Mnogi pojedinci i mnoge porodice opterećeni su i nalaze se na ivici ponora. Na koji način? Šta bismo mogli dodati na spisak?
- Preopterećenost aktivnostima. Ljudi su unapred zauzeti za godinu dana ili više (za mene to znači dve godine unapred). To oduzima zadovoljstvo.
- Preopterećenost promenama. Promene su se u prošlosti događale polako. Danas se događaju brzinom svetlosti.
- Preopterećenost podacima. Novine, časopisi, elektronski mediji. Nadzor nad podacima čini se važnijim od nadzora nad sobom.
- Preopterećenost u prometu. Za vreme gužvi u saobraćaju satima sedimo i čekamo u vozilima.
- Tehnološka preopterećenost. Svakodnevno smo preplavljeni novim napravama, novim softverom i novim verzijama. Bila bi nam potrebna diploma stručnjaka za informatiku da bismo sve razumeli.
- Preopterećenost problemima. Kad rešimo jedan problem, pojave se još dva ili tri.
- Preotperećnost očekivanjima. Očekivanja je najteže nadzirati. Govori se: o čemu sanjaš, to možeš i postići. To nas ubija;
- Preopterećnost dugovima. Krediti za nekretnine, kreditne kartice, krediti za potrošnju.
- Preopterećenost mogućnostima izbora. U restoranima imate jelovnike za čije čitanje vam je potrebna večnost. Beskonačan broj televizijskih programa koje možete birati: filmovi, hrana, potrošački proizvodi.
- Preopterećnost obavezama. Imamo više obaveza nego vremena.
- Preopterećnost žurbom. Najveći problem je vremenski škripac. Kad nekoga upitamo: „Kako si?”, najčešće dobijemo odgovor: „Prezauzeto.”
Brzina življenja primetno postaje veća: „Ne počivah niti imah mira niti se odmarah”, piše u Knjizi o Jovu 3,26, a dalje: „Dani moji brži biše od čunka, i prođoše bez nadanja” (Biblija, Jov 7,6). Poput čunka koji se po razboju kreće brzo tamo-amo, život prođe pre nego što pomisliš.
I ne samo to, nego se pitamo: „Gde je nestao današnji dan? Gde je nestala još jedna sedmica?” Čini se da gubimo vlast nad vremenom. Osećamo se kao da smo uvek na ivici, uvek blizu sloma i sagorevanja! Da li moramo da živimo takvim životom?
Dozvolite mi da sa vama podelim neke tajne o tome kako se boriti sa spomenutim problemima:
1. Prihvatite svoja ograničenja
„Svemu savršenom videh kraj” (Car David, Psalam 119,96). To je vrlo istinita i važna pouka koju treba da naučimo. Nije istinita samo činjenica da sve ima svoje granice, već i to da svako ima granice. Dobro je znati svoje granice!
Svi smo mi ograničeni vremenom, veštinama, snagom, novcem itd. Zapravo, što smo toga svesniji i ponašamo se u skladu s time, to ćemo biti srećniji (i mi sami i svi oko nas). „Čovek koji ima dovoljno pronicljivosti da prizna svoju ograničenost, približio se savršenstvu”, napisao je Gete.
Ne možete učiniti sve. Odredite ono što vam je najvažnije. Odlučite šta je važno i usmerite se na to. Na taj način ćete moći da učinite više jer nećete gubiti vreme prelazeći svoje granice.
2. Smanjite obaveze
Pavle kaže: „Sve mi je dozvoljeno, ali nije sve korisno” (Biblija, 1. Korinćanima 6,12). Kakva istina! Pomozite im ako možete. Vaše prihvatanje ima veze i sa osobom koja traži pomoć. Ali ne možete sve prihvatiti. Morate odrediti šta je najvažnije, a to znači smanjiti neke aktivnosti.
Ako želite efektivan život, onda se rešenje može sažeti u jednu reč: odabir. Odaberite šta ćete učiniti, a šta nećete. Naučite da kažete: „Ne!” Meni je lično to vrlo teško jer želim da pomognem ljudima, a možda i smatram da sve mogu. U stvari znate koliko se možete izmoriti sa vrlo teškim posledicama.
Ako nemate nameru da načinite izbor, onda će to Bog učiniti. Nažalost: „Ponekad su potrebne bolne okolnosti da bi nas nagnale na promenu našeg puta” (Car Solomun, Priče 20,30 – prema engleskom prevodu GNT).
Zašto onda ne bismo doneli svoju odluku o tome šta treba da izbacimo? Imate mogućnost izbora, zato treba doneti odluke o onome nad čime imate vlast. Evo recepta starog kineskog filozofa koji se zvao Lao Ce:
„Pokaži prirodnost; Prigrli jednostavnost; Smanji sebičnost; Imaj malo želja.”
Kad odlučite da sve u svom životu smanjite i pojednostavite, videćete kako će vam Bog postati važniji od životne ubrzanosti. Na kraju, kaže Hans Hofman, slikar apstraktnog ekspresionizma:
„Sposobnost pojednostavljivanja znači uklanjanje nepotrebnog da bi potrebno moglo govoriti.”
3. Stvorite vremensku granicu u svom rasporedu
„Samo onaj koji je previše glup da nađe svoj put kući, premara se poslom” (Car Solomun, Knjiga Propovednikova 10,15 – prevod GNT). To je važno, zar ne? „Samo onaj koji je previše glup da nađe svoj put kući […]”! Ovde se govori o tome da treba naći vremena da bismo mogli uzeti vreme. To je problematika upravljanja vremenom: ne treba samo odgovarati na sve zahteve, već treba i planirati. Razmislite kako možete da predvidite malo prostora u svom rasporedu. Očekujte da bi mogli da se pojave nenadani problemi, stoga ostavite prostora, a planirajte i slobodno vreme.
Ono što je primetio osnivač američke države Pensilvanije, Vilijam Pen je istina: „Vreme je ono što najviše želimo, ali najlošije koristimo.” Treba da razmislimo kako postupamo sa ovim dragocenim izvorom, budući da svoj život merimo vremenom. „Vreme = život. Zato, ili uzaludno trošite vreme i uzaludno trošite život; ili gospodarite svojim vremenom i gospodarite svojim životom”, kaže Alan Lakejn, stručnjak za upravljanje vremenom.
Biblija nam kaže da treba da „brojimo” svoje dane i molimo Boga da nas nauči kako to da činimo (Car David, Psalam 90,12). Istina je, kako kaže Čarls Bakston, engleski filantrop i pisac iz 19. veka:
„Nikada nećemo naći vremena šta god da je u pitanju. Ako želimo vreme, moramo ga odvojiti.” Jedino vi možete odlučiti šta ćete činiti. Da, možda imate porodicu i radne obaveze. Ali u svom rasporedu odvojite vreme za razmišljanje, tako da niste uvek pod pritiskom sata. Stručnjak za poslovni lideršip, Majkl Altšuler ima zanimljivu primedbu: „Loša vest je: vreme leti. Dobra vest je: vi ste pilot.”
4. Ne žurite s odlukama
„Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju” (Car Solomun, Priče 22,3). Zar nam ovo nije poznato?! Što je odluka važnija, sporije bi je trebalo donositi. Važne odluke ne treba donositi u žurbi. Kaže se kako važne životne odluke (poput selidbe ili promene posla) ne treba donositi brzo nakon smrti voljenih ili nakon oporavka od bolesti. Zašto? Zato što tada nismo spremni – i nismo prisebni.
Stara izreka kaže: „Žurba i mudrost su dve sasvim različite stvari.” Kakva istina! Potrebno nam je vreme za razmišljanje i promišljanje o tome kako mudro postupiti. „Pola života provedemo pokušavajući da pronađemo šta da učinimo s vremenom koje smo uštedeli jureći kroz život”, kaže poznati američki kolumnista i humorista, Vil Rodžers.
5. Verujte Bogu
„Ne želimo, braćo, da ne znate za nevolju koja nas je snašla […] Bili smo prekomerno, preko svoje snage, opterećeni, tako da smo već strepeli i za život. Ali u sebi smo se pomirili sa smrtnom presudom da se ne bismo uzdali u same sebe, nego u Boga, koji vaskrsava mrtve” (Apostol Pavle, 2. Korinćanima 1,8.9).
Sada dolazi ključna tačka. Iako je potrebno učiniti sve o čemu smo do sada govorili, ova poslednja tačka je ipak najvažnija. Moramo verovati u Boga. Život nam ne može izgledati poput vožnje „vozom smrti”; treba da dođemo Bogu i prihvatimo mir i postojanost koje samo On može dati.
„Vera nije neodgovorna, neutemeljena pretpostavka”, napisao je Robert Šuler, američki evangelista i politički aktivista. „To je odgovorno poverenje u Boga koji poznaje želje vašeg srca, snove koje imate i ciljeve koje ste postavili. On će ispravno voditi vaše puteve.”
Izbeći ponor znači upotrebiti svoj mozak. Umesto da vas vrtlog poplave nosi poput otpada, vi donesite svoje odluke i držite ih se. Najlakše je dopustiti životu da nam se jednostavno događa. Možete biti pasivni – sedeti, čekati i prihvatati sve što život donosi. Ili možete učiniti da se život odvija onako kako vi želite. Naravno, ne možete imati potpunu kontrolu, ali možete birati kako ćete postupiti.
Treba upotrebiti svoj mozak. Bog nas poziva: „Tada dođite, pa ćemo se suditi […]” i „[…] Da se sudimo […]” (Biblija, Isaija 1,18; 43,26) Bog želi da upotrebimo svoj um, želi da nas navede na razmišljanje o tome ko smo i kuda idemo. Ali kad smo na ivici ponora, ne možemo razmišljati! Njegova želja za nas: „[…] Da biste znali i verovali mi i razumeli” (Biblija, Isaija 43,10).
Pavle naglašava da treba da upotrebimo svoj um: „Moliću se duhom, ali moliću se i umom. Pevaću duhom, ali pevaću i umom” (Biblija, 1. Korinćanima 14,15). Petar nam kaže: „Pripremite svoj um za delovanje.” (Biblija, 1. Petrova 1,13 – prema engleskon prevodu NIV) Mi treba da razmišljamo, a ne da živimo na ivici ponora!
Treba da isprobamo i pokušamo da verujemo Bogu. „Najbolji način da otkrijete kome možete verovati jeste da im verujete”, rekao je Ernest Hemingvej. Autorka knjige Skrovište, Kori Ten Bum je napisala: „Nemojte se bojati da nepoznatu budućnost poverite poznatom Bogu.”
Učinimo upravo to i odrecimo se života na ivici ponora!
Autor: prof. dr Miroslav Pujić
Odlomak iz knjige “Više od života”
Možda će vas zanimati emisije: