Vruća voda i antibakterijski sapun ne čine vaše ruke čistijim

Prema istraživanju objavljenom u Žurnalu za zaštitu hrane, nije bitna temperatura vode kojom perete ruke – sve što je potrebno je da ih revnosno perete. Ali, vi to verovatno činite na pogrešan način. Važno je razumeti šta naše ruke čini čistim, jer ne prati ruke znači otvoriti put širenju mikroba – od onih koji dovode do prehlade,  do onih koji mogu izazvati smrtonosne infekcije.

Da bi utvrdili na koji način temperatura vode utiče na higijenu ruku, istraživači su ruke učesnika u ogledu zaprljali bezopasnim bakterijama, a onda im naložili da ih operu, koristeći pri tom vodu različite temperature (između 15 i 40 stepeni). Istraživači sa Univerziteta Rutgers i iz firme Gojo Industries (privatnog proizvođača sredstava za higijenu, kao što je Purell) smatraju da je 15 stepeni najniža, još uvek ugodna, temperatura vode za pranje ruku. Prema autorima ovog istraživanja, FDA (Food and Drug Administration) – američka državna agencija za hranu i lekove – zahteva  od onih koji pripremaju hranu (poput restorana) da obezbede pristup česmama sa vodom čija temperatura dostiže makar 38 stepeni. Ranija istraživanja su pokazala da je većini ljudi savetovano da ruke peru u što je moguće toplijoj vodi. Ljudi uglavnom povezuju višu temperaturu vode sa čistijim rukama. Međutim, istraživanje nije potvrdilo takvo shvatanje. Sama temperatura vode nije imala neki naročiti efekat, verovatno zbog toga što temperature pri kojima se bakterije uništavaju (blizu tačke ključanja vode) izazivaju opekotine na našoj koži. Ovo nije prvo istraživanje koje je utvrdilo da temperatura vode kojom peremo ruke nema veći uticaj na njihovu čistoću. Istraživanje iz 2002. godine, objavljeno u časopisu Tehnologija obrade hrane, dalo je slične rezultate.

Autori ove studije su takođe utvrdili da antibakterijski sapuni ne pomažu. Ruke oprane običnim sapunom bile su gotovo isto toliko čiste, koliko i one oprane antibakterijskim sredstvima. Ni to nije novo otkriće. U stvari, FDA je prošle godine zabranila 19 aditiva koji se stavljaju u sapun da bi ga učinili antibakterijskim. U obrazloženju zabrane, koja će se primenjivati od ove jeseni,  Dženet Vudkok (Janet Woodcock), direktorka FDA Centra za istraživanje i ocenjivanje lekova (CDER), izjavila je: „Potrošači mogu smatrati antibakterijska sredstva efikasnijim u sprečavanju širenja bacila, ali ne postoje naučni dokazi da su oni bolji od običnog sapuna i vode. Naprotiv, neki podaci sugerišu da antibakterijski sastojci mogu, na duže staze, doneti više štete nego koristi.“

Ispitivanja su pokazala da neki antimikrobni agensi u širokoj upotrebi, poput triklosana, koji su prvobitno osmišljeni za upotrebu u bolničkim operacionim salama, ne samo da ne čine naše ruke čistijim, već mogu da ubrzaju razvoj bakterijske rezistencije, a istovremeno pogubno deluju na morski svet i prouzrokuju zdravstvene probleme kod ljudi.

Pa šta je onda to što čini vaše ruke čistijim?

Suština je u dužini pranja.

Svaki od 20 ispitanika testiran je četiri puta – svaki put koristeći različitu dužinu sapunjanja (5, 10, 20 i 40 sekundi). „Radilo se samo o dužini vremena koje su ljudi proveli u sapunjanju ruku, ne uključujući ispiranje. Uvideli smo statistički značajnu razliku u efikasnosti između sapunjanja koje je trajalo 5 sekundi i onog koje je trajalo 20 sekundi. Nije se pokazala razlika u efikasnosti između sapunjanja koje je trajalo 10 i onog od 20 sekundi, kao ni između onog koje je trajalo 20 i onog koje je trajalo 40 sekundi“, kaže autor studije Donald Šefner (Donald Schaffner), istraživač rizika vezanih za hranu, pri Univerzitetu Rutgers.

Drugim rečima, pet sekundi sapunjanja nije dovoljno dugo da bi očistili ruke. Deset sekundi je magičan broj.

Centar za kontrolu bolesti predlaže pranje ruku u trajanju od oko 20 sekundi, ali kako to vreme obuhvata i sapunjanje i ispiranje, radi se o sličnom vremenskom intervalu kao i u Šefnerovoj studiji.

Duže pranje ruku od ovoga, ne znači neophodno i bolje pranje. Neka druga istraživanja su pokazala da se sapunjanjem dužim od 30 sekundi bakterijama, koje su ostale na rukama, olakšava prenošenje na druge površine.

Ono što je istraživanje potvrdilo je činjenica da, kada smo prepušteni sami sebi, temperatura vode ima uticaj na dužinu pranja ruku. Iako rezultati nisu statistički definitivni, izgleda da su muškarci spremni da ruke peru dvadesetak sekundi kada je temperatura vode oko 38 stepeni, dok se kod žena to lakše postiže pri temperaturi vode od oko 27 stepeni. To znači da temperatura vode ipak utiče na kvalitet pranja ruku, ali ne zato što će toplija voda uništiti bakterije, već zato što smo spremniji da duže peremo ruke kada nam je voda prijatnije temperature.

„Trebalo bi da vam pranje ruku bude ugodno. Niko ne treba da vam govori koliko toplom vodom treba da ih perete“, kaže Šefner. Na kraju zaključuje: „Bolje će oprati ruke onaj kome je pri tome prijatno, nego onaj koji koristi ledenu ili vrelu vodu. Da bi postigli najbolje rezultate, potrebno je da vam pranje ruku predstavlja prijatnu naviku.“

izvor: popsci

(Visited 756 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *