Borim se s anksioznošću „otkad znam za sebe“, pa vam mogu reći iz ličnog iskustva da postoje neke neverovatno čudne stvari koje su zapravo normalne kada imate anksioznost. Anksioznost može učiniti da izlazak iz stana izgleda zaista zastrašujuće, a opuštanje tokom seksa (ili bilo čega drugog) može delovati kao nadljudski poduhvat. Anksioznost može izazvati različite čudne misli i potpuno neopravdani osećaj krivice. Lično, ima trenutaka kada mi anksioznost postane toliko izvan kontrole da mi se javljaju misli za koje znam da nisu istinite – kao što je, na primer, „svi te mrze“. To može delovati dramatično nekome ko nikada nije imao problema s mentalnim zdravljem, ali za osobu s anksioznošću, ovakve vrste misli nisu neuobičajene.
Osim svih tih neobičnosti, anksioznost je skoro jednako fizički iscrpljujuća koliko i mentalno. U danima kada mi je anksioznost značajno visoka, uopšte nije čudno što patim od bolova u grudima, umora i problema sa želucem. Čak i u „dobrim danima“, moja anksioznost obično rezultira gotovo konstantnim bolom u vilici, jer nesvesno stežem vilicu kada se osećam nervozno ili pod stresom. Pošto sam previše upoznata sa čudnim nuspojavama koje prate anksioznost, odlučila sam da potražim stručno mišljenje na ovu temu.
Evo šta Beri Suskind, licencirani bračni i porodični terapeut koji se specijalizovao za pomoć klijentima u prevazilaženju anksioznosti, ima da kaže o svim čudnim stvarima koje su potpuno normalne kada imate anksioznost.
Osećaj opasnosti kada nema stvarne pretnje
Kao osoba sklona anksioznosti, volela bih da što više ljudi shvati da je anksioznost mnogo više od stalne zabrinutosti. Brige je takođe teško nositi – ali anksioznost može biti nerealno zastrašujuća. Kao što Suskind objašnjava: „Anksioznost obično nosi sa sobom uplašenost, a često je reč o iracionalnim strahovima.“ Dok se briga obično može povezati sa nekim realnim događajem (sezona plaćanja poreza, završnih ispita, rokovi za plaćanje računa itd.), anksioznost gotovo nikada nije racionalna.
Što je još gore, osobe s anksioznošću doživljavaju i mentalne i fizičke nuspojave ovog gotovo konstantnog stanja zastrašenosti. Kako Suskind kaže: „Kada ljudi dožive anksioznost, njihov nervni sistem ’uočava’ opasnost, pa ih preplavi hormonima stresa, pripremajući ih za borbu ili bežanje.“ Nažalost, što se češće aktivira ta reakcija ’bori se ili beži’, to će se svaki sledeći put još lakše aktivirati – što znači da strahovanje može postati uobičajeno reaktivno stanje osobe sklone anksioznosti. Dakle, ne samo što je anksioznost samoodrživa po prirodi, već taj strah koji ona izaziva deluje izuzetno stvarno i opravdano.
Osećaj odvojenosti od sopstvenog tela
Nije neuobičajeno da osoba s anksioznošću oseća potpunu odvojenost od vlastitog tela, ili da je odvojena od realnosti. Ovi osećaji poznati su kao depersonalizacija i derealizacija, i Suskind ih objašnjava savršeno: „Depersonalizacija je osećaj odvajanja od sopstvenog tela, a derealizacija je osećaj da spoljni svet nije stvaran, kao da je to neki film koji se odvija u pozadini.“ Iskusila sam oba ova simptoma u prošlosti, i nikada mi to nije bilo zabavno.
Opsednutost najgorim mogućim scenarijima
U naročito teškim danima, sav trud na svetu neće sprečiti osobu sklonu anksioznosti da upadne u „crnu rupu“ negativnosti. Suskind objašnjava ovaj uobičajeni sporedni efekat anksioznosti kao „konfuziju misli i opsesivno razmišljanje o najgorim mogućim scenarijima, što je još poznato i kao katasrofiziranje.“
Osobi s anksioznošću, katastrofiziranje je nešto sasvim prirodno. Kada patite od anksioznog poremećaja, očekivanje najgoreg mogućeg ishoda svake situacije može vam postati svojevrsni mehanizam odbrane. Očekivanje najgoreg ne štiti vas niti vas priprema za nepredvidljivo. Zapravo, katastrofiziranje samo povećava anksioznost, jer većina životnih katastrofa se ne može predvideti. Kako Suskind kaže: „Krize s kojima se suočavamo u životu retko su one koje anticipiramo, pa vam priprema za najgore neće nimalo pomoći, već će isključivo pogoršati vašu anksioznost.“
Konstantno zujanje u ušima
Lekari nam ne mogu precizno reći zašto, ali postoji direktna veza između tinitusa (zujanja u ušima) i anksioznosti. Neki stručnjaci smatraju da anksiozne osobe pate od tinitusa zbog problema s protokom krvi ili pritiskom u glavi. Takođe je moguće da ljudi s anksioznošću doživljavaju zujanje u ušima jednostavno zato što anksiozne osobe imaju tendenciju da budu preosetljive i na najmanje fizičke tegobe. Kako Suskind kaže: „Osobe s anksioznošću imaju sklonost da pojačavaju manje fizičke probleme koji mogu biti deo varenja, menstrualnog ciklusa ili borbe organizma s prehladom.“ Bez obzira na direktni uzrok, veza između anksioznosti i tinitusa je nesumnjiva.
Prekomerno znojenje i drugi neobjašnjivi fizički simptomi
Svako ko se bori sa anksioznošću zna da je njen uticaj mnogo širi od uticaja na mentalno stanje. Um i telo su povezani, tako da suočavanje s anksioznošću znači i suočavanje s njenim mnogim fizičkim nuspojavama. Fizičke manifestacije anksioznosti mogu biti raznovrsne. napetost mišića, lupanje srca, prekomerno znojenje, drhtanje, naleti toplote, glavobolja, bol u grudima, mučnina, često mokrenje ili proliv, iritacije kože (poput osipa i koprivnjače), pa i čak potpuna fizička iscrpljenost. A šta je to što je još gore od svega toga? Prema Suskindu: „Ovi simptomi mogu izazvati još jači stres, pokrećući ’ciklus samoodržanja’.“ Dakle, osoba koja je mentalno bolesna često će se osećati i fizički bolesnom.
Jedina dobra vest ovde je činjenica da je anksioznost to što nam često pojačava fizičke simptome – tako da samo zato što se anksiozna osoba oseća fizički bolesnom ne znači da mora odmah da trči u bolnicu. Ipak, trebalo bi da se posavetujete sa svojim lekarom o bilo kakvim zdravstvenim problemima koje možda imate pre nego što ih otpišete kao simptome anksioznosti. Kako Suskind kaže: „Nemojte zanemariti fizičke simptome, pripisujući ih svojoj anksioznosti, pre nego što proverite sa svojim lekarom, ali dobro je znati da oni mogu jednostavno biti posledica anksioznosti, što vam može pomoći da ostanete smireni dok ne dobijete potvrdu stručnjaka.“
Izvor: bustle.com
Možda će vas zanimati sledeće emisije:
Savladavanje parališućih strahova