Suočavanje s iznenadnim neprilikama na poslu ili kod kuće može biti frustrirajuće i iscrpljujuće. Važno je znati kako se na prirodan način osloboditi stresa i redovno se opuštati da vam se one male svakodnevne poteškoće ne bi nagomilavale i postale pretnja vašem fizičkom i mentalnom zdravlju na duže staze.
Posledice stresa
Poznato je da stres negativno utiče na imuni sistem, čineći nas podložnijim infekcijama i hroničnim bolestima.
Znaci i simptomi hroničnog stresa uključuju:
– nizak energetski nivo,
– glavobolje,
– probleme s varenjem,
– bolove,
– nesanicu,
– česte prehlade i infekcije,
– depresiju,
– akne,
– gojaznost.
Znam za sebe da se, kada stvari postanu stresne, lako prehladim i ne mogu da spavam čak ni pored jakog umora, a i neophodni su mi slatkiši, što više, to bolje.
Pronalaženje jednostavnih načina da se izborim sa stresom u svakom trenutku postalo mi je naročito važno otkad sam postala mama. Mnogo sam naučila od kolega s posla i od prijatelja koji kao da nikada nisu pod stresom, čak ni u situacijama u kojima bih ja prosto “pošizela”.
Danas bih želela da vas upoznam sa navikama ljudi koji imaju ispravan pristup prema stresu. Ovo je i meni izuzetno pomoglo. Pokušajte ovo u svom svakodnevnom životu da biste se osećali smirenije i bili pozitivniji.
1. Postavite sebi ciljeve
Jednostavni čin postavljanja cilja da se danas osećate dobro pomoći će vam da sve posmatrate drugačije. Čak i kada se desi nešto nepredviđeno, ako imate takav cilj, bićete sposobni da se na pozitivniji način izborite sa bilo čim što vam se desi.
Bićete spremniji da budete proaktivni („Šta bih mogla da učinim povodom ovoga?”) nego neaktivni (“Šta mi se ovo događa?”). Stoga, jednostavno postavite sebi cilj kako želite da se osećate danas i kako želite da odreagujete u određenim situacijama.
2. Ali nemojte da preplanirate
Ako imate spreman plan, lako ćete biti proaktivni.
“Vidi, ovo mi se događa, ali mogu nešto da uradim povodom toga.”
Ili: “Želim nešto da postignem, a ovo je moj plan kako da u tome uspem.”
Jednom kada napravite plan, znaćete svoj smer i koji je sledeći korak koji treba da napravite. To pomaže da se umanji stres i anksioznost koji su uobičajeni pratioci nesigurnosti. Ne zaboravite da u taj plan uključite i brigu o sebi.
Kada napravite taj plan, imajte na umu da u životu ništa nije sigurno i da morate biti spremni da se prilagođavate novonastalim okolnostima.
Stoga, budite fini prema sebi i fleksibilni u svojim planovima. Ne želite da završite stalno optužujući sebe što se niste striktno držali plana, jer su se okolnosti promenile.
3. Upravljajte svojim očekivanjima
Često smo pod stresom jer mislimo da bismo mogli uraditi još bolje.
Uvek možemo učiniti više sa svojim vremenom, svojim životom, svojom vezom, svojim poslom… I tako unedogled. Uvek postoji još nešto što bismo mogli učiniti ili postići.
To može biti i dobro, jer nas nagoni da učinimo nešto povodom onoga do čega nam je zaista stalo.
Ipak, ukoliko ne obratite pažnju, to može postati previše za vas.
Ta želja da učinite više može vas dovesti u poziciju gde nikada niste zadovoljni koliko ste postigli. Tada obično, bez pravog razloga, počinje da vas obuzima osećaj krivice i počinjete da prekorevate sami sebe.
Stoga, upravljajte svojim očekivanjima i budite realni oko toga koliko možete da uradite za jedan dan, sedmicu ili mesec.
4. Slušajte muziku
Ne znam nikoga ko uopšte ne voli muziku. Ne vole svi televiziju ili filmove, ali muziku?! Svi imamo listu omiljenih pesama koje nam vraćaju osmeh na lice.
A dobra stvar u tome je da je slušanje muzike koju volite jedan od najboljih načina da umanjite stres i anksioznost.
Studije o pacijenitima obolelim od srčanih bolesti pokazale su da slušanje muzike može doprineti smanjenju anksioznosti, uravnoteženju srčanog ritma, smanjenju krvnog pritiska i kvaltetnijem spavanju.
5. Provodite vreme u prirodi
Istraživanja su pokazala da provođenje vremena u prirodi koristi našem mentalnom i kardiovaskularnom zdravlju.
Sve više smo okruženi tehnologijom, ali mi smo stvoreni da budemo u prirodi, a od nje smo i načinjeni.
Kada provedete pola sata u parku ili na plaži, kako se osećate? Osveženo, zar ne? Kao da ste ponovo prodisali? Smireno? Nastavite s tim. Idite u šetnju, bavite se baštovanstvom, provodite vreme sa prijateljima i porodicom napolju.
6. Vežbajte
Danas čak i komšijska mačka zna koliko je vežbanje važno za zdravlje vašeg mozga.
Kada vežbate i pokrećete svoje telo, vi to ne radite samo da biste izgledali lepo. Vi to činite da biste se osećali dobro, a to utiče i na druge oblasti vašeg života.
Jedna ogromna korist od vežbanja, a naročito aerobnog vežbanja kada se oznojite, jeste da nakon određenog vremena vaše telo počinje da luči endorfine. Endorfini nam popravljaju raspoloženje, ali mnogi ne znaju da su oni i prirodni analgetici, koje naš organizam sam proizvodi.
Dakle, bilo da ste pod stresom ili da vas nešto boli, da se ne osećate dobro fizički ili emotivno – počnite da vežbate, makar desetak minuta, i videćete kako ćete početi da se osećate bolje.
Iz ličnog iskustva znam da kada ne vežbam nedelju dana, počinjem da se osećam potišteno, nervozno, zabrinuto i nelagodno. Deset do dvadeset minuta svakodnevnog fizičkog vežbanja može vam doneti mnogo toga dobrog.
7. Izražavajte zahvalnost
Danas nam sa svih strana stižu poruke da treba da budemo zahvalni na svemu što imamo i da prestanemo da se osvrćemo za onim što nemamo.
Ponekad, kada ste zabrinuti i pod stresom, vi iskreno ne verujete da bi vam to moglo pomoći. Ipak, to vam zaista može pomoći. Čak i istraživanja pokazuju da oni koji prebrojavaju svoje blagoslove imaju uopšteno srećniji život od onih koji to ne čine.
Izražavanje zahvalnosti za sve dobro u vašem životu jedna je od najmoćnijih stvari koju možete učiniti kada ste zabrinuti, preopterećeni ili potišteni.
Na taj način sebe podsećate na činjenicu da je život mnogo više od tog teškog trenutka i te muke koja vas trenutno muči.
8. Podsetite sebe: ništa nije večno
Osvrnite se i zapitajte se – koliko često ste bili pod stresom zbog nečega u prošlosti? A onda budite iskreni prema sebi – da li je to bilo vredno tolike brige? Verovatno nije. Sa ove distance, to može čak izgledati i glupavo.
Sve prolazi, a ono zbog čega ste danas pod stresom možda vam neće ni pasti na um za mesec dana, za godinu ili pet godina. Život ide dalje na način koji niko ne može predvideti, ali jedno je sigurno – ništa neće biti isto. Stoga, ostanite smireni podsećajući sebe da to što sada doživljavate nije nešto najvažnije što će vam se događati u životu.
Čak i ako trenutno prolazite kroz nešto stvarno teško, znajte da to neće trajati doveka. Dogodiće se neke druge stvari, a vreme zaista leči rane.
9. Učinite nešto dobro nekome
Studije pokazuju da su blagorodni ljudi, oni koji pomažu drugima, srećniji, a kada ste srećni, manje ste napeti. Ako ste ikada učinili neko dobro delo, znate kako je topao taj osećaj. Prosto je čudesno.
Ispunite svoj život iskustvima koja će u vama pobuditi takav osećaj.
Istraživanje takođe pokazuje da razmišljanje o svemu doborom što ste učinili datog dana, na kraju dana pojačava vaš osećaj sreće i zadovoljstva. Stoga, učinite još jedno dobro delo i podsetite sebe na sve dobro što ste uradili.
10. Mazite kućnog ljubimca
Životinje su predivne, uvek spremne na igru i bitno nam ulepšavaju život. One ne moraju da budu produktivne, one ne jure za karijerom da bi se osećale vrednim. One su to što jesu. Mnoge od njih baš uživaju kada ih ljudi maze. Uradite to! Maženje kućnih ljubimaca može vam sniziti krvni pritisak i nivo kortizola, koji je hormon stresa.
11. Hranite se zdravo
Stres iscrpljuje organizam i lišava ga mnogih vitamina i hranljivih sastojaka. Stoga, važno je da nađemo vremena da se hranimo zdravo, čak i kad smo preopterećeni obavezama.
Ishrana bogata voćem i povrćem obezbediće vašem telu neophodne vitamine, poput vitamina C, koji je značajan za smanjenje napetosti i stresa.
Zdrava ishrana je navika koja pokazuje da vodite računa o sebi. To je jedan vid ukazivanja samopoštovanja. Kada svesno odlučite da želite da se hranite zdravo, vi sebi govorite: „Ja zaslužujem to.“ Nemojte svoje telo tretirati kao kantu za smeće.
12. Zapisujte
Prepoznajte šta izaziva stres u vašem životu i zapište to. Da li ćete voditi dnevnik ili ćete to samo zapisati na parčetu papira koji ćete kasnije baciti, nije bitno.
Vi verovatno u dobroj meri znate šta je to što vas drži pod stresom, ali neophodno je da to na neki način iz sebe izbacite. Beleženje je miroljubiv način da to učinite, a iznenadićete se koliko vam to može pomoći. To će vam pomoći da utvrdite da li možete nešto da uradite povodom toga. Ako je moguće to promeniti, naravno da je potrebno da to učinite.
A ako ne možete to da promenite, niti da išta učinite povodom toga, onda je to izvan vaše kontrole. Samo prihvatanje te činjenice i prestajanje da se mučite oko toga skinuće vam ogroman teret s pleća. Niste vi odgovorni za baš sve na ovom svetu.
13. Vežbajte samodisciplinu
Ako ste napeti zato što ne radite nešto što znate da bi trebalo da uradite, promenite to. Ne dozovolite da to preraste u nešto što vam u vašoj glavi deluje kao nemoguća misija. Počnite i dovršite to.
Vežbajte samodisciplinu. Neće to biti baš lako u početku, ali isplatiće vam se. Što više to budete radili, to ćete se osećati spremnijim, jačim, pozitivnijim i zadovoljnijim sobom.
Poslednje što želim da radim uveče, nakon sveg tog čišćenja, kuvanja, spremanja, trčanja za decom i suočavanja sa hiljadom drugih neočekivanih situacija u toku dana jeste da sednem i pišem ovaj blog. Samo želim da jedem čips i gledam film.
Ipak, u većini dana ja stvarno sednem za računar i uradim nešto oko ovog bloga. I taj jednostavan čin samodiscipline, iako mi neće doneti Nobelovu ili bilo koju drugu nagradu, čini me srećnijom, ispunjenijom i smirenijom.
Možda će vas zanimati emisije: