Onoj koja me je učinila mamom

Autor: Šarlota Grejs (Charlotte Grace)

Dok sam odrastala, nisam osećala neku veliku potrebu da jednog dana budem mama. Znala sam da ću jednog dana to postati, a kada se to desi, želela sam da budem najbolja mama koja postoji, baš kao i moja mama. Ali, nisam žurila. Život teče, stvari se odvijaju svojim tokom, pa je tako došao i dan kada sam dobila tebe. Bila sam mlada. Imala sam 31 godinu. Znaš, molila sam se da dobijem muža s kojim ću izgraditi zajednički život, a kada se to desilo, nije prošlo mnogo pre nego što si stigla i ti.

Biti tvoja mama meni predstavlja najveću radost i užitak u životu. 

Mnogo sam plakala dok sam bila trudna. Mnogo sam se ugojila i to mi se nije nimalo sviđalo. Plakala sam i zato što nisam mogla da dočekam trenutak da te uzmem u svoje naručje (a, pomalo sebično, i da ponovo malo doteram liniju). Zamišljala sam kako ćeš izgledati i kakva će biti tvoja i naša zajednička budućnost. I molila sam se, svakodnevno sam se molila dok si ti bila u mom stomaku.

Dan kada si ti došla na svet je dan kada se moj život zauvek promenio. Ti si me učinila mamom. U početku nije sve bilo šareno i lepo. Trebalo mi je malo vremena da shvatim šta se dogodilo. To je bio najveći, najneverovatniji događaj u mom dotadašnjem životu, događaj koji je promenio sve, a ja i nisam baš neki veliki zaljubljenik u promene. Ali, kako sam samo srećna što sam iskusila nešto toliko sjajno, a da nisam mogla ni da pomislim da poželim tako nešto. Nešto što nisam ni sanjala da mi je toliko potrebno. A Bog upravo tako radi. On nam uvek da ono što nam je potrebno. Ne ono što mi želimo. Kako je samo čudesan davalac Bog. Tako sam ponizna pred Njim što me je udostojio da budem tvoja mama. I molim se za tebe i nad tobom svakoga dana otkad si se rodila.

Malena moja, ljubavi, volim svaki trenutak proveden s tobom, ali bilo je i bolno i uzbudljivo posmatrati kako vreme prolazi, a ti izrastaš u predivnu osobu kakva treba da budeš. Bolno, jer bih volela da sam mogla da zaustavim vreme i dobro zapamtim svaku tvoju nemušto izgovorenu reč, izgled tvojih tananih prstića na rukama i nogama, tvoje smešne izraze lica, tvoj bezbrižni dečiji smeh i tvoju ljubav prema životu. Bolno, jer sam želela da ti trenuci u kojima si plačući dozivala mene, svoju mamu, nikada ne prođu, ali istovremeno bolno i zato što nisam želela da te ikada vidim povređenu na bilo koji način. Bolno, jer znam da je svaki trenutak proveden s tobom dragocen. Želela sam da vreme uspori da bi ovi dragoceni dani potrajali večno. Ali, bilo je i uzbudljivo. Uzbudljivo gledati te kako puziš, sedaš, a onda ustaješ. Uzbudljivo posmatrati te dok pričaš, hodaš, a onda i potrčiš. Uzbudljivo gledati te dok voziš tricikl, jedeš sladoled i tešiš svoje lutke. Uzbudiljivo videti te da želiš da čitaš, učiš i voliš. Molim se za tvoju budućnost i da mi Bog da snage koja će mi biti potrebna da te pustim da odrasteš i odeš svojim putem.

Nećemo još dugo biti samo nas dve (ili troje, ako ubrojimo i tatu). Ali želim da znaš nešto. Bog je znao da si ti najpre trebala meni da bi mi pomogla da budem prava i dobra mama. I ti si to i učinila. Od besanih noći kada si bila beba do vremena kada ja nisam mogla da skrenem svoj pogled s tebe sve dok se ne uverim da si konačno mirno zaspala. Od trenutka kada sam prvi put začula tvoj smeh do vremena kada smo se zajedno valjali od smeha po podu. Od momenata kada si bila neutešna, a ja nisam imala pojma šta bi trebalo da uradim do vremena kada je jedino tvoja mama mogla da ti pomogne da se osećaš bolje. Volim te ljubavlju dubljom od svakog okeana. Otkad sam dobila tebe, molila sam se više nego što sam ikada ranije i pomislila da je moguće. Ti si zaslužna za sve to!

Biti tvoja mama meni predstavlja najveću radost i užitak u životu. Znam da ću te zauvek voleti, da ću uvek biti na tvojoj strani i da ću se uvek truditi da učinim za tebe sve što je u mojoj moći. Možda će doći vreme kada više neću biti fizički tu, kada neću više moći da te zagrlim i ohrabrim, ali znam, a i ti treba da znaš, da će i tada Isus biti uz tebe.

Koliko god da se naš svet promeni, ti ćeš uvek biti na prvom mestu u mom životu. Mi ćemo se voleti, zajedno ćemo rasti i jedva čekam da vidim šta budućnost nosi. Jednog dana ćeš odrasti, a ja ću morati da te pustim da raširiš svoja krila i odeš, onako kako je Bog planirao za tebe.

A dotle, nadam se da će vreme malo usporiti, ali ako i ne uspori, nikada neću zaboraviti da si ti ona koja je mene učinila mamom.

Volim te svim srcem i dušom,

Mama.

Izvor: sevengracesblog

 

Možda će vas zanimati emisije:

Mama i tata, da li ste spremni?

Mlade mame

(Visited 711 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *