Promišljena ishrana znači da odvajate vreme oko obroka kako biste obratili dovoljno pažnje na to šta i koliko jedete. U širem smislu, to podrazumeva vaše preispitivanje pre obroka da biste se uverili da li ste zaista gladni ili samo osećate žudnju za hranom ili biste nešto gricnuli. To podrazumeva i učenje šta je vašem telu zaista neophodno i kako da mu to obezbedite, a ne samo kako da napunite svoj stomak bilo čime na prvu pomisao o hrani.

Ukratko, moglo bi se reći da promišljena ishrana znači jesti s punom svešću umesto nesvesno ubacivati hranu u usta dok gledate video-klipove na svom telefonu ili pregledate stranice na društvenim mrežama (ovo uzimam kao primer jer se upravo to meni isuviše često dešava, a ne da bih uperila prst u vas).

A sada, sve to zvuči lepo i razumno, zar ne? Ipak, možda se pitate da li promišljena ishrana donosi ikakve opipljive koristi? Da li će vam ona promeniti život nabolje?

Hoće. I opet, hoće!

Imaćete kontrolu nad izborom hrane koju jedete

Jedna od glavnih koristi promišljene ishrane je da će vam ona pomoći da imate bolju kontrolu nad onim što jedete. Ne u smislu samog načina ishrane, već u smislu da će vam to pomoći da ono što jedete i pijete svesno birate.

Iako možda mislite da to već ionako činite, pozivam vas da zastanete i malo bolje razmislite o tome.

Kada mi je neko prvi put ovo spomenuo, pomislila sam: „Pa naravno da ja odlučujem šta ću jesti. Niko me ne primorava. Pa zašto bih se, onda, uopšte zamajavala nečim kao što je ‚promišljena ishrana‘?“

Ali, kada sam bolje razmislila o tome, shvatila sam koliko puta sam nešto pojela, a onda pomislila: “Oh, nije trebalo to da pojedem” ili “Čekaj malo, zašto sam ovo pojela? Nisam stvarno to imala na umu.” Ovo mi se dešavalo kada sam pokušavala da smanjim unos šećera ili procesuirane hrane ili kada sam poželela da pregrizem nešto između obroka.

Zvuči poznato?

Kada izaberete da se hranite promišljeno, manje su šanse da će vam se ovo događati, jer ćete obraćati više pažnje na ono što jedete.

Jednostavan način da to učinite je da uzmete malo vremena da razmislite pre nego što otvorite tu kesicu čipsa, zgrabite taj slatkiš ili poručite hranu za koju znate da vam neće biti od koristi.

Zapitajte se:

• Da li sam stvarno gladna?
• Da li mi ovo stvarno treba?
• Da li je u redu da prekršim svoju odluku da neću neobuzdano jesti?

Ako je vaš odgovor jasno i glasno “Da”, onda samo napred.

A ako nije, onda se malo osvrnite i potražite drugu opciju ili se jednostavno strpite ako shvatate da se radi samo o žudnji. Ponekad je samo prepoznavanje žudnje kao žudnje, upravo ono što doprinosi lakšem odupiranju.

Ovakav pristup će učiniti da se osećate slobodno i osposobiti vas da donosite sopstvene, promišljene izbore po pitanju hrane. To će vam pružiti osećaj da, kada je reč o hrani, vi držite stvari pod kontrolom, a na da vas vaš stomak “ima u šaci”.

Smanjiće vam se osećaj krivice u pogledu hrane koju jedete

Kao što sam navela, stavljanjem sebe u poziciju da imate kontrolu nad onim što jedete osećaćete se jačim i sposobnijim kada je u pitanju izbor hrane.

I samo to je već divno, ali to dovodi do nečeg još boljeg.

Obično, ako se “okliznemo” i pojedemo nešto što znamo da ne bi trebalo, kasnije se osećamo krivim.

Ali, ako malo bolje razmislite o tome, to se često dešava onda kada prestanete da svesno razmišljate o onome što jedete. Tada završite u ćorsokaku, osećajući se slabo i prebacujući sebi.

A ako odvojite vreme da napravite voljni izbor, manje su šanse da će taj izbor biti loš. A ako ipak odlučite da date sebi oduška, osećaćete se manje uznemireno zbog toga, jer je i to bila vaša svesna odluka, a ne nepromišljen čin.

Ako se povremeno “okliznete”, i dalje neće biti razloga da se loše osećate zbog toga.

Razmislite zbog čega vam se to dogodilo.

Da li ste bili u žurbi? Da li ste osećali da ste pod pritiskom? Ili ste, možda, samo bili toliko gladni da vas više nije bilo briga?

Hrana će vam dobiti novi ukus

U mom prvom postu na temu promišljene ishrane, navela sam kratku vežbu za promišljenu ishranu koju možete da primenite kako biste stekli osećaj za to. Pošto ne zahteva mnogo vremena, možete to lako učiniti svakodnevno, pa čak i više puta u toku dana ako želite. Glavna ideja ove vežbe ogleda se u tome da posvetite pažnju svakom aspektu vaše hrane – pomirišite je, okusite je i osetite je.

Nakon što ste to učinili nekoliko puta, videćete kak počinjete da primećujete ukuse i arome bolje nego ranije, pa čak i kada to ne činite svesno.

Jedenje će vam postati novo i aktivnije iskustvo, a ne samo brz način da napunite stomak pre nego što krenete dalje.

Ipak, osim pronalaženja novog načina uživanja u hrani, postoji i jedan “negativan” sporedni efekat.

Osećam da moram da vas upozorim da će vam se, kada izoštrite svoje čulo ukusa tako da počne više da ceni kvalitetniju hranu, sniziti prag tolerancije na brzu ili loše pripremljenu hranu.

Makar je moje iskustvo takvo.

Što sam više učvršćivala svoju odluku da zaista želim da uživam u kvalitetnoj hrani, smanjivala mi se želja za brzim i nekvalitetnim obrocima, jer sam shvatila da mi oni nikada neće pružiti isti  nivo zadovoljstva koji mi pruža kvalitetna hrana.

Shvatićete i kako hrana utiče na vas

Hrana koju jedemo utiče na to kako se osećamo, razmišljamo, delujemo pa čak i na naša poslovna dostignuća. Verovatno ste i sami to mnogo puta iskusili.

Ja znam da jesam… Pospanost nakon praznične večere ili letenje od sreće nakon konzumiranja omiljene čokoladne torte samo s neki od primera.

Kada se budete hranili promišljeno, bolje ćete razumeti uticaj koji hrana ima na vas.

Kada jedete sporije i promišljenije, imate i više vremena da prepoznate signale koje vam vaše telo šalje.

Tokom sledećeg obroka, obratite pažnju kako se osećate dok jedete. Da li ste siti i puni energije? Ili se osećate prenatrpano i pospano? Možda jeste siti, ali niste zadovoljni.

Zapamtite ova osećanja da biste ih mogli imati na umu sledeći put kada budete birali šta ćete pojesti.

Znati ovo je sjajno, jer će vam to pomoći da pametije birate hranu kako bi vam ona pružila okrepljenje i učinila vam zadovoljstvo, umesto mučnine i tromosti.

Možda ćete i “doterati liniju”

Iako ovo nije neophodno cilj promišljene ishrane, to može biti jedan od pozitivnih sporednih efekata, naročito ako ste počeli da birate zdravije namirnice. A kao što sam navela, to je prilično verovatno.

Takođe, ako držite dijetu ili pokušavate da smanjite unos šećera ili procesuirane hrane, promišljanje o načinu ishrane će vam pomoći da ostanete na dobrom putu, a da ne budete pod prevelikim stresom.

Razmišljanje o ishrani će vam pomoći i da jedete sporije, pa samim tim verovatno i količinski manje, čak i ako niste imali takvu nameru.

Izvor: curios butterfly