Autor: Rosilind Jukić
Jednom sam negde pročitala da bi u radosti neko mogao istinski rasti, prvo mora poznavati dubine bola.
To je nešto s čime smo svi upoznati. Neki više, neki manje.
Nakon dva spontana pobačaja koji su nas potresli, rođenje našeg prvog sina mom mužu i meni donelo je ogromnu radost. Nakon 21 meseci, našoj porodici se čudom pridružila i naša druga beba, i život se činio jednostavno savršen.
Komadiće svoje slomljenosti sam uzela i predala ih Bogu, a On mi je zauzvrat dao dva savršena čuda.
Bila sam zadovoljna.
Nije mi ni palo na pamet da ću sve to morati prolaziti ponovno.
Ali, u martu 2013. godine uzbuđenje predstojećeg majčinstva još je jednom bilo razoreno kada sam svojoj trećoj bebi morala reći ‘Zbogom’.
Tuga koja je zavladala mojim srcem bila je toliko duboka i intenzivna da je nisam bila u stanju podeliti ni sa kim, pa čak ni sa svojim mužem. Bila sam nemoćna da bih podelila te dubine, bezvoljna da bih se suočila s bolom i dozvolila Bogu da mi pomogne da je nosim, pa sam odabrala ono što sam mislila da je lakši put: gurnula sam bol u stranu i ugušila ga sa bukom i radom.
Činilo mi se da je lakše praviti se da nisam povređena.
Ali, ne možete se praviti da se nešto nije desilo. Kad-tad ćete se morati suočiti sa stvarnošću.
Za mene, stvarnost je nastupila prošlog meseca. Tada sam počela sanjati pahuljaste, mekane glavice i slatke mirise beba, pogodio me iznenadni udarac mog četvrtog pobačaja.
Ovaj put sam znala da nikakva količina buke ili rada ne može ugušiti moj bol. Bog me nežno, ali čvrsto doveo do mesta na kojem sam svom mužu, porodici i prijateljima dopustila da moj bol nose sa mnom.
Nije bilo lako. Iskreno, bilo je bolno otvoriti inficirane rane da se očiste i izleče. Ali, na tom putu sam naučila mnogo o sebi i beskrajnoj Božjoj ljubavi i milosti.
3 stvari koje sam naučila o bolu:
1. Bez obzira koliko je dubok vaš bol, Božja milost je još dublja.
Ne morate tražiti milost. Ona je već tamo. Samo morate posegnuti i uhvatiti je. Ne zaslužujete je. Ne možete je zaraditi. Nikada ne možete biti dovoljno dobri da biste je posedovali. To je dar koji Bog svakome daje u pravilnoj razmeri prema našim potrebama. Nikada ne možete iscrpeti Božju milost. To sam naučila na mnogo dublji način nego što bih ikad mogla adekvatno opisati.
Postoji li bol u vašem životu? Prigrlite Božju milost i dozvolite Mu da vas vodi kroz dolinu, na pašnjake koji isceljuju. Put nije lagan, ali je nužan.
“Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim…” – Biblija
2. Bog ne daje više nego što možemo podneti…ali to ne znači da trebamo podnositi sami.
Često pogrešno citiramo stih koji nam govori da nam Bog neće dati više nego što možemo podneti. Taj stih je o kušanju, a ne o tegobama. Znači li to da nam Bog daje više boli nego što možemo podneti?
On nikada ne očekuje od nas da svoje patnje nosimo sami. On nas je stvorio da imamo odnose, kako bi podržavali, ohrabrivali i pomagali jedni drugima. On nam neće dati više nego što možemo nositi…dok god se oslanjamo na Njegovu milost i tražimo one koje je stavio u naš život da nam pomognu nositi. Nositi samostalno naše patnje nije samo nemoguće, već je opasno.
3. Bol moramo prihvatiti.
Prihvatite bol. Izbegavanje bola nikada neće učiniti da on prođe. Izbegavanjem bola, možemo ga prestati osećati, ali to ne znači da on više ne postoji, isto kao što uzimanje aspirina za bol u leđima ne uklanja povredu. Osećaj bola je nestao, ali povreda je još uvek tamo.
Da bismo prihvatili bol, moramo ga skupiti u svoje ruke i priznati, suočiti se, i hodati putem isceljenja korak po korak.
Još uvek sam na tom putu. Nisam još stigla na odredište. Ali sam mnogo zdravija nego što sam bila pre 6 mjeseci kada sam se skrivala od svog bola.
Izvor: novizivot.net