Starozavetni zakon nalagao je da u slučaju najtežih prekršaja, glavni svedok bude taj koji će prvi baciti kamen na osuđenika prilikom pogubljenja. U izveštaju o ženi uhvaćenoj u preljubi Isus se poziva na ovu tačku zakona kada se obraća onima koji su tu ženu optužili.
Međutim, On u ovoj prilici menja perspektivu. On kaže: “Onaj koji je od vas bez greha, neka prvi baci kamen na nju.” Drugim rečima, On je dao pravo otpočinjanja izvršenja kazne pogubljenja ne onome ko je svedočio o ženinom grehu, već onome ko bi preispitao svoj život i u njemu ne bi prepoznao ni jedan jedini greh. Jovan izveštava dalje da tog dana nije bilo pogubljenja.
Ovo prepoznavanje sopstvenog greha je od velike pomoći onima koji imaju “kritizersku” prirodu. Pre svega, to primorava kritičare da uvide da je veoma lako pronaći greške kod drugih. Nasuprot tome, težak je (ali i častan) zadatak preispitati sebe da bismo otkrili svoje pogreške.
Drugo, kada se najpre usredsredimo na sopstvene prestupe, grehe i slabosti, postaje nam lakše da budemo milostivi prema drugima. Teško je uskratiti nekome drugom pravo koje smo sami sebi zagarantovali u identičnim okolnostima.
Konačno, shvatanje da su svi ljudi grešnici, uključujući tu i nas, olakšaće nam da presuđivanje prepustimo Bogu. Kada kritički nastrojeni ljudi shvate da nemaju pravo da osuđuju druge, jer su i sami krivi za iste grehe, skinuće sa svojih pleća ogroman teret.
Stoga, sledeći put kada vidimo osobu uhvaćenu u preljubi ili bilo kom drugom grehu, trebalo bi da se setimo Isusove opomene “streljačkom stroju”. Svoj pogled, umesto ka kamenu koji bismo pronašli da na tog prestupnika bacimo, radije usmerimo ka svom srcu, tražeći svoj greh koji treba iz njega da izbacimo.
Izvor: bibletalk.tv
Možda će vas zanimati emisije: