Zašto je vrhunksi uspeh rezultat poniznosti?

Ponizni ljudi preuzimaju odgovornost, oholi krive nekog drugog Jedna od najčudesnijih čovekovih sposobnosti je njegova odgovornost. Odgovornost je posledica prihvatanja slobode i poziv da nikoga ne krivite za svoj neuspeh, već da sve konce života preuzimate sami. Količina preuzete odgovornosti proprocionalna je količini uspeha koji postižete. Ponizni ljudi uvek uče, oholi misle da sve znaju…

Ne-nameci-mi-svoj-moral.jpg

Relativizam kao rak-rana morala

O tajnim gresima srca – ‘Ne nameći mi svoj moral!’ Prosečan čovek verovatno bi utvrdio kako su neka dela moralno neprihvatljiva: kao ubistvo, krađa, silovanje, ali kad su privatne stvari u pitanju, odgovorio/la bi kako je svaka osoba slobodna u svom privatnom životu da radi što želi do onog trenutka dok ne ugrožava drugoga. Ali,…

Čast i poštenje

  Čast i poštenje spadaju u najbitnije moralne vrednosti svakog društva. Ove moralne vrednosti su izuzetno moćna pokretačka etička, socijalna, duhovna, običajna snaga i moralna vrednost ličnosti, porodice, naroda, organizacije, države i samog društva. Kolika je moć ovih vrednosti najbolje se vidi iz brojnih izreka i narodnih poslovica, kao i misli srpskih, ali i svetskih…

Bolje nego što možemo zamisliti

Susrešćete svakakve religiozne ljude, koji se etiketiraju, svrstavaju i previše vode računa o tom nekom izmišljenom redu… Ali susrešćete i zapamtiti one koji istinski žive, a ne samo egzistiraju. To su one pozitivne duše koje na vaše druženje ostave trag, čije rečenice zapamtite i koje vas podsete da je život prilika za mnogo bolje nego…

luca-mikrokozma.jpg

Luča mikrokozma

Usta govore ono čega je srce puno. Ne možemo da kažemo da nekoga volimo ako mu to nismo rekli ili delima pokazali. Jer, koja je to ljubav koja nema svoj izražaj, koja ne proizvodi dela ljubavi. Kako možemo reći da ljubimo nekoga ako mu stalno prigovaramo, ako ga stalno kinjimo, tražimo da nam uradi ovo…

lepota-kao-iskra-bozanskog.jpg

Lepota kao iskra božanskog

U nizu skromnih baraka Dvorišta Bulevara Revolucije 306 naš špajz se naslanjao na spavaću sobu popa i popadije Teofilović. Kao „sveznajuće“ dete komunizma, uvek sam sa podozrenjem, a bogme i strahom, gledala i na popov, do zemlje, dugačak crni plašt i na osobu koja je svoj život predala tako prevaziđenoj „instituciji“ kao što je Bog.…