Karakter

Da li je karakter uistinu staromodna reč, kako je opisuje i Dejvid Goleman u svojoj čuvenoj knjizi “Emocionalna inteligencija“? U poslednje vreme ova reč možda nije mnogo popularna, pre svega zato što u sebi nosi konotaciju osude za sve one koji su zaboravili da je dobar karakter najvrednija stvar u životu jednog čoveka i osnova demokratskog društva. Karakter možemo definisati na mnogo načina. U suštini, karater određuje naš sistem vrednosti po kome živimo i na osnovu koga donosimo najmanje i najveće odluke u životu – počev od toga da li ćemo slagati roditelje kad smo se prethodne noći vratili kući, da li ćemo prepisivati na ispitu ili prisvojiti tuđu ideju i iskoristiti je radi sticanja prednosti nad ostalim kolegama, do toga kako biramo posao kojim ćemo se baviti, s kim ćemo stupiti u brak, kako ćemo odgajati decu. Najbolju sliku karaktera jedne ličnosti možemo videti u trenucima kad se ta osoba nalazi u teškoj ili rizičnoj situaciji u kojoj može mnogo da izgubi.

Kome se veruje

Zašto je dobar karakter toliko važan? Cilj svakog čoveka je da bude uspešan i srećan. Međutim, definicija uspeha i sreće se mnogo razlikuje od generacije do generacije i od čoveka do čoveka. Danas većina mladih živi konzumerski život u kome svi žele sve. I to odmah. Svi bi hteli da po završetku fakulteta imaju visoko plaćene pozicije u internacionalnim kompanijama, da voze skupe automobile i putuju po svetu. Samo jednu generaciju ranije, takav način života se postavljao kao cilj do kraja radnog veka. Nema ničeg lošeg da u ranim dvadesetim maštamo o takvom životu, ali treba da se zapitamo – da li sam spreman da platim cenu da bih postigao takav cilj? Možda bi, čak, bolje pitanje bilo – imam li neophodne kvalitete da bih uspeo na takvom poslu? Normalno, za tako nešto, osim profesionalnih sposobnosti, neophodni su i izuzetne radne navike, integritet, samodisciplina, samopožrtvovanje, strpljenje, samokontrola, a ponekad i odricanje od mnogih stvari.

Naravno, postoji i lakši način da se dođe do uspeha i novca. Međutim, onda govorimo o negativnim karakteristikama karaktera – kad varamo, krademo, obmanjujemo, kada smo nemilosrdni prema svima, nemamo saosećanje za svet oko nas i kad smo samo mi važni.

Alfred Adler, austrijski psihijatar i osnivač individualne psihologije, lepo je rekao: Odluku da krenemo jednim ili drugim putem donosimo sami, u zavisnosti od motivacije ili od toga ko smo u suštini. Ako želimo da budemo uspešni i srećni, potrebno je da se potrudimo oko svog karaktera i da ga razvijamo, jer razvijajući svoj karakter mi modelujemo svoju budućnost. Da bismo bili uspešni u životu potrebna nam je pomoć ljudi oko nas, a pomoć se uvek zasniva na poverenju. Istina je da se ljudi dive genijima, zavide bogatima, plaše se moćnih, ali veruju samo čoveku sa karakterom”.

Misliti ispravno

Zašto se svi divimo ljudima koji pomažu siromašnima ili onima koji se bore za mir u svetu; zašto se kroz istoriju pamte heroji koji su dali svoj život za druge? Ne verujemo li svi negde duboko u sebi da ipak postoji vrhunsko dobro koje se ne menja, uprkos okolnostima ili tome kako mi doživljavamo stvarnost oko nas?

Situaciona etika je definitivno moderan izraz, no i poguban za današnje mlade ljude. Nije važno ako lažemo iz dobrih motiva, na primer da zaštitimo nečije emocije ili svoje interese. Laž je laž i čovek sa dobrim karakterom uvek reaguje protiv nje. Za razliku od talenata koji su u principu nešto s čim se rađamo, karakter je nešto što treba da se razvija i na čemu treba neprekidno da se radi.

Svaki čovek se svakodnevno sreće sa situacijama u kojima treba da donese važne odluke, koje će uticati ne samo na njegov život, već i na život mnogih ljudi oko njega. Tu se radi o odgovornosti prema samom sebi, prema društvu i prema svetu u kome živimo. I ako želimo da taj svet bude lepši, mi prvi treba da počnemo da ga pravimo takvim, a ne da neprekidno kritikujemo druge i krivimo ih što nam nije bolje.

S obzirom da se dobar karakter definiše kao skup pozitivnih osobina koje osoba može ili treba da poseduje, najjednostavniji način da se do njega stigne je konstantna vežba. Ako se naučite da mislite ispravno – da razlikujete dobro ili zlo i držite se ispravnog stava, taj stav s vremenom postaje vaša navika, a navika koja se stalno ponavlja je već karakterna crta.

Za dobar karakter je važno s kim se družimo, s kim provodimo vreme. Ako želimo da razvijamo karakter, onda ćemo voditi računa o tome ko su nam prijatelji. Nasleđe koje ostavljamo iza sebe može se izraziti na dva načina – kao materijalno i kao duhovno. Materijalno nasleđe je donekle relativno, no duhovno nasleđe, koje predstavlja naš sistem vrednosti po kome smo živeli, jeste nešto što svesno ili nesvesno ostavljamo svojim potomcima. I nikada nije kasno da čovek počne da radi na samom sebi.

Cena dobrog karaktera

Priče iz istorije mogu biti dobro mesto crpljenja motivacije za razvijanje karaktera. (…) Možda je cena dobrog karaktera ponekad suviše visoka, ali se ipak čini da uloženi trud daje rezultat koji ostaje za večnost.

U modernom svetu se na sva zvona promoviše životna filozofija brzih rešenja. Svet je opsednut traganjem za prečicana, u nerazumnoj nadi da se dobri rezultati mogu postići preskakanjem prirodnog procesa rasta i razvoja. Da bi se uštedelo vreme i napori. Međutim, pre ili kasnije čovek shvati da prečicama, u nerazumnoj nadi da se dobri rezultati mogu postići preskakanjem prirodnog procesa rasta i razvoja. Da bi se uštedelo vreme i napori. Međutim, pre ili kasnije čovek shvati da prečice ne postoje. Zakon setve i žetve je neumoljiv. Bez dubokog integriteta i temeljne snage karaktera životni izazovi isteraće na površinu prave motive, a neuspeh u međuljudskim odnosima i na svakom drugom planu zauzeće mesto kratkotrajnog uspeha. Mi smo ono što iznova činimo. Izvrsnost, stoga nije čin, već navika.” Stiven Kovi

Izvor: http://www.vox-magazin.com/

(Visited 8.814 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *