo omogućava da svoj teret i odgovornost podele sa nekim.
Osećaj međusobne povezanosti vodi ljude širenju socijalnih mreža. Zajednička vera je kamen temeljac zdravih odnosa. Dokazano je da što su nam odnosi prisniji i što više podrške kroz njih dobijamo, to smo srećniji. Odnosi koji su utemeljeni na zajedničkoj veri češće su bliski i prisni. Vera obično ljude zbližava oko istih ciljeva – odanosti Bogu i želje da se pridržavaju zajedničkih verskih načela. Na taj način se zatvara krug. Ne samo da vera podupire odnose, već ovi odnosi onda služe učvršćivanju i produbljivanju zajedničkog verovanja.
Još jedan proizvod vere je poboljšano zdravstveno stanje. Ovo obuhvata opipljive fizičke i mentalne rezultate. Širenjem kruga prijatelja otvaraju se nove mogućnosti da se uzme učešća u aktivnostima koje pozitivno utiču na fizičko zdravlje. Izaći u prirodu i biti aktivan lakše je učiniti kada niste sami. Postojanje sistema za podršku omogućava ljudima da se lakše nose sa stresom i teškoćama, jer pomaže pronalaženju pozitivnih vidova opuštanja i skretanju pažnje sa stresnih situacija. Kada fizički i mentalno ojačate lakše ćete se odupreti bolesti i brže ćete se oporavljati.
Važnost molitve
Molitva je način da podelite teret koji vam je stres natovario na pleća. Svaki odnos zahteva dobru komunikaciju da bi se očuvao i unapredio. Ona bi trebalo da bude česta, iskrena i lična. Odnos sa Bogom podrazumeva isto. Molitva je duhovno vežbanje koje ljudima pruža priliku da direktno razgovaraju sa Bogom. To je izrazito lična stvar koja se može praktikovati u osami ili u grupi, a može biti i sjajan način da se rešimo stresa. Nema teških zahteva – sve što nam je potrebno je vera u postojanje sile koja je jača od nas i poverenje da je ta sila zainteresovana za nas.
Molitva obezbeđuje oslobađanje od stresa na više načina. Molitva za pomoć je sjajan izvor utehe i ohrabrenja, jer osoba koja se moli shvata da ne mora sama da nosi sav teret. Kada su povređeni ili zbunjeni, ljudi se mogu osećati napuštenim, bez ikoga s kim bi porazgovarali ili na koga bi se mogli osloniti. Molitva u napetim situacijama ublažava taj osećaj usamljenosti. Verovanje da Bog sluša njihove moltve mnogima će biti izvor nade i ohrabrenja.
Poverenje u Boga je i način upražnjavanja pozitivnog gledanja na stvari. Istraživači odavno optimizmu pripisuju brojne koristi, uključujući smanjenje stresa i sveukupno bolje emotivno zdravlje. Verovanjem u Boga, ljudi stiču osećaj da za sve postoji rešenje, a to u njima podstiče pozitivan stav prema životnim izazovima.
Molitvom zahvalnosti osoba potvrđuje i učvršćuje svoju veru u Boga i Božju dobrotu. Kada ta vera ojača, osoba je spremnija da se okrene Bogu u teškim trenucima. Tako se ponovo zatvara taj pozitivan krug. Izražavanje zahvalnosti u molitvi podseća ljude na pozitivne aspekte njihovog postojanja i može odagnati osećanje tuge.
Molitva bi trebala biti redovno upražnjavana u duhovnom životu pojedinca. Obično se molitva praktikuje na početku i na kraju svakog dana. Molitva na početku dana postavlja duhovni temelj i daje snagu za suočavanje sa predstojećim izazovima, dok molitva na kraju dana prepoznaje Božju pomoć tokom dana i omogućava da mu se izrazi zahvalnost za to, a ujedno predstavlja i priliku da se zatraži pomoć za izazove koji su pred nama. Da bi požnjeli najviše koristi od molitve, ljudima se predlaže da se često mole. Većina ljudi će se uglavnom moliti za sebe i svoje potrebe, ali postoje još dva vida molitve koji doprinose potpunijoj komunikaciji sa Bogom. To su: molitva sa drugima i molitva za druge.
- Lična molitva
Lična molitva za sebe i svoje potrebe donosi neposrednu korist. Ona predstavlja priliku da zatražimo pomoć ili vođstvo. Njena je važnost u tome što tako dobijamo šansu da izrazimo svoje strahove i napetosti i da taj teret prepustimo Bogu. Ne bismo smeli zaboraviti da je komunikacija dvosmerni proces i da treba odvojiti vreme da se posluša šta Bog ima da kaže nama. Vera da Bog čuje i pomaže pozitivno utiče na ublažavanje stresa.
- Molitva sa drugima
Zajednička molitva donosi i opštu korist. Ljudi se mogu moliti sa drugim ljudima na za to predviđenim mestima, kao na primer u crkvi ili na organizovanim molitvenim skupovima, ali do takve molitve može doći i spontano. Primer spontane zajedničke molitve je molitva u trenucima kada nas zadesi neka tragedija. U tim mračnim vremenima, ljudi su obično u situaciji da se udruže sa ostalim žrtvama ili sa onima koji saučestvuju sa njima i da se zajedno mole. Međutim, zajednička molitva nije ograničena isključivo na teška vremena, jer mnogi ljudi cene mogućnost da podele svoju radost i zahvalnost sa drugima. U oba slučaja, zajednička molitva sa ljudima koji slično razmišljaju pojačava osećaj pripadništva, osnažuje razumevanje i podršku i ublažava napetost.
- Molitva za druge
Molitva za druge predstavlja važan koncept. Neki će se iznenaditi koliko nečija nesebičnost u molitvama ili potpuno posvećivanje pojedinih molitava potrebama drugih može imati pozitivan uticaj na sopstveno raspoloženje i blagostanje. Molitva za druge je vežbanje naše saosećajnosti. Ona nam takođe omogućava da se, za izvesno vreme, usredsredimo na nešto što se ne tiče isključivo nas. Molitva za druge, a samim tim i uzimanje u obzir onoga sa čim se neko drugi suočava, može nam pomoći da steknemo kompletniju sliku i o onome što tišti nas.
Molitva omogućava ljudima da izvuku pouke iz svakodnevnog života i pojava. Iskren, čest i otvoren dijalog sa Bogom obezbeđuje brojne prilike za preispitivanje. Dok se mole za pomoć, vernici su primorani da ispitaju šta je ono što im je zaista potrebno i šta će od Boga zatražiti. Molitva zahvalnosti takođe zahteva samoispitivanje. Vernik može krenuti od zahvalnosti za neke manje bitne, ali očigledne stvari, a onda početi da uviđa i onaj mnogo dublji smisao i značaj. Prepoznavanje i prihvatanje pouka u svakodnevnom životu može pomoći ljudima da izbegnu ponavaljanje grešaka i steknu uverenost u sopstvenu sposobnost da ubuduće donesu bolje odluke.
Naučni dokazi da vera poboljšava mentalno zdravlje
Više različitih naučnih studija pronašlo je vezu između vere i nižeg nivoa stresa. Postoje brojni pokušaji da se uspostavi naučna veza između vere i mentalnog zdravlja. Više njih je dalo rezultate koji potvrđuju ovu povezanost. Uopšteno govoreći, studije i naučna istraživanja su dali obećavajuće rezultate, pokazavši da, što je kod ljudi izraženija pobožnost (što jaču veru imaju), to su prisutniji i njeni pozitivni uticaji na njihovo mentalno zdravlje.
U jednom metaanalitičkom[1]istraživanju iz 2002. godine, istraživači su koristili rezultate iz 147 nezavisnih istraživanja u kojima je ispitano preko 98,000 osoba. Oni su pokušali da utvrde da li stepen pobožnosti neke osobe ima bilo kakvog uticaja na depresivnost ili simptome depresije. Njihov konačni zaključak je pokazao malu, ali obećavajuću povezanost između njih. Što je osoba bila pobožnija, to je iskusila manji broj depresivnih simptoma. Uz to su otkrili da ova obrnuta proprcionalnost između pobožnosti i simptoma depresije još više dolazi do izražaja u izrazito stresnim situacijama. Ova pojava je poznata pod nazivom bafer efekat (buffer effect)[2].
U jednom drugom istraživanju naučne literature iz 2008. godine, istraživači su pregledali 115 članaka da bi utvrdili odnos između pobožnosti, tj. duhovnosti i prisutnosti određenih psiholoških devijacija kod adolescenata, poput korišćenja opojnih sredstava, anksioznosti, depresije, delikvencije i samoubilačkih sklonosti. Uspeli su da utvrde da 92 % naučnih članaka pokazuje značajnu vezu između pobožnosti i boljeg mentalnog zdravlja.
Nedavno su u Žurnalu o starenju i zdravlju objavljeni rezultati istraživanja koje je započeto 2009. godine, a u kome je ispitivan uticaj redovnog odlaska u crkvu i bračnog stanja starijih osoba na njihovo raspoloženje. U toj studiji 791 starija osoba je praćena u periodu od 8 godina. Istraživači su zaključili da je redovno prisustvovanje bogosluženjima pokazalo zaštitni efekat u pogledu zdravlja starijih osoba. U skladu sa tim, pretpostavlja se da postojanje smisla u životu objašnjava ovaj zaštitni efekat.
Konačno, Američki žurnal psihijatrije je 2012. godine objavio rezultate studije koja je takođe pokušala da ustanovi povezanost između pobožnosti i početka i toka depresije. Ova studija je bila značajna iz više razloga. Prvo, studija se nije bavila depresivnim ili nedepresivnim osobama, već njihovim potomstvom (osoba koja je imala depresivnog roditelja smatrana je osobom sa visokim stepenom rizika da oboli od depresije). Drugo, prosečna starost ispitanika u ovoj studiji bila je 29 godina, što je suprotno većini studija koje se bave odnosom religije i depresije, koje uglavnom teže da se bave starijim osobama. Studija je pokazala da bi u periodu od 10 godina praćenja, osobe koje su izjavile da im je religija izuzetno važna u životu i izjasnile se bilo kao katolici, bilo kao protestanti, imale 76 % manje šansi da dožive napad jake depresije. Iako se istraživanja nastavljaju i produblju, istraživači su, zasad, došli do zaključka da bi psihijatri, prilikom psihijatrijske procene nečijeg zdravstvenog stanja, trebali da uzimaju u obzir i veru i duhovnost dotične osobe.
Šta nas Biblija uči o stresu?
Biblija sadrži mnoge korisne citate u pogledu stresa i vere. Mnoge osobe se okreću Bibliji u stresnim vremenima. Evo i nekoliko korisinih biblijskih citata na ovu temu.
„Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojijem.Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.“
(Isus u Jevanđelju po Mateju 11:28-30)
„Tuga i nevolja nađe me, zapovijesti su tvoje utjeha moja.“
(Psalam 119:143)
„Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao što svijet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji.”
(Isus u Jevanđelju po Jovanu 14:27)
„Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svijetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svijet.“
(Isus u Jevanđelju po Jovanu 16:33)
„Svagda vidim pred sobom Gospoda: on mi je s desne strane da ne posrnem.“
(Psalam 16:8)
„Jer Gospod koji ide pred tobom biće s tobom, neće odstupiti od tebe, niti će te ostaviti, ne boj se i ne plaši se.“
(5. Knjiga Mojsijeva 31:8)
„Ne znaš li? Nijesi li čuo da Bog vječni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utruđuje? Razumu njegovu nema mjere. On daje snagu umornome, i nejakome umnožava krjepost. Djeca se more i sustaju, i mladići padaju.Ali,koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne more se.“
(Knjiga proroka Isaije40:28-31)
„Ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si.Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko rijeka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećeš izgorjeti i neće te plamen opaliti.Jer sam ja Gospod, Bog tvoj.“
(Knjiga proroka Isaije 41:1b-3a)
„A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svojemu lakat jedan?A kad ni najmanje što ne možete, zašto se brinete za ostalo?“
(Isus u Jevanđelju po Luki 12:25-26)
„Gospod je blizu. Ne brinite se ni za što nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem da se javljaju Bogu iskanja vaša. I mir Božij, koji prevazilazi svaki um, da sačuva srca vaša i misli vaše u Gospodu Isusu. A dalje, braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite.“
(Filipljanima poslanica sv. apostola Pavla 4:6-8)
„Gospod je utočište ubogome, utočište u nevolji. U tebe se uzdaju koji znaju ime tvoje, jer ne ostavljaš onijeh koji te traže, Gospode!“
(Psalam 9:9-10)
„Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovječijega; ali je vjeran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušenjem i kraj, da možete podnijeti.“
(1. Korinćanima poslanica sv. apostola Pavla 10:13)