Podsticanje poštovanja kod dece: Pozitivan pristup za roditelje

Od svih karakternih vrlina koje se nadam da će moja deca imati, poštovanje je na samom vrhu liste. Ako je ovo i vaš cilj, onda je ovaj post pravi post za vas.

Većina roditelja zna da je učenje dece poštovanju tako važno jer to postavlja temelj za sve druge kavlitete koje bismo voleli da prepoznamo kod svoje dece, uključujući ljubaznost, iskrenost, integritet i saosećajnost.

Za mene, ukazivanje zdravog poštovanja drugima važno je zato što nas to izvlači iz samoživosti i sebičnosti.

Bog nas je stvorio sa željom da gradimo odnose sa drugima, a ne možemo imati zdrave odnose bez razumevanja da je svako na ovom svetu vredan i da ima neki svoj doprinos.

Ne vrti se čitav svet sve vreme oko nas!

U suštini, ako deca nemaju poštovanja prema drugima i prema granicama koje su drugi uspostavili, to će ih učiniti nesrećnom decom.

Kako da ih naučimo da poštuju druge – 3 ključne oblasti

Poučavanjem dece da poštuju druge mi postavaljamo temelje uspeha svog deteta, koje će tada imati više šanse da bude uspešno u školi, na budućem poslu i bilo gde da se nalazi.

Čvrsto verujem da je najbolji način učenja dece da poštuju druge tako što ćemo im dati primer svojim ponašanjem. Deca najbolje upijaju ono što ih učimo kroz naše postupke.

Ja sam to naučila na teži način. Nije prošlo mnogo otkako sam shvatila da je nepoštovanje koje sam videla kod svoje dece bilo, na neki način, odraz onoga kako sam se ja prema njima ophodila kao roditelj.

Pokušavanje da vikanjem, ljutnjom ili negativnošću naterate vaše dete da pokaže poštovanje neće doneti uspeh i neće pomoći vašem detetu da izraste u saosećajno ljudsko biće puno poštovanja prema drugima.

Ako želimo da znamo kako da objasnimo svom detetu šta je pravo poštovanje, moramo shvatiti da mi svojim primerom u ophođenju prema drugima najefikasnije prenosimo tu poruku svojoj deci.

Pogledajmo sada tri ključne oblasti koje bi trebalo da imamo na umu kada poučavamo svoju decu šta znači imati poštovanja, kao i neke primere kako da te koncepte ugradimo u svoju decu na pozitivan način.

1| Ukazivanje poštovanja odraslima

Postoji više načina da pokažemo deci kako da se prema odraslima ponašaju s poštovanjem. Evo nekih stvari koje bi trebalo da ohrabrujemo kod svoje dece dok su još mala:

Gledanje pravo u oči

Neka deca su jako stidljiva, a naročito kada su u društvu nepoznatih ljudi, i to je u redu.

U većini slučajeva tu se ne radi o njihovom svesnom nepoštovanju odraslih, već je potrebno vreme i zrelost da bi se naučile i praktično primenile neke društvene norme ponašanja.

Čim progovore, dobro je ohrabrivati ih da gledaju pravo u oči ljude koje poznaju (drugare, baku i deku itd).

Kada vi drugim odraslim osobama ukazujete punu pažnju, vi time dajete vašoj deci primer ispravnog ponašanja, pa će i ona na kraju da se ponašaju tako. Pokažite im to tako što ćete ostaviti svoj mobilni ili svoj časopis kada vam se neko pridruži.

Postarajte se da gledate vaše dete pravo u oči kad god vas nešto upita.

Razgovarajte o gledanju jedni drugih u oči – napravite od toga zanimljivu igricu sa vašom decom. Možete im reći nešto poput: “Jako volim da gledam u tvoje divne plave okice dok razgovaramo!”

Zapodevanje učtivog razgovora

Razgovor predstavlja teškoću malenima koji tek što su progovorili, ali jedno jednostavno “kako si?” garantuje makar kakav odgovor.

Ja sam se mučila s ovim kod mog četvorogodišnjaka – on kod kuće ne zatvara usta, ali kada bismo se našli u društvu, on bi samo spustio glavu ili bi se jednostavno okrenuo i pobegao pre nego što bi odgovorio na pitanje.

Jedna igra koju sam naučila pre nekoliko godina zove se “Lopta je u tvom dvorištu” i sastoji se u tome da bacate loptu naizmenično jedno drugom, i da svaki put kad je lopta u vašim rukama  postavite neko pitanje ili date neki odgovor. To je zabavan način da vašoj deci olakšate razvijanje veštine komuniciranja, uključujući i slušanje drugih i iskazivanje sopstvenog mišljenja pred drugima.

Izgovaranje “molim” i “hvala”

Kod kuće je lako nežno podsetiti našu decu (često iznova i iznova) da na kulturan i učtiv način nešto traže i da se zahvale kada im neko nešto učini ili da.

Kada mi moj sin kaže: “Mama, daj mi čašu mleka!”, ja obično stanem i kažem nešto poput: “O, pa nešto si ti ovde zaboravio! Kako mi tražimo nešto od drugih?” Potrebno je dosta vežbe, ali smatram da je jako važno ne podleći njihovom zahtevnom ponašanju. Svakako je lakše dati mu čašu mleka i ne primećujući kako se on pretvara u malog diktatora – sve dok nas ne “osramoti” kada vidimo da se na isti način ponaša prema nekoj drugoj odrasloj osobi.

Isto važi i za zahvaljivanje. Ako je vaše dete neučtivo, u redu je reći mu u ohrabrujućem tonu: “O, Tomi, kako je to bilo lepo! Šta ćemo reći ovoj gospođi?”

To je pozitivna alternativa grubom: “Tomi, tako se ne ponaša – reci ‘Hvala vam”!

Obeshrabrivanje potrebe da se uvek bude u pravu

Možda ste čuli izreku: “Bolje je imati prijatelje nego biti u pravu.”

Ako vaše dete voli da stalno ispravlja drugu decu ili, još gore, odrasle, popičajte sa vašim detetom kakav je osećaj kada ti drugi stalno govore da nisi u pravu.

Nije važno stalno isticati pogreške drugih, a i niko ne voli da bude u društvu nekoga ko se stalno pravi pametan.

Popričajte sa svojom decom o tome da ne mora svako da se složi s njihovim mišljenjem i da je potrebno da poštujemo jedni druge – bez obzira na razlike u verovanjima ili mišljenjima.

Spomenula sam ovo ovde pod “ukazivanje poštovanja odraslima”, jer će se vaše dete u školi svakako sresti s nastavnicima koji imaju drugačija verovanja i ubeđenja, pa mora da nauči da ih ipak poštuje kao autoritete.

2| Poučavanje dece da poštuju drugu decu

Slično učitvosti, ponekad se toliko usredsredimo na poučavanje naše dece da poštuju odrasle da zaboravimo koliku potrebu i deca imaju da budu poštovana.

Biti svestan nečijeg ličnog prostora

Ako imate dete koje treba da krene u školu, ovo je velika lekcija kojoj treba da ih poučite unapred.

U vrtiću sa moja deca učena principu poštovanja tuđeg ličnog prostora, što je bazični koncept ukazivanja poštovanja onima s kojima delimo vreme i prostor.

Razumevanje da su tuđe stvari nešto o čemu drugi odlučuju da li će ih podeliti s nama ili ne

Deljenjem pokazujete da vam je stalo. Kao pravilo, dobro je naučiti decu da budu spremna da dele. Problem nastaje kada deca pomisle da i svi drugi moraju da dele, a to nije uvek slučaj u praksi.

Uzmite, na primer, nasilničko ponašanje gde jedno dete prisiljava drugo dete da mu da svoju igračku pod izgovorom da i ono “mora da deli”. Što pre svoje dete naučimo da tuđe stvari nisu njihove i da ona ne odlučuju o njima, to bolje.

Kao što sam rekla, empatija je blisko povezana sa poštovanjem. Popričajte s vašim detetom o tome kakav je osećaj kada neko želi i traži nešto od vas što vam je tako dragoceno.

Pomozite vašem detetu da shvati da se i druga deca osećaju isto po pitanju svojih omiljenih igračaka i stvari i da je u redu ako oni ne žele to da podele s drugima.

Prepoznavanje i vrednovanje različitosti

Deca treba da budu naučena da druga deca ne samo da mogu imati drugačija mišljenja i verovanja, već da mogu da drugačije izgledaju i da se drugačije ponašaju, i da je to sasvim u redu.

Sigurna sam da su mnogi od nas bili posramljeni glasnim, radoznalim pitanjem svog deteta o drugom detetu koje je vidno drugačije, bilo da se radi o detetu s posebnim potrebama ili sa nekim ozbiljnijim poremećajem ponašanja. Ali na nama je da kod naše dece razvijemo empatiju i prihvatanje različitosti.

Ako ih budemo učili da se drugarski odnose prema svoj deci, bez obzira na njihove sposobnosti ili fizički izgled, kod njih će se razviti empatija i razumevanje. Nema ništa loše u radoznalosti, sve dok je prati poštovanje i prihvatanje. A na taj način će naša deca biti spremnija za društveni život i sticati nove prijatelje.

3| Poučavanje dece da poštuju roditelje

Sve gore navedeno primenjivo je i na roditelje, uz nekoliko važnih razlika.

Roditelji su na prvoj liniji

Očigledno, roditelji su prve osobe s kojima dete dolazi u dodir i gradi odnose u svom životu.

Mi smo najodgovorniji za to da se naše dete oseća voljeno i bezbedno, a mi smo i najvažniji autoriteti u njihovom životu, bar dok su mali.

A moja dužnost kao hrišćanke je i da svojoj deci pokažem šta to znači slediti Hrista.

Učenjem svoje dece da su ona pod mojim autoritetom i da moraju da me slušaju, ja im obezbeđujem ne samo neophodno disciplinovanje, već ih pripremam i za važnu životnu istinu – svi smo mi pod nečijim autoritetom.

Svi mi imamo nekoga (ili skup zakona, pravila) koga moramo slušati. A ako želimo da živimo po istini i da sledimo Isusa, moramo biti voljni da se podredimo Njegovom autoritetu.

Roditelji postavljaju temelje respektabilnog ponašanja svoje dece

Ja verujem da je modeliranje respektabilnog ponašanja u komunikaciji sa svojom decom i sa drugim ljudima (naročito u prisustvu naše dece) najvažniji način na koji svoju decu učimo poštovanju drugih.

Zato je jako važno ono što izgovaramo o drugima. Da li pričam ohrabrujuće i pozitivne stvari o drugima? Ili sam, možda, sarkastična i neuviđavna prema osećanjima drugih? Potrebno je stalno se preispitivati, a naročito kada dobijemo decu.

Zaključak

Zar ne bi bilo sjajno kada bi sva deca od malih nogu shvatila šta znači pravo poštovanje? To je koncept koji ne smemo prepustiti učiteljima i drugim odraslim osobama da objašnjavaju našoj deci – neophodno je da deca taj koncept nauče još u svom domu.

Deca koja se nikada nisu osećala vrednovanim i poštovanim kod kuće, predodređena su da to traže, pa čak i da zahtevaju, od drugih. A isto je i sa svakom drugom nezadovoljenom potrebom deteta – potrebom za ljubavlju, razumevanjem, saosećanjem.

Smatram da primenom ovih bazičnih principa možemo da postavimo čvrste temelje životne sreće, uspešnosti i dobrobiti naše dece – to su rezultati koji su zaista vredni uloženog truda!

Izvor: child diary

Možda će vas zanimati sledeće emisije:

Najvažnija stvar

Disciplina i granice

(Visited 433 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *