Ne znam da li tebi nešto znači kad te neko drži za ruku dok se šetaš, ali ja jako volim. Kad smo bili momak i devojka moj muž mi je rekao da mu obećam da ćemo se uvek držati za ruke dok hodamo zajedno, jer su tako radili njegovi roditelji, i da će nam to pomoći da prebrodimo teške situacije u životu koje ćemo imati. Mogu ti reći da ta metoda stvarno funkcioniše. Imali smo kriza tokom kojih smo se pošteno pošibali, ali smo se držali tog našeg dogovora; hvatali bi smo se za ruke nevoljno, dok smo još uvek ljuti jedno na drugo i nekako je pomirenje bivalo brže.
Dete dok je malo nesvesno pruža rukicu da bi se osećalo sigurnije, a i mi roditelji volimo taj kontakt, ne samo radi sigurnosti, nego ta mala nežna ručica u našem velikom dlanu podari neku neobjašnjivu toplinu u srcu.
Malo sam istraživala i kažu naučnici, koji su se bavili ovom temom, da postoji više razloga zašto nam to prija:

1. Povećava se otpornost prema bolu i smanjuje se stres
2. Držanjem ruku dodiruju se posebne tačke na našim dlanovima koje utiču pozitivno na naše psihofizičko stanje
3. Ruke su veoma osetljive na dodir
4. Svaki dodir rukama ima svoj govor
5. Jednostavno je prirodno
6. Osećamo se sigurno
7.  Osećamo se povezano

Ima sigurno još mnogo razloga zašto nam držanje za ruke prija i zašto to činimo bilo da je sa našim partnerom, detetom, unučićima ili prijateljima.

Uostalom i dok se molimo isto tako spojimo naše ruke, možda nam se učini da smo uhvatili Gospoda za ruku, dok Mu izlivamo svoju dušu, i povezali se sa Njim. (Ovo je moje tumačenje, jer u Bibliji ne postoji zapisano da treba da se molimo sklopljenih ruku.)

Volela sam da se privijem uz moju pokojnu majku i da joj uhvatim hrapavu ruku na kojoj su se prsti već savili i iskrivili i tog se dodira njenih ruku sećam. Sećam se i male ruke mog sina dok se šetamo u parku… i sad ga nekad dok spava uhvatim malo za nju jer mi ne dozvoljava više, sad je velik, ma sramota bre da se mama drži za ruku kad imaš više od dvanaest. Sećam se kako me je moj muž prvi put dodirnuo rukom tek preko mojih prstiju, ovlaš, dok se nismo konačno usudili da spojimo naše dlanove i uhvatimo se čvrsto za ruke i krenemo u život.

Kao što postoje razne ljubavi, tako postoje i razni dodiri ruku.

Želim ti da pronadješ što pre prijateljsku, toplu, malu ili veliku, ljubavnu ili brižnu, onu koja ti je potrebna – ruku za koju ćeš se uhvatiti i koja će ti bar na tren umiriti um i srce. Nek bude to dok čitaš ovo, pronadji tu ruku koja ti je potrebna ili budi ta ruka koja nekom treba da se za nju uhvati. I nije loše da znaš i ovo: postoji neko ko te uvek drži za ruku, to je tvoj Bog i zato ne boj se nijednog koraka u ovoj godini, u tvom životu, jer tvoja je ruka u sigurnom dlanu.

“Gospod utvrđuje korake svakoga čovjeka i mio mu je put njegov. Kad posrne da padne, neće pasti, jer ga Gospod drži za ruku.”
Psalam 37, 23-24

Autor: Nataša David Iskrenović