Karen Lebilon priča o tome kako se njena porodica preselila iz Kanade u rodni grad njenog supruga u severnoj Francuskoj i kako su doživeli da se veoma izbirljive navike njihove ćerke u pogledu ishrane potpuno promene kada su prihvatili francuska “pravila ishrane”.
Istraživanja pokazuju da deca moraju da probaju određenu hranu 7 do 15 puta pre nego što se naviknu da je pojedu.
Ona nastavlja priču kako fracuska deca zadovoljno jedu sve – od cvekle do brokolija; od zelene salate do spanaća; od dagnji do skuše, a sve se to svodi na sleđenje nekih gurmanskih pravila koja je naučila dok je bila “preko bare” (u Evropi).
Roditelji određuju kada se jede i šta se jede
Vi niste kuvarica po porudžbini, pa nemojte dopustiti vašoj deci da diktiraju obroke kao da su oni roditelji, a ne vi. U Fracuskoj deca jedu tri obroka dnevno, kao i “le gouter” – užinu oko 16 h. Roditelji biraju šta će se jesti – i to je to, bez pogovora! Deca jedu ono što i odrasli.
Svi zajedno za stolom u vreme obroka
Bez ometanja! Lebilon objašnjava da Francuzi “nikada ne jedu bez stavlanja stolnjaka na sto”, i da deca zaista učestvuju u “ceremoniji” obroka. Jednostavan čin poput davanja posebnog značaja svakom obroku, sa lepim tanjirima, salvetama i svećama “istog trenutka ih podstiče na njihovo najlepše ponašanje”, kaže ona.
Jedite vaše povrće
Ona, takođe, navodi da Francuzi uglavnom povrće servijraju na početku obroka kada su deca najgladnija i tu obično ima seckanih krastavaca, salate od rendane šargarepe ili dinstanog pasulja. Ovde je ključna raznovrsnost. Stoga, svaki dan osmislite neku novu kombinaciju raznovrsnog povrća.
Ne koristite hranu kao ucenu, nagradu ili kaznu
Ovo može biti teško, ali to će zaista promeniti navike u ishrani vaše dece, a te navike će im naročito značiti u kasnijem životu. Ne koristeći hranu na ovaj način vi ćete vašu decu naučiti da hranu poštuju kao sredstvo da utole glad, a ne kao sredstva za pobeđivanje dosade, umora ili uzrujanosti. Time ćete sprečiti da oni kasnije u životu dođu u fazu prekomernog, emotivnog jedenja.
Ne mora da ti se svidi, ali moraš da probaš
Lebilon kaže: “Ako dete odbija da jede, roditelji jednostavno sklone hranu bez mnogo komentarisanja.” Ne natežu se s decom, ne ‘lebde’ nad njima i ne hvale decu zato što su pojela sve. Umesto toga, oni pažnju usmere na to da razgovor bude što kraći, ali i pozitivniji, umesto da od hrane prave veliki problem. Ipak, oni uvek daju do znanja svojim mališanima da ako im se nešto ne sviđa ne moraju sve da pojedu, ali uvek moraju makar da probaju pre nego što se požale.
Istraživanja pokazuju da deca moraju da probaju određenu hranu 7 do 15 puta pre nego što se naviknu da je pojedu. Stoga, nemojte biti obeshrabreni ako im se neko jelo ne svidi odmah. Samo neka svaki put obavezno probaju!
Bez grickanja između obroka!
Lebilon navodi da je sasvim u redu ako su deca gladna između obroka i da će to, u stvari, učiniti da oni bolje jedu “pravu” hranu tokom glavnih obroka. Postarajte se da se suzdržite od “dopunjavanja” vaše dece užinama između ili neposredno pre glavnih obroka, jer, kako autorka objašnjava, takođe je važno da vaša deca nauče da se izbore i sa osećajem gladi. Kasnije u životu, deca koja su navikla da svaki čas nešto grickaju lako će posegnuti za hranom na prvi nagoveštaj gladi, umesto da sačekaju sledeći obrok.
Izvor: mini-magazine
Možda će vas zanimati emisije: