Evo nečega što nisam mislila da ću ikada izgovoriti kada smo počeli da se zabavljamo – moj muž i ja većinu noći provodimo spavajući u odvojenim krevetima – i to izgleda da jako dobro deluje na naš brak.
Mi smo par još od kad sam imala 18 godina, a u braku smo već 32 godine. To je jako mnogo noći. I u većini tih noći mi smo spavali u istom krevetu. U studentskom domu u spojenim krevetima u početku, ušunjavši se u njegovu sobu svaki put posle povečerja i išunjavši se rano ujutru. Nakon venčanja, najpre u ulegnutom polovnom bračnom krevetu. Kasnije u vodenom bračnom krevetu koji smo dobili od njegovih roditelja u Kaliforniji. A još kasnije u bračnom krevetu na razvlačenje sa uzglavljem od hrastovine i kutijom za odlaganje posteljine koje smo sami napravili.
Konačno, njegovi otac i maćeha ponudili su da nam poklone novi, pravi bračni krevet. Želeli su da nam kupe poklon za kuću i pitali su nas šta bismo voleli. A mi smo tražili najveći mogući bračni krevet. Nisu shvatali zašto bismo želeli tako veliki bračni krevet. “Zar ne želite da se ušuškate jedno kraj drugoga?”, upitala je njegova maćeha. “Zar ne volite da se mazite?” “Pa, volimo, ali maženje je jedno, a spavanje nešto sasvim drugo.”
A u tom trenutku, za nas je krevet imao primarnu ulogu mesta za spavanje.
Taj veliki bračni krevet je jedno vreme vršio posao, ali onda su počeli da se javljaju problemi s pokrivanjem. Svaki put kada bih se okrenula, probudila bih svog muža, koji je, inače, lak na snu. A svaki put kada bi se on okrenuo, ja bih ostala poluotkrivena. On bi spavao u toplom, a ja u hladnom. Tako da smo nabavili zasebne jorgane.
To je pomoglo, ali on je noćna ptica, a ja ranoranilac. Ja bih uvek prva otišla u krevet i zaspala, a on bi kasnije došao i trudio se da bude što tiši i da ne pali svetlo. A ako bih se ja ipak probudila, onda bih se vrtela i okretala, pa on ne bi mogao da zaspi. A kada je njemu dušek vremenom postao suviše tvrd, kupili smo dva dušeka. To je pomoglo i smanjenju ljuljanja kreveta kada bi se neko od nas okretao u toku spavanja. Ali do tada, on je već počeo da doživljava noćnu apneu, povremeno bi prestao da diše, a onda naglo prodisao i probudio se, a uz to je počeo i da hrče, što nije pomagalo ni njemu ni meni da se dobro odmorimo.
Moji roditelji su se odvojili u zasebne sobe kada sam ja bila u pubertetu. Mama me je, crveneći, uveravla da se oni još uvek “sastaju”, ali ja joj nisam verovala. A sada, ipak, mislim da je moguće da je govorila istinu, a čak i da nije, ja sada shvatam sve druge razloge, osim seksualne neusklađenosti, zbog kojih oni ne bi želeli da dele postelju.
Čim sam se ja premestila da spavam u gostinskoj sobi, Tim i ja smo počeli da spavamo bolje i da se jedno drugom još više sviđamo, a pronalazili smo neko drugo vreme i načine da budemo povezani.
Povrh toga, otkrila sam da volim da imam sopstveni prostor. A naročito kada je došao kovid-19 i kada smo, silom prilika, morali da sve vreme budemo zajedno kod kuće. Tim je sebi namestio kancelariju u našoj spavaćoj sobi. A ja sam bila srećna što mogu da spavam u gostinskoj sobi gde bih mogla da zatvorim vrata rano uveče dok bi on i naši sinovi ostali budni još nekoliko sati. Sviđalo mi se i to što mogu da otvorim prozor kad god mi se prohte, a ne da se ubeđujemo oko toga da li će klima-uređaj biti uključen ili isključen. Ja sam volela što mogu da ustanem rano i odvojim vreme za moltivu dok je on još uvek spavao.
A kada bih se, ponekad, probudila u tri ujutru i ležala budna do pola šest, uživala bih u prilici da čitam, pišem, da se isplačem, da nešto prezalogajim – šta god da mi je bilo potrebno u tom trenutku, bez brige da ću probuditi mog nenaspavanog supruga.
Verujem da oboje praktikujemo brigu o sebi kada spavamo odvojeno.
A mi još uvek volimo da se “sastanemo” i da provedemo neko vreme u maženju. To nas pomalo podseti na period kada smo bili studenti, kada bih se ja iskrala u njegovu sobu i kada bismo se ušuškali u njegovom krevetu. Ponekad se čak tako i uspavamo na neko vreme. A i srećna sam da ostanem s njim tako znajući da mogu da odem u drugi krevet, u moje sopstveno mesto odmora, kad god to poželim. A činjenica da se on zbog toga ne oseća ugroženo pomaže mi da ga volim još jače.
Izvor: her view from home
Možda će vas zanimati sledeće emisije: