19 saveta za hranjenje probirljive dece

Dvojka nas je jako pogodila. Onog trenutka kada je moje dete napunilo dve godine, znala sam da smo u problemu. Njeni napadi besa nisu samo postali mnogo gori, već je prestala da jede raznovrsnu hranu i postala prilično probirljiva.

Od srećne bebe spremne da proba bilo šta polako, ali sigurno, postala je probiljiva i počela je da želi da jede samo mlečne proizvode, hleb i grickalice.

Prvobitno sam mislila da je to prolazna faza koja će se sama rešiti, ali to se nije dogodilo. Zato sam počela da radim na pronalaženju najboljih načina za pristup ovom problemu. Želela sam pristup koji nam se ne bi osvetio godinama kasnije. Želela sam da uživa u isprobavanju novih namirnica i u hrani uopšte. Nisam želela da teram svoje dete da jede na silu.

Ispostavilo se da postoji mnogo toga što sam mogla da učinim, i nakon što sam to primenila, imala sam malu devojčicu koja je u roku od nedelju dana počela da traži da proba nove namirnice.

  1. Zašto moj mališan ima probirljiv apetit? Ciljajte samo na jedan dobar obrok nedeljno.

Veoma je lako izgubiti kontrolu u borbama oko hrane s mališanima jer su frustrirajuće (a i morate ih hraniti toliko puta dnevno). Kada sam podelila svoje brige sa pedijatrom, ona mi je rekla da ciljam na jedan dobar obrok u svakih pet obroka. Ako postignemo to, onda je nutritivno sve u redu za mog mališana.

Nije mi bilo neophodno da svaki obrok bude savršeno izbalansiran; bilo je u redu ako ne pojedu obrok ili ako nije bilo povrća uz svaki obrok. Umesto toga, cilj mi je bio da se pobrinem da jednom u svakih pet obroka dobiju raznovrsnu hranu. To mi je omogućilo da ne brinem oko svakog obroka.

Umesto toga, usredsredila sam se na pružanje dobrih opcija svaki put kada je vreme za jelo. Zatim, razmišljajući unazad tokom cele nedelje, shvatala sam da moja ćerkica nije jela dobro pri svakom obroku, ali je u proseku jela dobro kada se posmatra više uzastopnih obroka.

  1. Super šargarepe i Lukavi grašak

Da li se neko seća Popaja, mornara koji je jeo spanać da bi bio snažan? Ispostavilo se da u tome ima nešto.

Naišla sam na studiju koja je pokazala da će predškolci pojesti dvostruko više šargarepa kada ih nazivaju “šargarepe s rendgenskim vidom”. Predškolcima se dopadaju smešna imena povrća i ideja da dobijaju supermoći. Takođe, ovo omogućava deci da počnu da stvaraju vezu između hrane i toga šta ona čini za njihovo telo.

Prvobitno sam bila skeptična, ali iskreno sam bila spremna da isprobam bilo šta jer niko u našoj kući nije jeo povrće.

Započeli smo s šargarepama. Nazvali smo ih super šargarepama jer vam daju super oči. Govorila bih stvari poput: “Toliko sam uzbuđena da pojedem svoje super šargarepe kako bih imala super oči.” Da pomognem u ovoj ideji, tražila bih od svoje ćerkice da gricne super šargarepu kako bi mi pomogla da pronađem (objekat) na stranici knjige. Kada bismo pronašli predmet, bila bih toliko uzbuđena i rekla bih: “Au, mora da imaš super oči. Hajde da gricnemo još jedan zalogaj i vidimo možemo li pronaći sledeći predmet na sledećoj stranici.”

Kasnije bih je podsećala na njene super oči kad bi mi nešto pokazivala. Odgovarala bih sa: “Au, nisam videla to, te super šargarepe koje si jela juče su ti stvarno dale super oči.” Želela sam da joj pomognem da napravi vezu između toga da kada jede šargarepe, pomaže svojim očima da vide.

Ova ideja je bila veoma uspešna u našoj kući, pa smo dodali i lukavi grašak kako bismo joj pomogli da bude “lukava”, kao i moćni brokoli za energiju kako bismo se borili protiv čudovišta.

  1. Maline prstići i paprike telefoni

Otkrili smo da ako hrani damo smešna imena, to će je činiti zabavnijom za jelo. Seckali smo paprike, a naše starije dete je primetilo da liče na telefone. Bez obzira na to da li liče ili ne, ime se zadržalo, i naša sada skoro trogodišnjakinja smejala se kad je naš petogodišnjak pravio šalu jedući svoj “telefon”. Mi bismo se pridružili tako što bismo govorili: “Šta?! Jedeš svoj telefon?! Oh, ne, nemoj da pojedeš svoj telefon!” Zatim bismo se pretvarali da ih zovemo, a oni ne bi mogli da odgovore jer su pojeli svoje telefone. Do dan-danas, oboje i dalje vole da jedu svoje paprike telefone.

Slično smo postupili s malinama. Jeli su ih tako što su ih stavljali na prste i zatim ih jeli sa svojih prstiju. Tako bismo rekli: “Oh, ne! Pojeli ste svoj prst!” Naša trogodišnjakinja bi odgovorila: “Ne! Pojela sam malinu!”, sa najširim osmehom na licu.

  1. Ljubitelji rutine

Niko ne voli rutine kao mališani. Ako još niste shvatili moć rutine, onda propuštate neke sjajne trikove za roditeljstvo sa malim detetom.

Rutina pruža mališanima osećaj onoga što će se dogoditi sledeće. Iz perspektive deteta, može biti veoma stresno ne znati šta sledi u njihovom danu. Čak i ja volim da znam šta će se dogoditi sledećeg dana ili tog popodneva. Obično znam šta ću jesti pre nego što to napravim. Mi uzimamo zdravo za gotovo poznavanje onoga što će se desiti sledeće.

Prva stvar koju sam promenila bilo je iznenađivanje mojih mališana za vreme obroka. Umesto toga, uvek bih ih unapred obavestila pre obroka. Čak i ako vaš mališan još uvek ne govori puno, razumeće vas. Rekla bih svom mališanu tačno šta pravim, a zatim bih to napravila umesto da samo postavim sto za ručak i objavim vreme ručka.

Naša sedmična rutina obroka

Moj prijatelj iz predškolskog programa rekao je da dodavanje jednostavne rutine obrocima može mnogo da pomogne. I bilo je tako. Naša sedmična rutina večere je sledeća:

Ponedeljak – pasta; utorak – takos; sreda – naručivanje hrane; četvrtak – riba; petak – pizza; subota – supa; nedelja – doručak za večeru.

Svi znaju ovaj raspored u našem domaćinstvu, uključujući i najmlađeg člana. Iako moja ćerkica možda ne zna šta je pasta ili detalje o tome šta ćemo imati, mislim da pomaže. Na primer, mogla bih joj reći: “Danas je ponedeljak, večeras jedemo pastu. Voliš pastu! Testenine su tako ukusne.”

Dodatno, možete promeniti naziv ako je to hrana koju vaše dete još uvek uči da jede. Na primer, mojoj ćerkici je trebalo dosta vremena da zavoli ribu, pa sam promenila naziv u “rolna od hleba četvrtkom”. Ona jako voli rolne od hleba. Uvek bih joj ih napravila, a mogla bi ih jesti ako bi pojela bar jedan zalogaj ribe. To smo radili dosta duga, a ona sada pojede svu svoju ribu.

5. Veoma mali koraci vode ka uspehu

Pohađala sam besplatni kurs o ishrani za probirljivu decu i jedna stvar koja mi je zaista ostala u sećanju jeste da može proći i do 21 pokušaj pre nego što dete zavoli određenu hranu. To je zaista mnogo!

Međutim, važno je znati ovo jer će promeniti način na koji vrednujete uspeh ili napredak. Ako ih možete naterati da probaju hranu (čak i ako je ispljunu), uspeli ste jer su završili probu i bliži su da zavole tu hranu.

Neki od mojih prijatelja koriste princip “ne, hvala” zalogaja. To nikada nije funkcionisalo kod moje dece, ali ideja je da, ako ne želite da jedete, i dalje morate uzeti zalogaj, a zatim možete reći “ne, hvala” i završiti. Ako vaše dete to prihvati, to je odličan način da im omogućite da više hrane proba i da mu proširite ukus.

6.  Tabela rasta

Slično kao ideja sa super šargarepama za super vid, tabela rasta može se koristiti da pomogne deci da uspostave vezu između zdrave ishrane i rasta njihovog tela.

Mi imamo tabelu rasta, i našim mališanima se sviđa da se mere. Svaki put kada to radimo, uvek naglasim koliko su porasli i kako moraju jesti dobru hranu da bi toliko rasli! Ovo takođe dobro funkcioniše i za stariju decu!

Koristili smo ovaj isti trik da pomognemo našem đaku prvaku sa odlaskom na spavanje. Uvek bi se žalila da mrzi spavanje i pitala zašto mora da spava. Dakle, uvek bismo naglasili kako mora da dobro odspava, jer “vidite samo koliko je porasla!”

7.  Napravite jedan obrok za sve

Dobila sam ovaj savet iz jedne divne knjige recepata i od tada ga primenjuem. Ideja je da porodica zajedno večera istu večeru. Da biste to postigli, dok kuvate, odvojite sastojke za svog mališana pre dodavanja sosova i začina.

Na primer, kada pravimo mešano povrće, na tanjir stavimo pirinač, povrće i belance pre dodavanja ikakvih sosova ili začina. Dakle, ješće iste namirnice, a ja ću morati da skuvam samo jedan obrok. Razlog iz kog je važno probati da svi jedete istu hranu za večeru je taj što deca žele da budu kao vi i žele da vas oponašaju. Takođe, time sprečavate da budete popustljivi prema njima jer moraju da jedu isto što i svi ostali.

Ne mogu baš uvek uspeti u tome. Ponekad mi želimo da jedemo nešto što zaista nije prikladno za mališane, ali jedan obrok svakodnevno mora biti isti za sve.

8. Pobeda i izazov na svakom obroku

Ne mislim da bilo koji roditelj može daleko stići u roditeljstvu dok potpuno ne shvati reč “gladan” na jednom potpuno novom nivou. Pri svakom obroku, pobrinite se da uvek imate nešto što znate da će dete pojesti. To će izbeći nervozu zbog neukusnog obroka i takođe staviti nešto u njihov stomak, pa će biti razumniji kada ih zamolite da probaju nešto drugo na tanjiru.

Možete svakom obroku pridodati i neki izazov. Hrana za koju znate da će oko nje biti borbe. Stavite samo malu količinu na njihov tanjir, recimo 1-2 zalogaja, a zatim koristite svaki savet koji vam dajem ovde da ih naterate da probaju tu hranu.

9.  Stavite svoju masku za kiseonik najpre

Govoreći o gladi, nikada nije dobra ideja ulaziti u bitku oko hrane s detetom kada ste i sami gladni. To se nikada se ne završi dobro i uvek rezultira negativnim asocijacijama za dete.

Naučila sam na teži način da, kada moj mališan odbija da jede, ili čak odbija da nam se pridruži za stolom, ja prvo završim sa svojim obrokom. Samo uživam u svom obroku, a zatim imam i smirenost i energiju da se bavim svojim mališanom.

Osim toga, to daje mom mališanu još 15 minuta da ogladni, što ponekad i jeste sve što je potrebno.

10. Uzmi zalogaj, okrenuću stranicu

Najbolji način da nateram moju ćerkicu da jede, a zapravo i najbolji način da zadržim njenu pažnju za knjigom, jeste da kombinujem to dvoje.

Stvarno ne znam zašto to tako dobro funkcioniše, ali ako joj čitam za stolom, ona jede i sluša priču iz knjige. Ne volim ovaj savet jer bih radije jela i ja, ali to zaista funkcioniše, pa ga koristim kad mi je potreban.

Zastanem posle nekoliko stranica i zamolim je da uzme zalogaj da bih mogla nastaviti da joj čitam. Ovo činim kada smo same za stolom, a izbegavam to na porodičnim večerama.

11. Porodični razgovori i igre tokom obroka

Naša ćerka je imala velikih problema sa jedenjem jer jednostavno nije mogla da se dovoljno dugo fokusira na to. Morali smo učiniti vreme obroka zanimljivijim.

Ovo je bilo od suštinskog značaja kako bismo naterali našu ćerkicu da sedne za sto i ostane dovoljno dugo da bi pojela obrok. Jedan od glavnih problema bio je taj što joj sam čin jela nije bio dovoljan da ostane za stolom. Njen mozak je jednostavno bio toliko zaposlen da bi joj brzo prestalo interesovanje za obrok. Zato smo je uključili u razgovor koristeći dve igre razgovora. Ovo se pokazalo korisnim za starije dete, ali ne vidim zašto ne biste mogli učiniti nešto slično i za mlađe dete.

Prva igra je “Ruža, trn i pupoljak”. Svi ispričaju šta im je bilo najlepše tog dana (ruža), koji im je bio najveći izazov (trn) i nešto čemu se raduju (pupoljak). Uvek počinjemo s najmlađim i idemo redom. Osim što ih to zadržava u razgovoru za stolom, uvek ih uči i kako da se bolje izraze i komuniciraju.

Sledeću igru koju igramo zovemo “Ko voli?” To je trenutak kada idemo oko stola i svaka osoba postavlja pitanje “Ko voli?” i svi mogu podići ruku kako bi odgovorili. To može biti smešno i zabavno koliko god želite.

Primeri uključuju: Ko voli sladoled? Ko voli sline? Ko voli zmajeve?

12.  Hranite “čudovište”

Iskoristite vreme van obroka kako biste poradili na navikama u vezi sa ishranom. To možete učiniti na tri načina.

Pročitajte dečje knjige o zdravoj ishrani. To pruža detetu priliku da vidi likove kako probaju nove namirnice i koje su posledice. Koristila sam knjige za učenje mnogo toga, od pokušavanja sprovođenja novih navika u ishrani do suočavanja s teškim emocijama ili posetom lekaru ili zubaru.

Drugi način je da se igrate igre pretvaranja za vreme obroka. Možete to učiniti tako što ćete se igrati restorana i smenjivati se kao osoba koja jede hranu i osoba koja kuva i poslužuje je. Možete praviti smešne face kad probate hranu i pitati svog mališana da li bi trebalo ponovo da probate. Reći će vam “da”, pa vi možete nastaviti da pravite smešne face dok nastavljate s probanjem hrane.

Takođe, možete igrati ovu sjajnu igru sa hranom nazvanu “Hrani Vuza”, gde hranite čudovišta odvratnom hranom poput sladoleda od muva. Uvek bih pročitala vrstu hrane i rekla “misliš li da će se čudovištu svideti. Hajde da vidimo, zašto mu ne daš zalogaj?”

13. Budi mali naučnik

Još jedna ideja koja nam je puno pomogla, posebno sa povrćem ili hranom koja se mome mališanu ne sviđa po ukusu ili izgledu, jeste igranje “naučnika”. Svi zajedno probamo hranu za stolom i pravimo opaske poput: “Au, ovo je hrskavo. Da li je i tvoje hrskavo?”

To detetu menja cilj. Umesto da se boriš sa “molim te, pojedi svoju hranu”, pitaš ih šta misle o tome? Svi to radimo zajedno. Svi probamo tu namirnicu. Mislim da to pomaže mališanima da se ne osećaju usamljeno i menja dinamiku.

Na primer, možemo probati neku hranu i reći: “Moje je stvarno hladno i hrskavo! Da li je tvoje takođe hladno? Jako sam radoznala, probaj i reci mi!”

14. Kompromis ima svoje prednosti

Imam pomešana osećanja u vezi kompromisa od kada sam roditelj. Krećem se između želje da postavim granice, ali i želje da preživim dan, što u većini slučajeva znači kompromis.

Posle mnogo razmišljanja, odlučila sam da ako mogu da pronađem način da napravim kompromis ili postignem dogovor sa svojim detetom, uspela sam. Odlučila sam se za ovo jer ih uči korisnim veštinama za ceo život. U životu, odnosi se grade na vrednovanju tuđeg stava i osećanja.

Takođe sam otkrila da je kompromis uvek dobitak kad su u pitanju deca jer mališani nisu dobri s brojevima. Obično kad donesemo odluku o broju zalogaja, moj mališan uvek odabere veći broj nego što bih ja predložila. Takođe, oni stvarno ne znaju kako da broje, pa možete provući nekoliko zalogaja. Osim toga, učenje brojeva i vežbanje brojanja odlične su aktivnosti za mališane!

Na kraju, ako se kompromisom o broju zalogaja postigne da jedu, onda ste korak bliže onom 21 putu koliko je potrebno da probaju da bi zavoleli određenu hranu.

15. Seci sve sa kuhinjskim makazama

Ovo zapravo nije savet kako naterati svog mališana da jede, već više kao trik za hranjenje mališana. Možete iseći sve sa kuhinjskim makazama. Zaboravite nož. To oduzima previše vremena.

Ovo sam naučila od jedne svoje prijateljice, mame koja je sve što je njen mališan jeo sekla makazama. Od tada i ja sve sečem na isti način, od njihovih jutarnjih palačinki do kriški pice na večeri. Prava ušteda vremena!

16. Promenite temperaturu hrane

Ovo je bilo veliko otkriće za moju veoma izbirljivu ćerkicu. Uvek bih pravila hranu onako kako ja volim. Na primer, davala bih joj povrće koje nije previše vruće, ali ipak toplo. Ispostavilo se da moja deca vole hranu sasvim drugačije temperature nego ja (slično tome kako ja nikada ne bih uživala u kupki na temperaturi koju moja deca preferiraju).

Najveća razlika bila je ta što su voleli svoje povrće bukvalno sobne temperature ili tek-tek mlako. Dakle, uzmem smrznuti grašak ili mešano povrće, dodam ga u činiju s vodom i uključim mikrotalasnu na jedan minut. Zatim to sipam u tanjire i pustim da se ohladi 5 minuta ili duže pre posluživanja. Tako oni vole.

Takođe, moja deca više vole da jedu smrznuto voće nego sveže. Iskreno, ovo je pravi dobitak jer kupovno smrznuto voće traje duže i nije tako skupo. Za večeru im dam porciju smrznutih borovnica ili smrznutog manga. Takođe vole smrznute bobice u jogurtu. Malo ih izgnječim pre nego što ih dodam. To takođe menja boju jogurta na zanimljive načine.

17. Pritisak sredine

Kada je moje starije dete bilo malo, imali smo sjajnu grupu za igru u biblioteci. To je uključuivalo i vreme za užinu za mališane. Osoba koja je vodila grupu bi donela užinu za njih. Prvi put je to bilo humus s krastavcem. Moj mališan je pojeo sve sa svog tanjira i uzeo još. Bila sam zadivljena.

Pomislila sam da se mora raditi o nekoj drugoj vrsti humusa jer ga nije jeo kod kuće. Otišla sam i kupila taj isti humus. Nije napravilo nikakvu razliku. I dalje ga nije jeo kod kuće.

Međutim, svaki put kad smo išli na igru, pojeo bi užinu. To iskustvo me je naučilo vrednosti pritiska sredine i postavke grupe. Dakle, ako možete pronaći grupu za igru ili okruženje gde vaš mališan može probati hranu s grupom drugara, to vam toplo preporučujem kao sredstvo da naterate svog mališana da jede nove namirnice.

18. Pridruži se zajedničkoj farmi

Pridružili smo se farmi pre nekoliko leta kao nešto što će nam biti zabavno. Imali smo sedmično preuzimanje i takođe svake nedelje smo sami brali svoje proizvode. Nisam shvatila koliko će branje proizvoda biti sjajno za mog mališana.

Svake nedelje bismo brali nešto novo, poput cveća, jagoda, paradajza itd. Postoji nešto u tom iskustvu što dovodi do želje da se proba. Moja ćerkica nikada ne bi probala paradajz ma koliko se ja trudila da je nagovorim.

Jedne nedelje smo otišli na farmu da beremo čeri paradajz i okrenem se i vidim kako moja malena proždire 10-15 čeri paradajza. Najsmješniji deo je taj što i dalje neće da ih jede kod kuće, ali svaki put kad bismo išli da beremo, pojela bi 10-15 čeri paradajza.

19. Dezert je moćan

Ovo posebno važi za starije dete koje može razumeti povezanost između toga da dobiješ desert ako pojedeš svoju večeru. Mi svako veče imamo dezert. Za našeg mališana to je mali keks, mala kugla sladoleda ili samo komadić čokolade.

Izvor: pursue today

Možda će vas zanimati sledeće emisije:

Moć koju imaju hoću i neću

Zdravi obroci

(Visited 9 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *