Suočavanje sa teškoćama na poslu ili u privatnom životu može biti veoma frustrirajuće i iscrpljujuće. Važno je znati kako na prirodan način umanjiti stres i redovno se opuštati da se te male svakodnevne nevolje ne bi nagomilale i postale stvarna pretnja našem fizičkom i mentalnom zdravlju na duže staze.
Negativne strane stresa
Poznato je da stres negativno utiče na imunitet, čineći nas podložnijim infekcijama i hroničnim bolestima.
Znaci i simptomi hroničnog stresa su:
- nizak nivo energije
- glavobolje
- problemi s varenjem
- bolovi
- nesanica
- česte prehlade i infekcije
- depresija
- akne
- gojaznost
Što se mene tiče, kada stvari postanu stresne, često se prehladim, ne mogu da zaspim čak ni kad sam jako umorna i ne mogu da se oduprem potrebi za slatkišima.
Pronalaženje jednostavnih načina da se izborim sa stresom u svakom trenutku naročito mi je postalo važno otkad sam postala mama. Mnogo sam naučila od nekih koleginica s posla i od nekih osoba iz neposrednog okruženja, koji deluju kao da nikada nisu pod stresom, čak ni u onim situacijama u kojima bih se ja izbezumila.
Danas želim da podelim s vama neke od navika ljudi koji nikada nisu pod stresom – ovo je meni jako mnogo pomoglo. Pokušajte ovo u svom svakodnevnom životu da biste se osećali smirenije i pozitivnije.
-
Postavite sebi cilj.
Jednostavan čin postavljanja cilja da se osećate dobro tog dana pomoći će vam da sve što vas snađe posmatrate drugačije. Čak i kada se desi nešto neočekivano, ako ste u sebi doneli odluku da ćete uspeti sa svime da se izborite, bićete sposobni da se na pozitivniji način uhvatite u koštac sa iznenađenjima.
Verovatno ćete tako biti proaktivniji (Šta bih mogla da učinim povodom ovoga?) nego da budete nervozni i utučeni (Šta mi se ovo događa?). Stoga, jednostavno donesite odluku kako želite da se osećate tog dana i kako želite da reagujete u neočekivanim situacijama.
-
Planirajte, ali ne preterujte s planovima.
Imati pri ruci plan može vam pomoći da se pebacite u proaktivan mod.
“Gle, ovo mi se dešava, ali ja mogu da uradim nešto po tom pitanju.”
Ili: “Želim da postignem to, a ovako planiram da to učinim.”
Kada imate plan, znate kuda idete i koji vam je sledeći korak. To pomaže da se umanje stres i anksioznost koji su pratioci neizvesnosti. Ne zaboravite da u svoj plan uključite i vreme koje ćete posvetiti brizi o sebi.
Kada napravite taj plan, imajte na umu da život donosi razna iznenađenja i da ćete morati da taj plan prilagođavate novonastalim okolnostima i situacijama.
Dakle, budite dobri prema sebi i dozvolite da vam planovi budu fleksibilni. Svakako ne želite da stalno krivite sebe što se niste striktno pridržavali svog plana, jer su neočekivano iskrsle neke druge stvari.
-
Upravljajte svojim očekivanjima.
Često se stresiramo zato što mislimo da bismo mogli odraditi nešto bolje nego što radimo.
Uvek možemo učiniti više sa svojim vremenom, svojim životom, svojim vezama, svojim poslom… Nema tome kraja. Uvek ima još toga što se može uraditi ili postići.
To može biti i dobra stvar, jer to budi osećaj hitnosti da se stvari završe na vreme, naročito one koje su nam bitne.
Ali ako niste obazrivi, to vas može preopteretiti.
Ta želja da uradite još više može vas dovesti do toga da nikada niste zadovoljni onim što ste postigli. Tada obično počinjete da bespotrebno optužujete sebe i da sebi namećete nepotreban pritisak.
Dakle, upravljajte svojim očekivanjima i budite realistični o tome koliko možete da uradite u toku dana, sedmice ili meseca. Dobar način da postanete realističniji ja da počnete da pratite svoje dnevne navike.
-
Slušajte muziku
Ne poznajem nikoga ko ne voli muziku. Ne vole svi televiziju ili filmove, ali muziku?! Svi imamo listu omiljenih pesama koje nam izmame osmeh na licu.
A dobra stvar je da slušanje omiljene muzike predstavlja jedan od najboljih načina da umanjite stres i anksioznost.
Istraživanja na pacijentima obolelim od bolesti srca i krvnih sudova pokazala su da slušanje muzike može pomoći smanjenju anksioznosti, poboljšanju srčanog ritma, regulisanju krvnog pritiska i poboljšanju kvaliteta spavanja.
-
Provodite vreme u prirodi.
Istraživanja pokazuju da provođenje vremena u prirodi donosi korist našem menatlnom i kardiovaskularnom zdravlju.
Sve više smo okruženi tehnologijom, ali mi smo stvoreni da budemo u prirodi, a i načinjeni smo od elemenata iz prirode.
Kada provedete pola sata u parku ili na plaži, kako se osećate? Obnovljeno, zar ne? Kao da ste ponovo prodisali. Nekako smirenije.
Nastavite s tim. Idite u šetnje, radite u bašti, planinarite, provodite vreme napolju s prijateljima i porodicom.
-
Vežbajte.
Danas čak i mačka mog komšije zna da je vežbanje jako važno za zdravlje vašeg mozga.
Kada vežbate i pokrećete telo, to ne činite samo da biste izgledali dobro, vi to ujedno činite i da biste se osećali pshički dobro, jer vežbanje ima pozitivan uticaj na sve sfere vašeg života.
Jedna od ogromnih koristi od vežbanja – a naročito aerobnog vežbanja, kada se dobro oznojite – jeste u tome što nakon izvesnog vremena vaše telo počne da proizvodi endorfine. Mi znamo da su endorfini nešto što poboljšava naše raspoloženje, ali ne znaju svi da su endrofini i prirodni analgetici, koji nam mogu pomoći da se rešimo bolova samostalno, bez uzmianja veštačkih lekova.
Dakle, bilo da ste pod stresom, u bolovima ili se ne osećate dobro fizčki ili mentalno – uradite nekoliko vežbi, makar desetak minuta i videćete da ćete se osećati bolje.
Znam za sebe, kada god prestanem da vežbam, makar samo nedelju dana, počnem da se osećam pomalo depresivno, nevoljno, pa i zabrinuto. 10-20 minuta svakodnevnog vežbanja može vam mnogo pomoći.
-
Izražavajte zahvalnost.
Danas nam se sa svih strana savetuje da moramo biti zahvalni za sve što imamo i da prestanemo da tražimo ono što nemamo.
Ponekad kada smo zabrinuti i pod stresom, jednostavno ne verujemo da nam izražavanje zahvalnosti može pomoći. Ali istina je da može. Čak i istraživanja pokazuju da oni koji “broje svoje blagoslove” žive srećnije i zadovoljnije od onih koji to ne čine.
Izražavanje zahvalnosti za ono dobro u životu jedna je od najmoćnijih stvari koje možete da učinite za sebe kada ste anksiozni, preopterećeni ili potišteni.
To je podsetnik da je život mnogo više od ovog trenutka, od muke kroz koju trenutno prolazite.
-
Podsetite sebe da ništa nije večno.
Osvrnite se i zapitajte se: Koliko često sam bio/bila pod stresom zbog nečega u pošlosti? A onda budite iskreni: Da li je bilo vredno i potrebno brinuti oko toga? Verovatno nije. Sa ove udaljenosti, ta tadašnja briga vam čak može delovati i luckasto.
Sve je prolazno i onoga što vas danas drži pod stresom, za mesec, godinu ili pet godina nećete se više ni sećati. Život je potpuno nepredvidiv, osim u jednome – ništa neće ostati isto zauvek. Stoga, budite smireni tako što ćete podsetiti sebe da to kroz šta sada prolazite nije večno, a nije ni najvažnije što će vam se desiti u životu.
Čak i ako stvarno prolazite kroz izuzetno teške trenutke, znajte da ni to neće večno trajati. Desiće se i druge stvari, a vreme zaista leči stare rane.
-
Učinite nešto dobro nekome.
Studije su pokazale da su ljubazni ljudi, oni koji su spremni da pomažu drugima, srećniji, a kada ste srećni, manje ste pod stresom. Ako ste ikada učinili nešto dobro nekome, znate kako vam je to zagrejalo srce. To je nešto magično!
Ispunite vaš život iskustivima koja će vam pružiti takav osećaj. Podsetite sebe na dobre stvari koje ste učinili za sebe i druge tokom dana i bićete još srećniji i zadovoljniji.
-
Mazite životinje.
Životinje su divne, razigrane i ulepšavaju nam život. One nemaju obavezu da budu produktivne, ne jure za karijerom da bi se osećale vrednim. One su to što su. Mnoge od njih uživaju kada ih ljudi maze. Radite to! Maženje životinje može sniziti vaš krvni pritisiak i nivo kortizola u krvi, a kortizol je hormon stresa.
-
Zdravo se hranite.
Stres može da iscrpi telesne rezerve vitamina i minerala. Zato je važno da jedemo zdravo, čak i kada smo pod pritiskom.
Uzimanje više voća i povrća obezbediće našem telu neophodne vitamine, poput vitamina C, koji koji imaju zančajnu ulogu u smanjenju stresa i napetosti.
Zdrava ishrana je jedan vid ukazivanja samopoštovanja. Kada donesete svesnu odluku da jedete zdravu hranu, vi sebi prenosite poruku: Ja sam vredan. Ne tretirajte svoje telo kao kantu za smeće.
-
Zapisujte.
Prepoznajte šta je to što izaziva stres kod vas i zapišite to – bilo da vodite dnevnik ili samo odlučite da to zapišete na papiriću koji ćete kasnije baciti kada to više ne bude aktuelno.
Vi verovartno znate šta je to što vas drži pod stresom, ali je potrebno da to na neki način i “izbacite” iz sebe. Zapisivanje onoga što vas muči je miran način da to uradite, a može vam mnogo pomoći. To će vam pomoći da utvrdite da li možete nešto da učinite po tom pitanju. Ako je to nešto što je moguće promeniti, naravno da ćete nešto preduzeti u tom smeru.
A ako ne možete to da promenite ili da učinite bilo šta u vezi s tim, onda znači da to nije nešto što je pod vašom kontrolom. Samim priznanjem da je to tako, kao i prepuštanjem da se stvari na koje ne možete da utičete odvijaju svojim tokom, učiniće mnogo da se rešite nepotrebnog tereta. Niste vi odgovorni za sve na ovom svetu.
-
Vežbajte samodisciplinu.
Ako ste pod stresom zato što niste uradili nešto što znate da je trebalo da uradite, promenite to. Ne dozvolite da to postane preveliki zalogaj za vas u vašim mislima. Počnite to i dovršite.
Vežbajte samodisciplinu. To u početku nije lako, ali se isplati. Što više to radite, bićete sve snažniji, pozitivniji i zadovoljniji sobom.
Poslednje što želim da radim uveče, nakon sveg tog čišćenja, kuvanja, kućnih poslova, brige o malom detetu i suočavanja sa hiljadu drugih neočekivanih stvari tokom dana, jeste da sednem i pišem ovaj blog. Sve što tada želim je da grickam čips i gledam film.
Ali ja ipak sednem i uradim nešto za ovaj blog, skoro svake večeri. A taj jednostavan čin samodiscipline, iako mi neće doneti Nobelovu nagradu, čini me srećnijom, zadovoljnijom i smirenijom.
Izvor: hm hm
Možda će vas zanimati sledeće emisije: