Stiže dugo očekivano proleće i vreme je da uživamo u šetnji, mirisu procvetalog drveća, zracima sunca i svemu što probuđena priroda pruža. Evo koje su prednosti boravka izvan zatvorenih prostorija:
Fizički smo aktivniji
Kada izađemo napolje, krećemo se više, a povećanje kretanja je verovatno ključni uzročni faktor koji priroda ima za naše mentalno zdravlje. Brojna istraživanja pokazuju da fizička aktivnost podstiče pozitivno raspoloženje, poboljšava pažnju, smanjuje anksioznost, oporavak od zavisnosti i bolji san.
Fascinantna studija pokazala je kako se ovo može događati na neurohemijskom nivou. Ljudi koji zloupotrebljavaju metamfetamine i koji su nasumično izabrani za program intenzivnog vežbanja doživeli su veću normalizaciju funkcije dopamina u delu mozga koji je uključen u kontrolu impulsa. Ovo bi gotovo sigurno pomoglo ljudima da ostanu “čisti” i sugeriše da bi vežbanje moglo biti važan dodatak za lečenje zavisnosti.
Iako se čini da ljudi više uživaju u vežbanju na otvorenom, u poređenju sa fitnes dvoranama, procena još uvek nije definitivna da li je fizičko vežbanje napolju efikasnije za poboljšanje raspoloženja. Ovo postavlja neka pitanja o tome da li je spoljni element toliko važan i da li se prednosti koje vidimo u zelenom prostoru uglavnom pripisuju samo delu fizičke aktivnosti. Međutim, dodatna istraživanja pokazuju da se događaju i druge stvari i da je vreme u prirodi važno samo po sebi.
Kognitivne koristi i pažnja
Pored vežbanja, studije pokazuju da bi vreme na otvorenom zapravo moglo da pojača naše mentalne kapacitete, što bi nam pomoglo da donesemo mudrije odluke i promenimo loše navike. Preliminarna studija pokazala je da je smanjenje impulsivnosti rezultat izloženosti spoljnim slikama, a sve veći broj radova pokazuje da bi vreme u zelenom prostoru moglo poboljšati spoznaju kod obolelih od Alchajmerove bolesti.
Psihosocijalne koristi i izgradnja zajedništva
Aktivnosti na otvorenom – poput timskih sportova, pa čak i kampovanja ili planinarenja – često zahtevaju da radimo i oslanjamo se na druge ljude, posebno kada se pojave izazovi, i tako gradimo važne veštine odnosa na otvorenom.
Konkretno, u terapiji boravka u divljini, izgradnja zajedništva je ključna komponenta i ljudi izveštavaju da sposobnost osećanja empatije i poverenja u druge raste tokom njihovog lečenja i da efekti traju dugo nakon povratka kući. S tim u vezi, prevazilaženje fizičkih i psiholoških prepreka na koje se nailazi u okruženju na otvorenom povećava samoefikasnost, povećava mentalnu otpornost, a sa većom aktivnošću može poboljšati i sliku tela. Sve ovo može doprineti bržem oporavku od raznih poremećaja.
Opuštanje i duhovni rast
Konačno, priroda nam daje dar preko potrebnog odvajanja od prekomerne upotrebe tehnologije, urbane buke i nereda, stresnog posla i kućnog okruženja.
Adolescenti u programima terapije u divljini izveštavaju da im to pruža opuštanje kroz „jednostavne fizičke pokrete kojima je nedostajala intenzivna ili usmerena pažnja“ što im omogućava da „puste svoje misli da odlutaju“ i „preispitaju ono što je važno u životu“. Za mnoge od nas vreme napolju može pojačati naš osećaj da postoji nešto veće od nas izvan svakodnevnih čulnih iskustava; možemo ostaviti napolju sa većim osećajem svrhe. Duhovnost je mnogim ljudima izvor utehe, a veći rad na duhovnosti povezan je sa većim blagostanjem.
Izađimo napolje
Iako je potrebno više studija (posebno nasumična ispitivanja i istraživanja za utvrđivanje održivosti efekata spoljnih terapija), mi koji cenimo divljinu treba da nastavimo da tražimo predah u prirodi. Međutim, nemaju svi prirodnu sklonost ka spoljnom okruženju, a fizički nedostatak može ograničiti sposobnost ljudi da iskoriste prednosti zelenog prostora, pa to nije najbolja opcija za sve.
Međutim, postoji mnogo opcija za odabir aktivnosti – i uvek je vredno pokušaja. Osim toga, izlazak u prirodu je jeftiniji od terapije i manje je verovatno da će lekovi izazvati nuspojave – ako uspe, to je pobeda.
Možda će vas zanimati emisije: