Pre nego što napustiš svoju ženu

Pet reči za muškarca koji se muči

Nekada sam se pitao zašto se toliko mnogo brakova okonča razvodom. Zašto je toliko mnogo mojih drugova iz osnovne i srednje škole, kao i sa koledža, imalo razvedene roditelje? A onda, u godinama nakon koledža, zašto je toliko mnogo mojih drugova već razvedeno?

A onda sam se ja oženio. I, poput ostalih osoba u braku, iznenada sam osetio koliko bolno teška može biti komunikacija između muškarca i žene. Stenjao sam pod teškim teretom donošenja važnih odluka. Video sam kako brak iz mene izvlači više greha nego bilo koji drugi odnos do tada. Suočio sam se sa činjenicom da mogu biti veoma ohol, oštar i osetljiv kada neko prema meni greši. Naleteo sam na sve one mine tako karakteristične za bračne vode – finansije, prezauzetost, održavanje čistoće, sukobi, rodbina. Počeo sam da prebiram po našem porodičnom nasleđu da bih uvideo koliko ono utiče (naročito negativno) na oblikovanje naše novoformirane porodice.

Zabavljanje je na veoma prijatan i sladak način isticalo naše sličnosti; brak je, nasuprot tome, veoma jasno i snažno naglašavao naše različitosti. Ono što je delovalo tako usklađeno, bezbedno i lako pred oltarom, iznenada je počelo da deluje gotovo nemoguće. Drugim rečima, i sami smo otkrili zašto se mnogi razvode.

I, iako je broj razvoda naglo narastao poslednjih godina, iskušenja da odustanemo i odbacimo svoj bračni zavet stara su skoro koliko i sama institucija braka. Otkad su prvi muž i žena iskusili grozne plodove greha, Sotona se trudi da usadi misao da bi razvod mogao biti bolji od braka – da šta god Bog rekao o braku, sigurno bi i On razumeo da je u našem slučaju to ipak malo drugačije.

Bog se suočava sa iskušenjima u pogledu razvoda direktno, sa teškim ali nadom ispunjenim rečima preko proroka Malahije, na mestu na kome mi, možda, ne bismo ni pomislili da potražimo bračni savet i pojašnjenje. Ovde nemam nameru da se obratim muževima koji su doživeli da ih žena prevari ili odbaci. Muževi o kojima Malahija govori, a i oni koje ja imam na umu, bili su muževi kod kojih je ljubav prema ženi ohladnela. Oni su napustili suprugu jer su mislili da će ih druga žena, drugi brak, drugi život možda napokon ispuniti i zadovoljiti.

Pet Božjih poziva na buđenje

Mali prorok Malahija daje nam iznenađujuće jasnu i čistu (a često prenebregnutu) predstavu o braku.

 “Grešnost u braku uvek počinje s grešnošću u našem odnosu s Bogom.”

U Malahijino vreme, muževi u Izraelu su se razvodili od svojih žena zato što su im srca ohladnela (Malahija 2:16), kao i zbog toga što su mnogi među njima želeli da se ožene strankinjama (Malahija 2:11). A zašto strankinjama? Nakon povratka iz ropstva u Vavilonu, Judeja je bila mala, neugledna oblast Persisjskog carstva, okružena moćnim susedima. U takvim okolnostima, bračne veze bile su dobrodošle za sticanje političke i ekonomske koristi. Mnogi muškarci su ostavljali svoje žene u potrazi za boljim životom. Odlučivali su da se postaraju za svoje potrebe, čak i ako je to značilo žrtvovanje svoje neveste i svoje dece.

Vremena su bila teška nakon povratka iz ropstva. Malahijino pismo počinje: “Ljubim vas, veli Gospod; a vi govorite: U čemu nas ljubiš?” (Malahija 1:2). Ljudi su se osećali odbačenim od Boga. Patnja ih je učinila očajnim, toliko da su neki od njih odlučili da raskinu svoj zavet i napuste svoju porodicu. Pod maskom bračne nevernosti krio se dublji strah i unutrašnja borba – ne sa bračnim drugom, već sa Bogom. Grešnost u braku počinje s grešnošću u našem odnosu s Bogom.

Stoga, znajući s čim su se ovi muškarci suočavali i kako su grozno na to odreagovali, kako se Bog suočio s njima i kako ih je pozvao na pokajanje i vernost u braku? On ih je ukorio podsećajući šta je brak i zašto je vredno svom snagom ga čuvati i braniti. Čineći to, On je i današnjim muževima hrišćanima, koji su u iskušenju da odu, dao pet sjajnih saveta.

  1. Obećao si.

“A vi govorite: zašto? Zato što je Gospod svedok između tebe i žene mladosti tvoje, kojoj ti činiš neveru, a ona ti je drugarica i žena, s kojom si u veri.” (Malahija 2:14).

Njoj si se zavetovao! Suočavajući se sa ovim muškarcima koji su krenuli za drugim, poželjnijim ženama, na šta ih On podseća? “Obećao si.” Još na samom početku Bog je rekao: “Zato će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.” (1. Mojsijeva 2:24). “Prilepljivanje” ne znači topao zagrljaj pun ljubavi, već ekskluzivnu i čvrstu posvećenost – zavet! (5. Mojsijeva 10:20; Priče Solomunove  2:16-17).

Kada si učinio zavet s njom pred Bogom i izgovorio: “Uzimam te danas za ženu, da budem s tobom i u dobru i u zlu, i u bogatstvu i u siromaštvu, i u zdravlju i u bolesti, da te volim i čuvam dok nas smrt ne rastavi”, šta si pod tim mislio? Da li je tvoj zavet bio samo pokušaj – “Pa, eto, probali smo…“ – ili je to bilo čvrsto obećanje?

Venčanje je proslava ne pronađene ljubavi, već objavljene i obećane ljubavi. Mi dajemo čvrsto obećanje baš zato što ćemo jednog dana, uprkos tome koliko se posvećeno osećamo danas u beloj haljini i svečanom odelu, možda poželeti da odemo. Jer, bračni život uopšte nije lak. Ako odbacimo sopstveno obećanje kada od njega više nemamo koristi, mi dokazujemo da naš bračni zavet nije ni bio pravo obećanje, već samo formalni način da dobijemo ono što smo tada želeli.

  1. Razvod uništava ono što je Bog stvorio.

“Zar ih nije On sjedinio, davši im deo svog Duha u njihovoj zajednici?” (Malahija 2:15)

Kada neki muškarac razmišlja o razvodu, mora imati na umu da je brak mnogo više od “zakonski ili formalno prepoznate zajednice dvoje ljudi koji su partneri u ličnom odnosu.” Brak je sjedinjenje muškarca i žene od strane Boga. I to ne samo obično spajanje od strane Boga, već i aktivno učešće Božje u njihovoj zajednici time što im je “dao jedan deo svog Duha”. To je ne samo društvena i fizička zajednica, već i duhovna. I kao što mnogi sveštenici prilikom sklapanja braka naglašavaju: “Trostruka vrvca ne kida se lako” (Propovednik 4:12) – veza u kojoj su muž, žena i Bog.

Slika koju prorok slika veoma je slična onoj koju je oslikao i sam Isus u Mateju 19:4-6 (gde Isus citira 2. Mojsijevu 2:24): “A on odgovarajući reče im: Niste li čitali da je onaj koji je u početku stvorio čoveka, muža i ženu stvorio ih? I reče: Zato ostaviće čovek oca svojega i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a što je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.”

Razvod kida božansko remek-delo. Kako god da ste se upoznali, kako god da ste se zabavljali i kako god da ste odlučili da se venčate, Bog je taj koji vas je venčao. Bog vas je sjedinio. Zar biste vi raskinuli ono što je On učinio s vama i za vas?

  1. Razvod stvara deci lažnu predstavu o Bogu.

“A šta je to jedno što je Bog tražio? Bogobojazno potomstvo.” (Malahija 2:15)

Bog je učinio da brak bude ispunjen, obilan i plodonosan zavet. „I stvori Bog čoveka po svome obličju, po obličju Božjemu stvori ga, muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog i reče im: ‘Rađajte se i množite se i napunite Zemlju.’” (1. Mojsijeva 1:27-28). Kada je stvorio muža i ženu, On je od njih tražio potomstvo.

I to ne bilo koje potomstvo, već potomstvo koje će voleti, poštovati i slušati Njega: “I obrezaće Gospod Bog tvoj srce tvoje i srce sjemena tvojega, da bi ljubio Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve duše svoje, da budeš živ.” (5. Mojsijeva 30:6). Bog želi bogobojazno potomstvo iz naših brakova.

Ovo potomstvo nije uvek biološko: “Nemam veće radosti od ove da čujem moja deca u istini da hode.” (3. Jovanova 1:4). Dakle, mi ne moramo da rodimo sinove i kćeri da bismo ispunili Božji nalog da budemo plodni i da se umnožimo. U stvari, najvažnija i najdugovečnija dimenzija je duhovna dimenzija (pravljenje učenika), a ne biološka (pravljenje beba).

Stoga, kako bi vaš razvod mogao da u duhovnom smilsu utiče na vašu decu? Kakvu bi štetu, u budućim decenijama, on mogao da nanese? Ako verni brakovi prepričavaju priču jevanđelja našoj deci (Efescima 5:25), pozivajući našu decu da prihvate neopisivu ljubav Božju u Hristu – kakvu priču bi im razvod mogao da priča? Zamislite samo prepreke koje bi on podigao između njih i Boga. Zamislite kako bi bol i izdaja mogli da ih navedu da počnu da sumnjaju u Božju ljubav i vernost. Zamislite kako bi vaš razvod mogao da ih zbuni i uzdrma njihovu veru (kao i veru drugih mladih ljudi koji vas posmatraju).

  1. Razvod natapa dušu nasiljem.

 “Jer Gospod Bog Izrailjev veli da mrzi na puštanje (razvod), jer takav pokriva nasiljem plašt svoj, govori Gospod nad vojskama.” (Malahija 2:16)

Najjače reči ovim muževima usledile su na kraju – ako se čovek razvodi od svoje žene zbog neodstatka ljubavi on “pokriva svoj plašt nasiljem”. To zvuči dovoljno užasno čak i za moderne uši, ali šta to u stvari znači?

Plašt (odeća) je uobičajena metafora u Svetom pismu kojom se opisuje kvalitet nečijeg karaktera. Psalimsta kaže o nepokajanima: “Toga radi optočeni su ohološću kao ogrlicom, i obučeni u obest kao u stajaće ruho.” (Psalam 73:6). Slično, u Novom zavetu, Isus poručuje jednoj od sedam crkava: “Ali imaš malo imena i u Sardu, koji ne opoganiše svojih haljina, i hodiće sa mnom u belima, jer su dostojni.” (Otkrivenje 3:4). To znači da su oni zaprljali svoje duše mrljama neokajanih grehova.

A nasilje je slika ne samo okrutnosti razvoda. To je bio nasilni čin, naročito u tim danima kada je žena bila mnogo zavisnija od svog muža za podršku i zaštitu. Čak i danas, napuštanje žene predstavlja čin nasilja nad njom (ma koliko civilizovana ta procedura razvoda može biti). Čovek koji se razvodi od svoje žene povređuje onu koju mu je Bog podario da je podržava i štiti.

Ipak, nasilje je više od samo brutalnosti u vezi, jer takav čovek nosi nasilje na sebi, kao odeću. Nasilje nije samo ono što on čini, već je nasilje deo njegove ličnosti. On nije samo nasilno raskinuo svoj brak, već je svoju dušu natopio nasiljem. Ta vrsta zaprljanosti grehom je ono što je Bog video kada je pogledao na ovaj pali svet: “A zemlja se pokvari u Božjim očima, i napuni se zemlja bezakonja.” (1. Mojsijeva 6:11). A kako je Bog odreagovao? Pravednim i strašnim sudom nad njima (1. Mojsijeva 6:13).

I stoga, ovo nasilje, ova prožimajuća grešnost, ne predstavlja samo nasilje nad suprugom, već i nasilje nad Bogom – nasilje koje se protivi Njegovoj volji i Njegovim zapovestima. To nasilje nije samo bračno nasilje, već pokazuje i agresivan stav koji se u duši gaji prema Bogu. To je vrsta pobune koja je dovela do toga da čitav svet bude uništen potopom.

  1. Bog čuje muškarce koji ostanu u braku.

Kako se nosimo sa bračnim teškoćama je toliko važno, između ostalog i zato što je sam Bog povezao našu vernost u braku sa našim iskustvom sa Bogom. Nijedan muškarac ne može ostaviti svoju ženu i nastaviti da duhovno napreduje. “Tako i vi muževi živite sa svojim ženama po razumu, i poštujte ih kao slabiji ženski sud, i kao sunaslednice blagodati života, da se ne smetu molitve vaše.” (1. Petrova 3:7). Čak i ako muškarac misli da može duhovno napredovati dok zanemaruje ili ostavlja svoju ženu (ili ako vara one oko sebe da poveruju da je duhovan), to je samo opsena koja će se neslavno završiti. I taj neslavni kraj neće povrediti samo njega.

Malahija upućuje isto upozorenje kada se suoči sa takvim muškarcima: “Još i ovo činite: pokrivate suzama oltar Gospodnji, plačem i uzdasima; zato ne gleda više na prinos, niti mu je drago primiti što iz vaših ruku. A vi govorite: zašto? Zato što je Gospod svedok između tebe i žene mladosti tvoje, kojoj ti činiš neveru, a ona ti je drugarica i žena, s kojom si u veri.” (Malahija 2:13-14). Bog je odbio da primi njihove priloge ili da odgovori na njihove molitve, jer su oni odbili da vole svoje žene.

Kako se odnosiš prema svojoj ženi uticaće na to kako se Bog odnosi prema tebi. Ne zato što muževi zarađuju Njegovu ljubav svojim delima, već zato što naša dela pokazuju našu veru. Ako smo verni u braku samo kada sve ide glatko, mi odajemo koliko su Bog i Njegove zapovesti bezvredne u našim očima. Mi tako pokazujemo da li smo istinski verni muškarci ili obični nevernici. A neverni muškarci nemaju sluha za nebeske poruke.

Čuvajte duh svoj

Kada se Bog suoči sa ovim muškarcima i pozove ih da ostanu verni svojim ženama, On ih, više nego jednom, poziva: “Čuvajte duh svoj.” (Malahija 2:15-16). Duh svoj. Kako bi to moglo da izgleda za muževe hrišćane sa problemima u braku?

Više od bilo čega drugog, to znači dubok, smislen i redovan odnos sa vernim čuvarem naših duša – sa onim koji je dao sebe za ovu nečistu, nevernu nevestu – crkvu, koju će On posvetiti i očistiti (Efescima 5:25-26). On je taj Muž koji svojoj ženi, uprkos njenom neverstvu, uprkos svim njenim ljubavnicima, uprkos svim njenim lažima i odlascima, i dalje poručuje: “I tada ćeš me, govori Gospod, zvati: mužu moj; a nećeš me više zvati: Vale moj. I zaručiću te sebi doveka, zaručiću te sebi pravdom i sudom i milošću i milosrđem. I zaručiću te sebi verom, i poznaćeš Gospoda.” (Osija 2:16,19-20).

Muškarcu koji je spreman da ode i ostavi svoju ženu bilo bi bolje da malo više vremena provede pitajući se zašto Bog njega još uvek nije napustio, a nije da ne bi imao dovoljno razloga za to. Bolje bi mu bilo da više vremena provodi u zajednici s tim Bogom, punim ljubavi i praštanja, razmišljajući o tom slavnom danu venčanja koji će uskoro uslediti kada ćemo svi zajedno pevati: “Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu Njemu; jer dođe svadba Jagnjetova, i žena Njegova pripravila se; I dano joj bi da se obuče u svilu čistu i belu: jer je svila pravda svetih.”

Ako nam nedostaje snage, strpljenja i kapaciteta da ostanemo uz svoju ženu i volimo je, to nije zato što nam Bog to nije obezbedio. To je samo zato što nismo ostali pri odluci da volimo ženu svoje mladosti uz bezgraničnu pomoć neba.

Izvor: desirenggod

Možda će vas zanimati emisije:

Brak – nekad i sad

Priprema za brak

(Visited 15 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.