Većina nas ne voli kada nam se kaže šta treba da radimo. Ja bih radije odabrao svoja sopstvena pravila i sam odlučivao o tome šta ću da radim. Smetaju nam čak i mala ograničenja: „Idi ranije na spavanje“, „Operi se i iza ušiju“, „Piši samo na jednoj strani papira“.
Na jednom delu puta kojim redovno putujem stoji znak ograničenja brzine na 50 km/h. Nedavno su vlasti dodale jarkožuto obojenu tablu na kojoj piše: „Poštujte ograničenje brzine!“ Uprkos tome, mnogi vozači ga i dalje ne poštuju. Zakoni su dobri, ali ako se možete izvući da ih ne poštujete – šta se koga tiče?
Kada Biblija govori o „zakonu“, mi već unapred zauzimamo odbrambeni stav. Međutim, ubrzo ćemo se iznenaditi. Biblija opisuje Božiji zakon kao užitak, predivno sredstvo koje nam je Bog dao.
„Da nije Zakon tvoj uživanje moje, propao bih u nevolji svojoj.“ (Psalmi Davidovi 119,92)
„Jer imam radost u znaku Božijemu po unutrašnjemu čoveku.“ (Rimljanima poslanica 7,22)
Da li su ovo samo reči opsesivnih legalista uverenih u svoju dobrotu? Teško. Ove reči pokazuju koliko je i Božiji zakon drugačiji nego što možda mislimo.
Deset zapovesti su došle u vrlo važnom trenutku biblijske istorije. Izrailjci su četiri stotine godina bili egipatski robovi, zlostavljani i iskori- šćavani, bez slobode i nade. Onda ih je Bog spasao. Oslobodio ih je od nepravde i iz ropstva, i poveo u novu budućnost u Hanan.
Bog je izabrao Izrailj da donese blagoslov celom svetu,446 Božja želja da ostvari taj blagoslov manifestovala se u Njegovoj ljubavi i vernosti prema Izrailju. Bog je toliko ljubio Izrailjce da im je dao Deset zapovesti nakon što ih je oslobodio.
Deset zapovesti nas podsećaju da je Bog oslobodio svoj narod iz ropstva447, kada je bio nemoćan da sam učini nešto za sebe. Zato to nisu zapovesti koje su Izrailjci morali da izvršavaju pre nego što ih je Bog izbavio, već pokazuju kvalitet života u kom će uživati u svojoj novoj slobodi. Deset zapovesti daju ljudskom biću usmerenje, osećaj pirpad- nosti i zadovoljstvo.
„Nemojte imati drugih bogova uz mene.
Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene; a činim milost na tisućama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega: jer neće pred Gos- podom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.
Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi ni jednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.
Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu, zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
Poštuj oca svojega i mater svoju da ti se produže dani na zemlji koju ti da Gospod Bog tvoj.
Ne ubij!
Ne čini preljube!
Ne kradi!
Ne svedoči lažno na bližnjega svoga!
Ne poželi kuće bližnjega svoga, ne poželi žene bližnjega svoga, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega.448
Prva zapovest — „Nemojte imati drugih bogova uz mene“ — ne govori o tome da nema drugih bogova, već da ne treba da ih poštu- jemo. Želja za uspehom, moći, novcem, zabavom, seksom i mnogim drugim stvarima odvlači našu pažnju od Boga.
Ova zapovest znači da će životom onih koji su iskusili istinsku Božju ljubav upravljati njihov odnos sa Bogom. Ako nam Bog bude na prvom mestu, kao u prvoj zapovesti, tada su sve ostale zapovesti praktična pi- tanja o tome kako živimo taj predani život.
Druga zapovest zabranjuje slike i kipove. U početku nam se može učiniti da je ona za nas danas nebitna. Ali nije. U vreme kada su zapo- vesti bile date, idoli su bili uobičajeni. Poštovaoci idola nisu mislili da je idol zaista bog. Mislili su da se njihov bog prikazuje preko idola. To je bio način na koji su mogli iskustveno da spoznaju svog boga. Ali Izra- iljevog Boga nije trebalo iskusiti preko drvenog ili metalnog kipa. Mi Boga znamo preko onoga što On čini u našem životu.
A naš Bog ne zahteva sliku ili lik jer već ima svoj lik — nas. On je stvorio ljudska bića „po svom obličju“.449 Tako nas ova zapovest na neki način poziva na takav život koji će drugima pokazati Boga preko nas. Vi verovatno nećete doći u iskušenje da se poklonite pred pravim idolom, ali smo svi u iskušenju da živimo na način na koji nećemo pokazivati Božju ljubav.
Usput, „treće i četvrto koleno“ koje će trpeti posledice, ako mi ne slušamo ovu zapovest, jesu naše porodice. Ono što ja činim ne pogađa samo mene, već i moje najbliže. Oni pate zbog moje sebičnosti. Drugim rečima, Bog želi da živimo na takav način da mislimo i na druge ljude, a ne samo na sebe.
Treća zapovest je dovoljno direktna. Ona nas štiti od psovki i bogo- huljenja uopšte, ali njena svrha je još značajnija. U Izrailju se Božje ime uzimalo za potvrđivanje službenih zakletvi. Tako su ljudi bili prevareni
„uzaludnom“ upotrebom Božjeg imena ili izgovaranjem laži. Ova zapo- vest nas isto tako štiti od upotrebe religije za zlostavljanje drugih. Na ovom svetu postoji mnogo takvih primera: ljudi tvrde da služe praved- nom Bogu, a svejedno čine nepravdu. Kada uzmemo Božje ime, tada preuzimamo i odgovornost da Ga predstavljamo načinom života.
Četvrta zapovest traži od nas da se „sećamo“. Da bismo se setili go- dišnjice ili rođendana osobe koju volimo, nije nam potreban podsetnik. (Osim možda nekim zaboravnim muževima među nama!) Ovde se od nas traži da se setimo da svetkujemo subotu kao dan odmora, jer nas je Bog stvorio. Ponovljeni zakon ponavlja Deset zapovesti i iznosi još je- dan razlog za svetkovanje subote — oslobođenje od ropstva. Subotnji odmor nas podseća ne samo na to da nas je Bog stvorio, već i da se za nas brine. Kada iskusimo radost koju on donosi, neće nam biti potrebna bolja motivacija za držanje subote. Svetkovanje subote je čin zahvalno- sti Bogu i sredstvo održavanja zajedništva sa Njim.
Peta zapovest zauzima značajno mesto. Ona je most između prve četiri, koje naglašavaju naš odnos prema Bogu, i poslednjih pet, koje naglašavaju odnos sa ljudima uopšte. Između ova dva dela nalazi se za- povest koja se tiče roditelja i porodice. Tako ovde vidimo redosled naših odgovornosti: prvo Bog (1–4), zatim porodica (5), a onda ostali (6–10).
Peta zapovest od nas zahteva da „poštujemo“ svoje roditelje. Ona je izvorno upućena odraslima, a ne maloj deci. Zato se ovde od male dece ne traži da slušaju roditelje. Naprotiv, ona ističe odgovornosti koje odrasla deca imaju prema svojm ostarelim roditeljima. Ovde „poštuj“ ne znači „poslušaj“, već savet da se za njih brinemo i pokažemo saose- ćanje. Ovako deca, koja su posvećena Bogu, treba da se odnose prema roditeljima. Ako ne možemo pokazati saosećanje prema svojim osta- relim roditeljima, onda ga nećemo pokazati ni prema kome. Ako smo predani Bogu, onda smo predani saosećajnosti.
Sledeće tri zapovesti su vrlo kratke i čine jednu grupu. Poređane su prema važnosti. Šesta zapovest „Ne ubij“ tiče se života. Sedma „Ne čini preljubu“ tiče se odnosa. Osma „Ne kradi“ tiče se imetka. Sve su važne ali su postavljene ovim redosledom da možemo razumeti njihovo zna- čenje. Život je najvažniji, a prednost odnosa pred imetkom ukazuje na važnost predanosti i vernosti onima koje volimo.
U devetoj zapovesti nalazimo još jedan aspekt odnosa „Ne svedo- či lažno na bližnjega svojega“. U svetu u kom su laži uobičajene, istina postaje od životne važnosti za naše odnose. Reči zapovesti jasno se od- nose na lažno svedočenje na sudu, gde laži mogu biti zaista razorne. Da li možemo da budemo pošteni, da li se našoj reči može verovati, možemo li se suzdržati od potkopavanja ugleda drugih ljudi i možemo li se ponašati prema drugima kao što bismo želeli da se oni ponašaju prema nama?
Konačno, dolazimo do desete zapovesti. Na neki način „Ne poželi“ zvuči čudno. Ova zapovest se više bavi unutrašnjim mislima nego spo- ljašnjim delima, a u tome i jeste stvar. Bez ove poslednje mogli biste da zaključite da Deset zapovesti govore samo o delima i ponašanju.
Međutim, ova zapovest nas podseća da naš odnos sa Bogom ne zavisi samo od onoga što činimo, već i od toga ko smo.
Deset zapovesti nisu samo popis otrcanih i zastarelih zahteva. Naprotiv, one daju uputstva o tome kako da živimo punim životom, one nam izlažu ono što je najvažnije, daju nam smernice o tome kako treba da poštujemo Boga i pozivaju nas da živimo po Božjoj volji.
Deset zapovesti nas pozivaju da iskoračimo iz beznčajnosti i posta- nemo predstavnici ovog čudesnog Boga ljubavi i predanosti.
Odlomak iz knjige “Doživeti radost”
Možda će vas zanimati sledeće emisije: