Mihajlo Pupin – izumitelj, profesor Univerziteta Kolumbija i počasni konzul Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama. Slavni srpski naučnik ostavio je neizbrisiv trag u istoriji nauke, ali se čini da još uvek ne znamo dovoljno o njemu.
Tokom svog dugog života, on je čovečanstvu i nauci učinio više neprocenljivih usluga – pronašao je: Pupinove kaleme, električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola, višestruku telegrafiju, višestruku antenu za prenošenje električnih talasa, aparat za telegrafske i telefonske prenose i još mnogo toga.
I pored svih ovih dostignuća, čini se da je Pupin uvek na našim prostorima ostajao donekle u senci Nikole Tesle, pa malo ljudi zna zanimljive detalje o njegovom životu.
Ko je zapravo bio Mihajlo Pupin?
1. Uzbudljivo putovanje u Prag
Kada je imao svega osamnaest godina (1872. godine), Pupin se uputio u Prag na školovanje, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva. Međutim, prvo njegovo duže putovanje završilo se neslavno: neko od putnika mu je iz torbe ukrao pečenu gusku koju mu je majka Olimpijada spakovala da ručak, a potom se sukobio s kondukterima.
Ipak, tada je upoznao američki bračni par od kojih je prvi put čuo engleski jezik i, kasnije, priče o Novom svetu, u kojem će kasnije izgraditi čitav život i karijeru.
2. Početak u Njujorku sa svega pet centi u džepu
Kada se iskrcao u luci “Kasl garden”, Pupin je imao samo pet centi, a ubrzo je i to potrošio osladivši se pitom od šljiva.
“Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista”, napisao je svojevremeno Pupin i dodao da za mladog čoveka koji je rešio da sam sebi krči put nije naročita nesreća to što nema novca – sve dok ima dovoljno snage.
Pored toga, kako bi skupi novac za ovo putovanje, prodao je sve što je imao, izuzev odeće koju je imao na sebi i fesa, koji niko nije hteo da kupi.
Inače, ista ova luka bila je prvi komad američkog tla na koji su kasnije kročili Nikola Tesla, Jozef Pulicer, Hari Hudini i mnogi drugi.
3. Kao ni taj prvi dan, prve godine u Americi nisu bile lake.
Po dolasku u SAD, Pupin je danju radio kao fizički radnik, a noću učio engleski, grčki i latinski i pohađao večernje kurseve. U jesen 1879. godine, položio je prijemni ispit i postao student Kolumbija koledža (koji je kasnije preimenovan u Univerzitet Kolumbija) u Njujorku.
Kao primeran student, oslobođen je plaćanja školarine, a već krajem prve godine studija je dobio dve novčane nagrade – za uspeh postignut iz grčkog jezika i matematike. Pored toga, nastavio je da obavlja fizičke poslove, a počeo i da drži privatne časove.
4. Još jedan težak početak
Pupin je školovanje nastavio u Kembridžu i Berlinu, a po povratku u SAD postao je predavač na Kolumbija koledžu. Odeljenje za eletrotehniku, na kojem je radio, bilo je u tom trenutku novootvoreno i veoma siromašno: prostorije nisu bile adekvatne za predavanja, a uređaja kojima su vršena istraživanja i izvođeni eksperimenti bilo je premalo.
Zbog toga su Pupin i njegov kolega i veliki prijatelj Frensis Bejkon Kroker došli na ideju da naplaćuju ulaz na predavanja o elektricitetu. Cena nije bila niska za to vreme – industrijalci koji su pohađali ove časove morali su da izdvoje velikih 20 dolara. Ipak, trud se isplatio i uskoro su Pupin i Kroker prikupili dovoljno novca da Odeljenje za elektrotehniku opreme neophodnim aparatima koji su im omogućili dalja naučna istraživanja.
Upravo to je razlog što danas zgrada Univerziteta Kolumbija u kojoj su odeljenja za fiziku i astronomiju nosi ime našeg naučnika – Pupinova laboratorija.
5. Bio je jedan od osnivača Nase
Malo je poznato da je Pupin učestvovao u stvaranju velikih institucija u Americi, a jedna od njih je i NASA.
“Mihajlo Pupin bio je član Nacionalnog savetodavnog odbora za aeronautiku”, navodi se u arhivama Nase, koja je nastala od ovog tela.
Dokaz je i fotografija s prvog sastanka Nacionalnog savetodavnog odbora za vazduhoplovstvo, na kojoj se Pupin nalazi.
6. Pupin je doprineo srpskoj kulturi
Slavni naučnik je rane školske dane proveo u društvu Uroša Predića, a s ovim slikarom je ostao blizak prijatelj čitavog života. Koliko je držao do umetnosti, pokazuje to što je kupovao značajne slike i nosio ih u SAD, gde ih je brižljivo čuvao dok se u našoj zemlji ne stvore uslovi za čuvanje važnih umetničkih dela, a potom ih vraćao u Srbiju. U Narodnom muzeju u Beogradu još uvek postoji Pupinov umetnički legat, a upravo mu je Predić pomagao da ga stvori.
7. Svetu je opisao srpsku majku
Mihajlo Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu, za autobiografiju “S pašnjaka do naučenjaka”. On je njom Amerikancima pokazao svet daleke balkanske zemlje u kojoj je odrastao, rodnog Idvora, srpski narod i svoju majku.
“Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo, jer sam svoju autobiografiju zato pisao da u njoj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena”, rekao je svojevremeno Pupin, koji je 1913. godine pri SANU osnovao “Fond Olimpijade Pupin” za pomaganje školovanje siromašnih mališana u Staroj Srbiji i Makedoniji.
Tokom njegovog života, u Americi je čak izvođena i predstava u kojoj je glavni lik bila – majka Olimpijada Pupin.
8. Po dolasku u Ameriku, dodao je svom imenu reč “Idvorski”.
Ponosan na svoj zavičaj i kako bi istakao mesto svog porekla, Pupin je svom imenu dodao i nadimak po kojem ga je zapamtila i istorija.
Izvor: nationalgeographic.rs
Možda će vas zanimati emisije:
Mihajlo Pupin – naučnik, diplomata, vernik