Premalo razmišljanja spada u uzročne faktore. – Premalo razmišljanja spada u uzroke koji leže u osnovi smrtnosti, bolesti i degeneracije, koja danas postoji čak i u najcivilizovanijim i pogodnim zemljama za život. Ljudski rod se kvari. – MH 380 (1905)
Devet desetina bolesti proizvodi se u umu. – Bolesti uma svugde prevlađuju. Devet desetina bolesti od kojih ljudi pate imaju uporište u umu. Možda neki porodični problem, kao rak, izeda samu dušu i slabi životne snage. Kajanje zbog greha ponekad potkopava telesni sklop i dovodi do neuravnoteženosti uma. Takođe postoje pogrešne doktrine, kao ona o večnom paklu i beskrajnom mučenju zlih, koje su, dajući preuveličane i izopačene poglede o Božjem karakteru, proizvele isti rezultat na osetljivim umovima. – 5T 443 (1885)
Um utiče na telo. – Odnos koji postoji između uma i tela vrlo je blizak. Kad se utiče na jedno, drugo saoseća. Stanje uma utiče na zdravlje fizičkog sistema. Ako je um slobodan i srećan, što potiče iz svesti o ispravnom postupanju i osećaja zadovoljstva u usrećivanju drugih, to stvara vedrinu koja se odraţava na čitav sistem, uzrokujući slobodniju cirkulaciju krvi i jačanje celog tela. Blagoslov Božji je isceljujuća sila, i oni koji su izdašni u donošenju dobrobiti drugima zapaziće čudesan blagoslov u srcu i životu. – CTBH 13 (CH 28; vidi takođe 4T 60, 61)
Dobro hranjen i zdrav mozak. – Mozak je organ i instrument uma, i kontroliše celo telo. Da bi ostali delovi sistema bili zdravi, mora biti zdrav mozak. A da bi mozak bio zdrav, krv mora biti čista. Ako se krv ispravnim navikama u jelu i piću održava čistom, mozak se pravilno hrani. – MS 24, 1900. (MM 291)
Dalekosežni uticaj mašte. – Bolest se ponekad proizvodi i često veoma pogoršava putem mašte. Mnogi su doživotni invalidi a mogli bi biti zdravi samo kad bi tako mislili. Mnogi zamišljaju da svako neznatno izlaganje uzrokuje bolest, i rđav ishod se proizvodi zato što se očekuje. Mnogi umiru od bolesti čiji uzrok je potpuno imaginaran. – MH 241 (1905)
Električna sila mozga oživljava sistem. – Treba naglasiti uticaj uma na tijelo, kao i tela na Električna sila mozga, koja se sprovodi mentalnom aktivnošću, oživljava čitav sistem, i na taj način je od neprocjenjive pomoći u odolijevanju bolestima. Ovo treba razjasniti. Snagu volje i važnost samokontrole, oboje u očuvanju i obnovljenju zdravlja, depresivne i čak razorne posledice ljutnje, nezadovoljstva, sebičnosti ili nečistoće, i s druge strane čudesnu, životodavnu silu koja se otkriva u vedrini, nesebičnosti, blagodarnosti, takođe treba prikazati. – Ed 197 (1903)
Neki su bolesni zato što im nedostaje snaga volje. – Na svojim putovanjima srela sam mnoge koji su zaista patili preko svoje mašte. Nedostajala im je snaga volje da se uzdignu i pobede bolest tela i uma; i stoga su bili držani u ropstvu patnjama…
Bolest se ponekad uzrokuje usredsređenošću na sebe. – Mnogi su fizički, mentalno i moralno oboleli zato što im je paţnja gotovo uvek usmerena prema samima sebi. Oni su se mogli spasti učmalosti zdravom vitalnošću mlađih i različitih umova i nemirnom dečjom energijom.
Depresivna osećanja škode zadravlju. – Dužnost je svih da razvijaju vedrinu umjesto nadnošenja nad tugom i nevoljama. Mnogi na ovaj način ne samo što se unesrećuju već žrtvujuzdravlje i sreću bolesnoj mašti. Postoje stvari u njihovom okruţenju koje nisu prihvatljive, i njihov izraz lica uvijek je tmuran i jasnije od riječi izraţava nezadovoljstvo. Ta depresivna osećanja od velike su štete njihovom zdravlju, jer ometanjem procesa varenja ona se sukobe sa ishranom. Dok žalost i zabrinutost ne mogu izlečiti najmanje zlo, mogu napraviti veliku štetu; ali vedrina i nada, dok osvetljavaju staze drugih, «život su onima koji ih nalaze, izdravlje čitavom njihovom telu» (Priče Solomunove 4:22). – ST, Feb 12, 1885.
U radu sa bolesnima, proučavati umove. – U lečenju bolesnika, posledice mentalnog uticaja ne treba previđati. Ispravno korišten, ovaj uticaj pruža jedno od najdelotvornijih sredstava u borbi sa bolešću. – MH 241 (1905)
Bolest proizvedena u umu. – Brojne bolesti koje nanose bol čovečanstvu imaju koren u umu i jedino se mogu izliječiti zdravom obnovom uma. Ima mnogo više ljudi nego se može i zamisliti koji su mentalno bolesni. Bolesti srca čine mnoge potištenim i uzrokuju lošu probavu, jer mentalna bolest ima paralizirajući uticaj na probavne organe. – 3T 184 (1872)
Autor: Elen G. Vajt
Možda će vas zanimati emisije: