5 negativnih efekata koje kasni odlazak na spavanje ima na vaše telo

“Već godinama znamo da ljudi koji rade noćne smene imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i mnoštva drugih problema.” – Dr Kortni Peterson, fizijatar u Penington biomedicinskom istraživačkom centru.

Vi ste vrlo verovatno jedna od dve vrste ljudi: ‘jutarnja ševa’ ili ‘noćna sova’. Kao što Sverni i Južni pol imaju svoju težu, tako ljudi gravitiraju ka jednom ili drugom na jutarnjoj i noćnoj skali tolerancije.

Dok autor ovog članka teži više ka noćnoj strani skale, uopšte me ne raduje ova obeshrabrujuća vest koju imam za moje noćne prijatelje. Pre nego što odam priznanje čemu i treba: nauci, istraživanjima, i, uh, jutarnjim ljudima…evo jedne kratke tirade.

Ne podnosim jutra. Kada se alarm oglasi, poželim da ga bacim sa četvrtog sprata. 7 ujutru? Stvarno? Da li sam ZAISTA imao 8 sati sna, jer deluje kao da sam upravo zaspao! Kafa…kafa…može li mi neko doneti kafu da bih mogao da funkcionišem? O, ja živim sam. Mirzim svoj život. Niko ne priča sa mnom.

Da, pisac ovog clanka je noćna ptica. Uvek sam bio i uvek ću verovatno biti.

Ali sam takođe i veliki pobornik naučne metode; obzervacije, dokaza i ostalog. Ovde je potrebna objektivnost, zato ćemo se (doduše, škrto) za to zalagati.

Evo neprijatne istine, dragi moji noćni borci: to je loše za vaše zdravlje. Evo i druge neprijatne istine: nauka je umnogome nulirala bilo kakav kontraargument sa druge strane.

Evo 5 negaitvnih efekata koje (šmrc, šmrc, suza) kasni odlazak na spavanje ima na vaše telo:

1. Oslabljuje imuni sistem
Naš imuni sistem je neodvojivo povezan sa predisponiranim snom i ciklusom buđenja – biološkim ritmom. U svom “prirodnom” stanju, naš biološki ritam je programiran na 12 sati svetla i 12 sati mraka; kada se igrate sa ovim untrašnjim satom tela, vaš imuni sistem pati.

U studiji koja je objavljena u žurnalu Science, istraživači su posmatrali negativne efekte  koje petljanje sa biološkim ritmom ima. Prekidi dnevnog ciklusa su pokazali povećanje “proinflamatornih imunoloških ćelija koje štite od bakterijskih i gljivičnih infekcija.”

2. Loše je za zdravlje mozga
Naučnici na Aechan univerzitetu u Nemačkoj sproveli su 59 skeniranja mozga koja su kategorisana u tri grupe: 16 ranoranilaca, 23 noćnih ptica, 20 srednjaka. Analizirajući rezultate skenera, naučnici su zaključili da su noćne ptice posedovale manji “integritet bele mase” u različitim delovima mozga.

Bela masa u mozgu je masno tkivo koje održava komunikaciju između neurona; kako mozak šalje signal različitim delovima tela da uključe ili isključe.

Neproporcionalan nivo bele mase potiskuje sposobnost mozga da prenosi signale do mozga i tela. Abnormalni nivo bele mase je povezan sa depresijom i poremećajem kognitivne funkcije.

3. Naše navike u jelu su loše
O, i pored oslabljenog imunog sistema i potencijalno nezdravog mozga, mi noćne ptice češto punimo svoja usta.

Studija izvedena na 52 ljudi na Northwestern univerzitetu i objavljena u žurnalu Obesity, istraživači su pronašli vezu između spavanja i loših navika u jelu.

Dr Filis Zi, stariji autor studije, izjavljuje: “Kada spavanje i jelo nisu u istoj liniji sa unutrašnjim satom tela, to može dovesti do promena u apetitu i metabolizmu, što dovodi do povećanja težine.”

Evo nekiih konkretnih studijskih otkrića. Noćne ptice:
– unose 248 kalorija više u toku dana
– konzumiraju duplo više hrane
– jedu upola manje voća i povrća
– piju kaloričnije gazirane sokove
– imaju veći BMI (indeks mase), jedinicu za merenje telesne težine

4. Negativno utiče na proizvodnju melatonina
Melatonin je hormon koji je proizvodi u epifizi koja reguliše san i budnost. Izloženost suncu stimuliše put od mrežnjače do hipotalamusa, gde se locira SCN (suprakiazmatični nukleus).

Taj nukleus, osim melatonina, ispaljuje signale do delova mozga koji kontrolišu temperaturu tela i nivo hormona.

Tipično, gore navedena fiziološka reakcija se dogodi oko 21:00 – vreme kada noćne ptice, iako bezuspešno alarmirane, su daleko od toga da im glava pad.

Mozak i telo su istrenirani da se adaptiraju na promene u okolini, uključujući namerne promene (navike). To znači prestanak proizvodnje melatonina i – zbog njegovog nedostatka – poremećaje u funkcijama hormona.

5. Povećava se rizik od dijabetesa i metaboličkog sindroma
Prema istraživanju objavljenom u Journal od Clinical Endocrinology & Metabolism, “Muškarci koji su noćne ptice su skloniji dijabetesu, a žene imaju duplo više izgleda za metabolijskim sindromom kao njihovim ekvivalentom.”

Dok su razlozi za ovakve efekte magloviti, istraživači prdlažu unošenje kalorija posle 20:00 i preveliko izlaganje veštačkom svetlu – dve najčešće karakteristike noćnih ptica – mogu uticati na metaboličke funkcije.

Još nekoliko stvari…

Evo nekih interesantnih osnovanih informacija o ciklusu spavanja i buđenja:

– ne postoji obzervirana korelacija između inteligencije, uspeha i nečijeg ciklusa spavanja i buđenja.
– to da li ste jutarnja osoba ili noćna ptica se smatra genetskim nasleđem. Oni sa dužom verzijom gena PER-3 su jutarnje osobe, dok su oni sa kraćom verzijom noćne ptice.

Moguće je, iako je teško, promeniti se iz noćne ptice u jutarnju ševu. Da biste to uradili, morate biti disciplinovani, strpljivi i organizovani. Teoretski, time što ćete se buditi 20 minuta ranije svakog dana i upaliti svetlo, mozak će se polako rekalibrisati. Loša vest: vikendi nisu izuzetak.

Izvor: www.powerofpositivity.com

(Visited 5.853 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.