Deset tipova depresije i kako uočiti o kom se tipu radi

Autor: Kristin Peri (Christin Perry)

Maj je mesec buđenja svesti o značaju mentalnog zdravlja – 31 dan podizanja svesti, demistifikacije, destigmatizovanja i otpočinjanja diskusije na temu mentalnog zdravlja, što obuhvata i depresiju.

Depresija je uobičajen poremećaj raspoloženja, tako da, bilo da vi, vaš prijatelj ili voljena osoba patite od depresije – verujte nam na reč, niste usamljeni u tome! Američki Institut za mentalno zdravlje procenjuje da je više od 16 miliona odraslih Amerikanaca iskusilo neki od glavnih oblika depresije u 2016. godini. Iako je depresija sveprisutna, mnogi ljudi ne znaju da postoje različiti tipovi ovog poremećaja, koji se mogu ispoljavati na mnogo drugačijih načina, nego što je to običan osećaj potištenosti.

S tim na umu, otkrićemo vam istinu o nekim od najuobičajenijih tipova depresije. Nadamo se da će vas to naoružati potrebnim podacima da biste mogli pomoći drugima ili i sami dobiti pomoć ukoliko patitie od depresije.

1. Bipolarni poremećaj

Bipolarni poremećaj (poznat i kao manijakalna depresija) je težak oblik depresije koga odlikuju nagle i nasilne promene raspoloženja. Kod ljudi sa bipolarnim poremećajem naizmenično se smenjuju epizode manije i depresije i oni nisu sposobni da se izbore sa osećanjima koja im se tada javljaju. Osoba koja prolazi kroz fazu manijakalnosti oseća kao da joj je ceo svet pod nogama. Takve osobe mogu osetiti višak energije, pojačani seksualni nagon i uvećanu motivisanost. Oni taj višak energije mogu preusmeriti u neprimereno ponašanje, u agresivan režim fizičkih vežbi ili početi da rade više stvari u isto vreme. Nakon nekog vremena, ovaj manijakalni period se naglo pretvara u depresivnu epizodu. Onaj ko to doživi može se osetiti preterano potištenim i depresivnim i biti totalno iscrpljen. Dobra vest je da se bipolarni poremećaj uspešno drži pod kontrolom primenom i pridržavanjem odgovarajuće terapije.

2.  Sezonski poremećaj

Da li vas zimsko vreme oneraspoloži? Svako postane pomalo deprimiran kada je loše vreme, ali ukoliko ono zaista utiče na vas u tolikoj meri da ometa vaše normalno funkcionisanje, moguće je da se radi o tzv. sezonskom poremećaju, koji predstavlja takav oblik depresije koji se javlja samo sezonski. Većina onih koji pate od ovog poremećaja osećaju se potišteno tokom jeseni i zime, kada se vreme kvari i obdanica kraće traje. Ljudi koji žive u hladnijim podnebljima imaju veće šanse da obole od sezonskog poremećaja, nego oni koji žive u toplijim krajevima. Ovaj poremećaj se može lečiti kombinovanjem lagane terapije sa uzimanjem suplemenata vitamina D, a ponekad i lekovima. Stoga, nemojte se plašiti da zatražite pomoć ako ne možete da se izborite sa tim strahom od zime.

3. Postporođajna depresija

Gotovo sve nove mame iskuse neki vid neraspoloženja u prvim danima nakon porođaja. Iznenada vas preplave osećanja, postanete razdražljivi i rasplačete se bez razloga. Koliko god da to delovalo bizarno, to je potpuno normalno i povezano je sa naletom hormona koji nastupa kada se beba rodi i trudnoća okonča. Međutim, oko 10 – 15% žena doživljava mnogo teži oblik depresije koji se naziva postporođajna depresija (PPD). Iako ju je ponekad teško prepoznati (naročito kada uopšte ne spavate), uobičajeni simptomi PPD uključuju tužno raspoloženje koje ne prolazi, osećaj da ste loš roditelj, teškoće u donošenju najjednostavnijih odluka, pa čak i pomisli da se naudi bebi. Ukoliko posumnjate da imate PPD, veoma je važno odmah potražiti stručnu pomoć. Konačno, vi se morate pobrinuti za sebe kako biste bili sposobni da se starate o svojoj bebi.

4. Predmenstrualni disforični poremećaj

Pre nastupanja menstruacije, normalno je da doživite neki vid predmenstrualnog sindroma. Međutim, ukoliko utvrdite da vaš PMS sve manje ima oblik iracionalnog plakanja pri gledanju video sadržaja o bebama, a sve više dobija oblik zatvaranja u mračnu sobu nedelju dana pre vremena, moguće je da se suočavate sa težim oblikom PMS-a koji se naziva predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD). Simptomi ovog poremećaja slični su simptomima PMS-a, samo naglašeniji. Možete iskusiti teške oblike promene raspoloženja, intenzivan bes, depresiju, grčeve, preteranu iscrpljenost ili iracionalna osećanja. Ako vam lekar utvrdi ovaj poremećaj, možda će vam prepisati antidepresive ili pilule za kontracepciju da bi vam se uravnotežio nivo hormona.

5. Opšti anksiozni poremećaj

Anksioznost i depresija se često povezuju. Oni koji pate od opšteg anksioznog poremećaja (generalized anxiety disorder, GAD) imaju težnju da se brinu ili osećaju anksioznim zbog nečega (ili zbog mnogo toga) neprestano. Klinička anksioznost se umnogome razlikuje od, recimo, osećanja nervoze zbog važnog ispita koji je pred nama. Ukoliko doživljavate GAD, verovatno shvatate da preterujete sa zabrinutošću, ali jednostavno ne možete da se izborite s tim. Može se desiti da na kraju pokušavate da držite pod kontrolom svoju okolinu i da izbegavate da radite neke stvari koje vas brinu, poput putovanja ili pričanja pred ljudima. Traženje stručne pomoći vam može pomoći da počnete ponovo da živite punim plućima i razmrsite taj čvor brige u svom stomaku za koji ste mislili da ga se nikada nećete osloboditi.

6. Psihotična depresija

Psihotična depresija nije jedan od onih nejasnih oblika depresije koji se ne prepoznaje lako. To je jedan od najprepoznatljivijih i najtežih oblika depresije. Poznata i kao osnovni depresivni poremećaj sa psihotičnim odlikama, ovaj oblik bolesti odlikuje gubitak interesovanja za aktivnosti i ljude, depresivno raspoloženje, kao i teškoće u obavljanju svakodnevnih poslova. Ljudi koji pate od ovog poremećaja često imaju halucinacije i priviđanja, a uobičajene su i suicidalne misli i pokušaji. Ako vi ili neko koga poznajete ima ove simptome, od životne je važnosti odmah zatražiti strućnu pomoć.

7. Distimija

Da li vodite ispunjen život bez većih problema, a ipak se često osećate pomalo… nelagodno. Ako je tako, moguće je da patite od distimije. Distimija je termin koji se koristi da opiše konstantan osećaj depresije nižeg intenziteta. Iako nije tako ozbiljna kao bipolarni poremećaj ili psihotična depresija, distimija je sama po sebi podmukla, jer ju je obično teško prepoznati. Verovatno niste ni pomišljali da za to kako se osećate čak postoji i ime. Konačno, to džangrizavo osećanje je tako blago da ste ga smatrali samo stresom ili lošim danom. Ali ako ste iz dana u dan potišteni ili razdražljivi, možda ćete poželeti da potražite pomoć stručnog lica koje bi utvrdilo da li patite od distimije.

8. Poremećaj raspoloženja uzrokovan zloupotrebom supstanci

Ovaj oblik depresije se povezuje sa upotrebom droga (čak i kada se radi o nekim lekovima koji se izdaju na recept) ili alkohola, a da bi neko bio dijagnostifikovan kao osoba sa ovim poremećajem, on ne sme imati prethodnu istoriju depresije koja nije bila povezana sa korišćenjem droge ili alkohola. Većina droga koje izazivaju ushićenje dovode do toga da njihov uživalac iskusi “slom” nakon što droga napusti njegovo telo. Ovaj poremećaj ostaje prisutan i nakon tog očekivanog sloma i može trajati nedeljama, pa čak i mesecima. Postoje mnoge vrste opojnih sredstava koja mogu prouzrokovati pojavu ovog vida depresije i to su: opijati, sedativi, alkohol i droge koje se udišu.

9. Disregulativni poremećaj raspoloženja

Disregulativni poremećaj raspoloženja (Disruptive Mood Dysregulation Disorder, DMDD) pogađa decu i prouzrokuje snažne provale gneva. Iako su nastupi gneva prisutni kod dece svih uzrasta, ona deca koja pate od DMDD izgledaće ljuta i depresivna po ceo dan i kao posledica toga mogu nastupiti izuzetno jaki ili nasilni oblici ispoljavanja besa. Lekovi i savetovanje mogu značajno pomoći deci koja pate od DMDD, a vi kao roditelj deteta sa ovim poremećajem treba da uočite pojavu simptoma depresije prilikom odrastanja vašeg deteta, jer deca koja se suočavaju sa DMDD poremećajem imaju veće šanse da dožive depresivne epizode kasnije u životu.

10. Situaciona depresija

Ako ste nedavno imali neko traumatično iskustvo u svom životu, poput teške bolesti, fizičih povreda, smrti voljene osobe, težak raskid veze ili gubitak posla možete imati osećaj da jednostavno niste sposobni da se oslobodite tog tužnog, depresivnog osećaja. Ovo je potpuno normalno, uobičajeno i razumljivo! To znači da prolazite kroz iskustvo situacione depresije, tj. depresije koja je direktno uzrokovana određenom situacijom. Ako je to vaše iskustvo, onda pronalaženje dobrog savetnika ili grupe za podršku može učiniti mnogo da vam pomogne da se vratite u normalu, uprkos neophodnosti da se suočite sa teškom situacijom.

Zapamtite: Ako vi ili neko koga volite pati od bilo kakvog problema u vezi sa mentalnim zdravljem koji utiče na vaš svakodnevni život i sreću, najbolja stvar koju možete da učinite jeste da se obratite za pomoć.

(Visited 2.297 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *