Ženine emocje su svakako povezane sa njenom željom, ili nedostatkom iste, da bude intimna sa svojim mužem. Konačno, Bog nas nije stvorio kao robote.
Naši muževi možda nekad izgovore neke neljubazne reči koje mogu da nas emotivno distanciraju od njih, što znači da je vođenje ljubavi s njima zadnje što bi nam moglo pasti na pamet. Ipak, ako slušamo ono što u Bibliji piše, mi ne bi trebalo da našim muževima uskraćujemo fizičku intimu.
“Ne zabranjujte se jedno od drugoga, već samo u dogovoru na neko vreme, da bi postili i molili se Bogu; pa se onda opet sastanite, da vas Sotona ne bi iskušao vašim neuzdržanjem.” (1. Korinćanima 7:5,6).
Dakle, šta da žena uradi u ovakvoj situaciji? Da samo leži kao mrtva riba? Hm, ne bih rekla!
Nije sramota ako žena ne želi da bude fizički intimna sa svojim mužem ako je on vređa rečima ili delima. Međutim, nije mudro za ženu da se ukopa u tom mestu u svojoj vezi, jer će time problemi postati sve veći i veći. Morate naučiti kako da zajedno prebrodite dati problem, da se pomirite i nastavite dalje kako bi vaš brak napredovao.
Kada moj muž povredi moja osećanja, jer on to učini zato što je samo čovek, a i ja sam samo žena koja je osetljivija od njega, naučila sam da je potrebno da sa njim podelim kako se osećam.
Tokom svog bračnog života pokušala sam da preduzmem neke korake:
1) Shvatila sam da moj muž nije sazdan tako da zadovolji baš sve moje emotivne potrebe.
2) Podsećala sam sebe da će me on, s vremena na vreme, razočarati.
“Jer svi su sagrešili i izgubili su Božju slavu.” (Rimljanima 3:23).
3) Potrebno je da se najpre obratim Bogu i podelim svoje suze sa Hristom, pre nego što odem svom mužu. Ponekad u mom životu, bilo da su uzrok okolnosti ili hormoni, moje emocije me jednostavno preplave i nije neophodno uvek ih odmah podeliti sa mužem – napokon, on nije moj spasitelj i on ne može popraviti sve ili većinu mojih problema i nesigurnosti.
4) Nakon što potražim pomoć od Boga, a mislim da je to najbolje i za mene i za naš brak, tek onda se okrenem mužu i otvorim mu svoje srce. Potrudim se da sa svojim mužem popričam u blagom tonu i s ljubavlju, jer moj cilj nije da njega optužim zbog njegovih grešaka, već da obnovim i učvrstim naš odnos. Dam mu do znanja da je svojim rečima ili delima povredio moja osećanja. Učinim to, jer on ponekad nije ni svestan da me je povredio. Sveto pismo i njega uči da se sa mnom ophodi sa razumevanjem i uvažavanjem, ali on to ne može ukoliko ne zna šta je to što meni smeta.
“Tako i vi muževi živite sa svojijem ženama razumno, i poštujte ih kao slabiji ženski sud, i kao sunaslednice blagodati večnoga života, da ne biste bili ometani u molitvama.” (1. Petrova 3:7).
5) Ja neću zakopati svoja osećanja i pretvarati se da je sve u redu. Inače, to bi me odvelo na stranputicu i postala bih ogorčena žena, koja bi uskoro imala isključivo platonski brak.
Mi porazgovaramo o svemu, poradimo na rešavanju problema, oprostimo jedno drugom i nastavimo dalje da bismo oboje mogli da uživamo u tim prelepim i dragocenim trenucima zajedničke fizičke intime.
Izvor: joaleng
Možda će vas zanimati sledeće emisije: