Strah je jako bučan. On ne prestaje da priča, ne prestaje da ti govori svakojake stvari. Naravno, on nema ništa pozitivno da ti kaže. Strah postavlja pitanja, daje predloge, predviđa negativne okolnosti i događaje. Strah izvrće i uveličava informacije. On ti uvek predstavi najgori mogući scenario.

Kada su učenici bili sa Isusom u brodiću i kada je nastuila snažna oluja, dok su talasi zapljuskivali čamac strah im je progovorio i rekao da će izginuti, iako tako nešto nije trebalo da se dogodi, niti se dogodilo. Oni su povikali ka Isusu: “Gospode, izbavi nas! Izgibosmo!” (Matej 8:25). Čuvši to, Isus im je postavio pitanje: “Zašto ste se uplašili?” (Matej 8:26). Drugim rečima: “Zašto ste poverovali da ćete se utopiti, da ćete potonuti, da ćete izginuti, da nećete preživeti ovu situaciju? Zašto mislite na ono najgore? Zašto ste plašljiva srca? Zašto vas je lako zastrašiti?”

Dok slušaš vremensku prognozu i čuješ da postoji mala šansa za pljuskove danas, strah ti odmah preuveliča izjavu “mala šansa za pljuskove” i, pre nego što se osvestiš, ti već misliš o velikom nevremenu sa olujom i grmljavinom, koje bi moglo da ti ošteti kuću ili kola. Kada dobiješ otkaz na poslu, strah ti kaže: “Sada si materijalno ugrožen. Nema šanse da nađeš drugi posao!” Kada se pojavi virus ili neka druga zarazna bolest, i pre nego što dođeš u dodir s nekim ko je zaražen ili se testiraš, strah ti kaže da si se razboleo i da se zato sada tako osećaš. Kada tvoj muž razgovara telefonom s nekim, makar to bio i vaš pastor, strah ti već govori da te muž vara. Kada noću pogledaš kroz prozor i vidiš drvo, iako je to isto ono drvo koje je oduvek tu ispred tvoje kuće, strah ti kaže da je oružani pljačkaš uperio pištolj u tebe.

Zastrašeno srce i um mogu nas sprečiti da uživamo u pobedonosnom životu, kakav je Hristos imao na umu za nas kada je davao svoj život. Kada se nađeš usred oluje; kada izgubiš voljenu osobu; kada ti posao visi o koncu; kada se javi nerazumevanje koje te udaljava od tvog bračno druga; kada se boriš sa opakom bolešću; kada pređeš četrdesetu, a i dalje si sama; kada godinama bezuspešno pokušavate da dobijete dete, nije nimalo lako ne podleći strahovima i brigama. Uvek će biti situacija koje će nam uterivati strah u kosti, ali moguće je ne dozvoliti strahu da ovlada nama. Strah je duh (2. Timotiju 1:7), duh koji treba prekoriti i utišati ili će on stvoriti jaku buku u našim ušima, nastaviti da slika najstrašnije slike u našem umu, koje nas mogu sprečiti da u veri započnemo ostvarivanje onoga što Bog želi od nas.

Mi ne smemo dozvoliti strahu da ovlada našim životom i oduzme nam mir i radost. Da bismo utišali strah, moramo svoj pogled prikovati za Hrista i razmišljati o Njegovim obećanjima (Jevrejima 12:2). Ono što Bog obeća, to će i ispuniti. Ta misao bi u našem umu trebalo da bude glasnija od svakog straha. Čak i dok hodaš “dolinom sena smrtnoga”, dok se nalaziš u naizgled bezizlaznoj situaciji, znaj da je Bog tu, kraj tebe. Čak i kada ne možemo da vidimo nikakav opipljiv dokaz koji bi nas ubedio da je Bog prisutan i da deluje u okolnostima u kojima smo se našli, moramo se čvrsto uhvatiti za Boga i za obećanja iz Njegove reči koja su izdržala test vremena i koja nam kažu da nema razloga za brigu, a još manje za paniku, jer je Bog s nama i pomaže nam u svim nevoljama i okolnostima.

Ukrepiću te i pomoći ću ti, i podupreću te desnicom pravde svoje.” (Isaija 41:10). Koliko god loša bila situacija u kojoj se nalazimo, nemojmo sumnjati u Božju reč ili u Božju moć. Nemojmo živeti u strahu. Bog još uvek čini čuda. Bog ima moć da učini nemoguće.

Ne dozvoli strahu da odzvanja u tvojim ušima i učini te zabrinutim i uznemirenim. Smanji buku straha predajući sve svoje brige i strahove Gospodu (Psalam 55:22), živeći u zaklonu Svevišnjega, a ne u brigama (Psalam 91:9-10). Kada si uplašen, potrči u zagrljaj svom nebeskom Ocu. “Tvrda je kula ime Gospodnje, k njemu će uteći pravedni i biće u visokom zaklonu.” Tu ćeš jedino naći mir i sigurnost, u svetu punom straha i nesigurnosti (Priče Solomunove 18:10; Isaija 26:3).

Nema ni jedne jedine ptice na nebu koja gunđa, strahuje ili brine da li će pasti ili da li će naći sledeći obrok (Matej 6:26). Ne dozvoli da te buka straha zastraši i nadvlada. Ako Bog ne zaboravlja ptice, neće zaboraviti ni tebe. On će se postarati za tebe, On će učiniti ono što je za tebe najbolje. Ne boj se!

Izvor: faithwriters

 

Možda će vas zanimati emisije:

Strah, kako ga pobediti?

Kako promeniti misli?