Istraživanje koje je obavio dr Džejms F. Pejdžel (James F. Pagel) sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Kolorado, pokazalo je da nedostatak sna može imati negativan uticaj ne samo na radne rezultate odraslih osoba, nego i na uspeh učenika u školi. Adolescenti koji imaju poremećaje u spavanju imaju veće šanse za slab uspeh u školi.

U istraživanju utemeljnom na upitnicima koje je popunilo 238 učenika viših razreda osnovne škole i srednjoškolaca, došlo se do zaključka da su učenici sa lošijim prosečnim uspehom bili upravo oni koji su imali sindrom nemirnih nogu ili bolove u nogama pred spavanje, kao i oni koji su noću hrkali i teško se budili ujutru, pa su zato teže pratili nastavu, a ponekad bi čak i zaspali na času.

Džejms Pejdžel kaže: “Dok su mnoga ranije obavljena istraživanja utvrdila da adolescenti koji su izjavili da nedovoljno dugo, neredovno i nekvalitetno spavaju postižu slabije rezultate u školi od svojih vršnjaka koji nisu prijavili da imaju slične probleme, ova studija je obezbedila dodatne dokaze da se poremećaji sna kod adolescenata javljaju u visokom procentu i da imaju značajan uticaj na njihovo svakodnevno ispunjavanje obaveza, što se najbolje očituje u njihovom uspehu u školi, izraženom srednjom prosečnom ocenom iz svih predmeta.”

Sindrom nemirnih nogu, kao i teškoće u koncentraciji tokom dana mogu biti simptomi hiperkinetičkog poremećaja[1], dijagnoze koja se povezuje sa slabim rezultatima u školi. Studija donosi zaključak da je veoma važno da roditelji razgovaraju sa doktorom o poremećajima sna kod svojih tinejdžera i da se uradi testiranje na hiperkinetički poremećaj, ukoliko doktor posumnja na to.

Izveštaj daje sledeće predloge za kvalitetniji noćni san što može doprineti boljem uspehu u školi:

• Redovno spavajte celu noć. Nemojte ostajati budni do kasno u noć da biste učili za ispit, radili domaće zadatke, itd. Ako vam dodatne aktivnosti u školi oduzimaju previše vremena, razmislite o tome da smanjite svoje učešće u njima.
• Ako niste zaspali u roku od 20 minuta, ustanite i uradite nešto što vas opušta – čitajte knjigu ili slušajte muziku sve dok se dovoljno ne umorite da biste ponovo legli.
• Potrudite se da svako jutro ustajete u isto vreme.
• Ukoliko možete, izbegavajte spavanje po povratku iz škole. Ako vam je potrebno da prilegnete, neka to ne bude duže od sat vremena.
• Držite se uobičajenog rasporeda.
• Nemojte čitati, pisati, jesti, gledati TV, razgovarati telefonom ili igrati karte u krevetu.
• Ne konzumirajte ništa što u sebi sadrži kofein, naročito u poslepodnevnim i večernjim časovima.
• Nemojte gladni otići u krevet, ali nemojte ni jesti obilno pre spavanja.
• Izbegavajte veće fizičke napore najmanje 6 sati pre spavanja.
• Pokušajte da se oslobodite negativnih misli i briga.
• Pre spavanja obezbedite da vaša spavaća soba bude provetrena, tiha, mračna i više hladna nego topla.

izvor: psyarticles

[1] Hiperkinetički poremećaj – poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (engl. attention deficit hyperactivity disorder; ADHD, AD/HD, ADD) stanje je za koje je karakterističan vrlo visok stepen motoričke aktivnosti kao manifestacija vrlo visoke aktivnosti uma. ADD se uglavnom smatra poremećajem. Ljudi s ADD-om najčešće su vrlo inteligentni i izrazito maštoviti. Neuklapanje u uobičajena pravila društva oko njih ih čini na neki način nepogodnima, te se medicina bavi time u cilju „izlečenja“ hiperaktivnosti. ADD najčešće nestaje posle puberteta, ali kod nekih ljudi ostaje celi život. Za njih se može reći da su „pravi“ hiperaktivni ljudi.