Majk i ja smo nedavno bili na jednom venčanju. Mlada je bila predivna, a mladoženja je blistao ponosom. Na tom mestu nije bilo nijednog suvog oka. Venčanja su predivna – i to ne samo zbog muzike, cveća, svečanih haljina i odela, već i zato što venčanja prezentuju mladu, neokaljanu ljubav. Poput rođenja deteta, začetak jedne nove porodice nosi sa sobom večna obećanja i bezgranične snove koji još uvek nisu zamrljani svađama i lošim odlukama.
Ne znam za vas, ali moj brak deluje kao da bi se sada mogao kvalifikovati za “prodaju oštećenih automobila”. Nakon 25 godina i troje dece, mogu reći da smo moj suprug i ja prošli kroz neke oluje. Upoređujući ga sa optimizmom i zaslepljujućom ljubavlju “upravo venčanih”, ponekad se zapitam da li je naš brak izgubio tu prvobitnu lepotu i privlačnost. Na kraju krajeva, Majk i ja se, u raljama svakdonevnog, realnog života, retko sa onom nekadašnjom strašću zagledamo jedno drugome u oči.
Umesto da s oduševljenjem otkrivamo jedno drugog, mi međusobno dovršavamo rečenice i učtivo se smejemo istim šalama koje smo nebrojeno mnogo puta čuli tokom svih ovih godina. Da li je onaj prvobitni bračni “sjaj” novoga braka vremenom izbledeo u monotoniji i iskušenjima svakodnevnog života?
Ali kada pogledam svoj brak iz drugačije perspektive, kojoj se ovaj svet odupire, počnem da maštam o lepoti u poređenju s kojom čak i naš svadbeni dan deluje sumorno. Svakako, naše svakodnevne obaveze nas opterećuju, osećamo breme odgovornosti i pritisak koji romantiku čini retkom robom u našem slučaju. Ipak, čudo zajedničkog života sa muškarcem koji me poznaje do najsitnijeg detalja, a ipak me i dalje voli, je neprocenjivo! Prepreke i izazovi, teške reči i prolivene suze, tokom godina su ostavile neka ulubljenja na našem braku. Ali ja mogu da odlučim da te nesavršenosti posmatram kao dragocene pouke Božje milosti, a ne kao izneverena bajkovita očekivanja.
Gde god da ste u vašem braku, nema sumnje da i on nosi na sebi neke ogrebotine i ulubljenja. Možda ste čak u iskušenju da te ogrebotine i ulubljenja doživljavate kao znak da ste “pristali na manje od onoga što zaslužujete”. Neka vas ohrabri biblijski princip: Hristova snaga i slava ne ogledaju se u našem savršenstvu, već u ukazivanju Njegove milosti jedno drugome usred naših slabosti i razočaranja.
Pre nekoliko godina imala sam priliku da posmatram proslavu 50. godišnjice braka mojih roditelja. Njihova tela su pokazivala ogrebotine i ulubljenja nastala tokom života, a bore na njihovim licima su govorile o iskušenjima kroz koja su zajedno prošli. Pa ipak, u njihovim očima mogla se i dalje videti iskra ljubavi koja je nadživela njihovo početno “Da”. U njima sam prepoznala lepotu proživljene praktične posvećenosti jedno drugome, posvećenosti koja bi mogla postideti čak i najromantičnije svadbene proslave.
A šta vi vidite kada se zagledate u vaš brak?
Izvor: thriving mariadge
Možda će vas zanimati sledeće emisije: