10 rečenica koje možete primeniti kada vaš mališan ne sluša

Mnogi roditelji se žale da njihovi mališani ne slušaju. Prvo, treba imati na umu da mališani počinju da se razvijaju kao ličnosti što je dobro za njihov razvoj. Međutim, možda oni neće uvek potpuno razumeti situacije oko sebe, uključujući i procenu rizika ili ostavljanje utiska na druge. Osim toga, mozak tako male dece još uvek razvija kontrolu impulsa, što im otežava da čekaju ili odole iskušenju.

Da li to znači da treba koristiti tradicionalne metode disciplinovanja i primenjivati zastrašivanje, vikanje i kazne kako bi dete slušalo? Ne!

Zastrašivanje ili kažnjavanje deteta neće ga naučiti zašto su njegovi postupci pogrešni ili kakve su posledice.

Smatram da su saveti iz knjige “Kako razgovarati tako da vas mališani slušaju” korisni za mirnu tranziciju od bebe u mališana (u drugu i treću godinu života). Ova knjiga pruža uvid u mentalni sklop trogodišnjaka i kako roditelji mogu efikasno komunicirati sa svojim mališanima i pomoći im da se pridržavaju određenih pravila.

Evo 10 rečenica koje često koristim, a koje deluju kao čarobno rešenje u situacijama kada moj trogodišnjak ne sluša.

FRAZE ZA UPOTREBU KADA VAŠ MALIŠAN NE SLUŠA

  1. “Krećemo za 15 minuta”, umesto da kažete: “Moramo odmah da krenemo. Požuri!” Pripremite dete za ono što dolazi. U većini slučajeva to će pomoći detetu da završi ono čime se bavi. Daće detetu vremenski okvir za rad. Niko ne voli da ga prekidaju dok je potpuno usredsređen na posao. Isto važi i za vašeg mališana. Možda se duboko koncentriše dok se igra. Obaveštavajući ga unapred, pripremate ga da završi igru i na taj način izbegavate nagle izlive besa u poslednjem trenutku.

Ova ista fraza deluje i kada ga upućujete u nepoznate društvene situacije. Na primer: “Upoznaćemo mog rođaka iz Amerike. On…” Na ovaj način, kada novi član društva uđe ili se predstavi, dete već ima neke informacije, pa ne paniči i ne pada u anksioznost prema nepoznatima. Jednostavno obaveštenje unapred delovaće pozitivno na vašeg mališana u većini situacija.

Uspostavljanje čvrstih porodičnih rutina sprečava većinu tantruma (izliva besa). Deca napreduju uz rutine jer znaju šta se od njih očekuje u svakom periodu dana.

  1. “Da li želiš picu ili testeninu za večeru?” Omogućite mu izbor.

Da li želiš da se pridružiš zabavi ili želiš malo vremena napolju pre nego što se pridružiš? Da li želiš crvene pantalone ili plave? Pružanje mogućnosti izbora daje priliku detetu da drži kontrolu nad situacijom. I još jednom, dete je spremnije da učestvuje kada se oseća spremnim za sledeći zadatak.

Obratite pažnju da opcije ostanu ograničene na dve da bi detetu bilo lakše da donese odluku.

  1. “Vidim da ti je teško da otvoriš poklopac, treba li ti pomoć?” Ako skačemo da pomognemo bez pitanja, dete će se opirati i uslediće tantrum. Mališan treba da ima svoju nezavisnost, tako da odustajanje od nečega što pokušava mora biti njegova sopstvena odluka.

Samim tim što pitate da li mu treba pomoć, omogućavate detetu da preuzme kontrolu nad situacijom i da sam odluči treba li mu pomoć.

  1. “Možeš li da koristiš svoje reči, molim te?”, umesto da kažete: “Prestani da me nerviraš!” Ovaj jednostavan zahtev podstiče dete da izrazi sebe što je bolje moguće. Zapamtite da koristite vrlo smiren ton dok tražite od deteta da koristi svoje reči – ne želite da zvučite strogo. Ton roditelja je ključan za pravilan način komunikacije.
  2. “Hajde da budemo nežni sa bebom”, umesto da kažete: “Prestani to da radiš!” ili “Prestani da vučeš bebu!” Kada ste u blizini bebe, na primer, vi želite da vaše dete bude oprezno, pa ga možete zamoliti da koristi nežan dodir. Pokažite mu kako izgleda nežan dodir. Ako se grubo ponašanje nastavi nakon ponovljenih podsetnika, najbolje je odvesti dete na drugo mesto za igru.
  3. “Ne želim da se kvasiš po kiši, jer se plašim da ćeš se prehladiti”, umesto: “Prestani, ne šetaj po kiši!” Kada niste zadovoljni onim što vaš mališan radi, bilo da se radi o kvašenju po kiši ili nekoj rizičnoj igri, koristite ovu frazu – ona deluje kao čarobno rešenje.

Trenutak kada objasnim sinu svoje zabrinutosti i razloge zbog kojih ne želim da se igra na određeni način, on to najčešće razume.

Recimo, kažem mu: “Ne sviđa mi se da trčiš pored puta, bojim se da ćeš se povrediti.”

  1. “Hajde da dodamo ovo na našu listu želja.” Svaki roditelj se suočio sa tantrumima u prodavnicam kada dete nešto želi i to želi odmah.

Ne možemo uvek popustiti i kupiti mu ono što želi.

Imam dva načina za rešavanje ove situacije. Jedan način je da kažem: “Hajde da dodamo ovo na našu listu želja.” Zatim izvučem komad papira i napišem to. Razgovaram sa sinom o tome zašto nećemo to kupiti sada, ali ću sa zadovoljstvom uključiti to na našu listu želja.

Imamo određene trenutke u toku godine kada kupujemo igračke, kao što su rođendani i praznici. Tada izvadim listu i zajedno je pregledamo. Ponekad ga više ne zanimaju neke igračke sa liste, a ponekad mu dam izbor da kupi 1-2 sa svoje liste.

Na ovaj način učim ga da čeka kako bi nešto kupio i da ponovo razmotri svoju odluku. Da li je to nešto što zaista želim? Bićete iznenađeni koliko često će dete reći: “Ne, više ne želim tu igračku.”

Ponekad, jednostavno sednem u istu ravan sa svojim detetom i objasnim mu zašto ne možemo da kupimo određenu igračku i kako bih volela da mu mogu kupiti mnogo igračaka, ali sada to ne možemo, već moramo prvo da koristimo ono što već imamo. Ponovo, možda ćete pomisliti da mala deca neće pristati na razgovor, ali kada počnete da s njima vodite zreli razgovor, deca postanu veoma otvorena i najčešće prihvataju i razumeju situaciju.

U knjizi “Kako razgovarati tako da vas mališani slušaju”, autori navode fantastičan trik koji deluje kod mlađih mališana (dvogodišnjaka i trogodišnjaka) tokom tantruma i pomaže im da se smire.

Na primer, ako vaš mališan plače zbog sladoleda, jednostavno izvadite komad papira i počnite da crtate sladoled. Uz to, možete reći: “Hajde da to nacrtamo, da ne zaboravim da ti to kupim sledeći put.” Zamolite dete da vam se pridruži. Vaše dete će se zabaviti crtanjem i možete nastaviti dalje.

Verujte mi, kada sam prvi put pročitala ovo u knjizi, pomislila sam u sebi: “Nema šanse da ovo deluje.” Međutim, to ipak funkcioniše!

Nemoguće je popustiti svakom zahtevu, a ovaj alat za distrakciju pomaže u obrađivanju emocija kod mališana. Kroz umetnost deca uče kako da izraze kako se osećaju u datom trenutku, što je odlično za buduće rešavanje konflikata.

  1. “U redu je biti tužan/plakati.” Ponekad, kada se suočavaju sa jakim emocijama, umesto da kažete: “Prestani da plačeš sada si velika devojčica/dečko!”, prihvatite njihove emocije rečima: “U redu je biti tužan. U redu je plakati.”

Priznavanje, prihvatanje i iskazivanje osećanja pomaže detetu da se smiri, razume emocije koje oseća i čini da mu postane u redu da slobodno i otvoreno izrazi sebe. Želimo da naša deca znaju da je važno izražavati sve emocije, i dobre i loše. Izražavanje emocija je zdrava vežba.

  1. “Čekaću da se smiriš.” Kada ništa od razgovora i smirivanja ne pomaže, najbolje je zastati i omogućiti detetu trenutak da se smiri i razmisli o svemu.

Možete ostati blizu i reći: “Čekaću da se smiriš.” Ova fraza kod nas deluje jako dobro, oboje završimo u zagrljaju nekoliko trenutaka kasnije i nastavimo sa rešavanjem problema koji je pred nama. Ponekad sve što je vašem detetu potrebno je malo prostora i vremena da radi na sebi.

  1. “Hajde da počnemo iz početka – 1, 2, 3…” Neki trenuci zahtevaju ponovno pokušavanje. Bude dana kada sve ide loše i kada se suočavate sa jednim tantrumom za drugim. Ipak, vi možete promeniti situaciju.

Počnite ispočetka. Spustite se na nivo svog deteta, priznajte da je dan bio težak za oboje, da ne želite da se nastavi ovako. A onda se uhvatite za ruke, udahnite duboko, izbrojte do tri i počnite ispočetka.

I najvažnije od svega – zapamtite, postojaće trenuci kada ništa neće delovati. Vaš mališan razume da je izrazio svoje emocije na način koji nije prihvatljiv. Možda ne zna kako da promeni situaciju i vrati se u mirno stanje. Ali potrebno mu je uverenje da je između vas dvoje sve još uvek u redu.

Ovde je važno da roditelj kaže: “Volim te”. To pomaže detetu da se oseća sigurno da vaša ljubav prema njemu ne zavisi od njegovih postupaka.

Da, određeni postupci su neprihvatljivi, ali to ne znači da ga više ne volite.

Sasvim je moguće da dete oseća da njegovi postupci mogu uticati na to da prestanete da ga volite. I mi moramo da ga uverimo da je roditeljska ljubav bezuslovna. Da ste mu vi sigurno utočitšte, mesto gde može slobodno i otvoreno da izrazi šta oseća. Da ćete ga voditi i pomagati mu u izazovnim životnim situacijama.

Roditeljima može biti veoma teško da ostanu smireni usred detetovog izliva besa, ali zapamtite da ćete smirenošću pomoći svom detetu da nauči kako da usmerava svoje emocije. Smatram da su tantrumi jedan od najizazovnijih zadataka s kojima se roditelji suočavaju, a istovremeno osnova za to kako će se vaš odnos sa vašim detetom razvijati u budućnosti.

Zato pridajem veliki značaj pomoći u suočavanju sa emocijama, jer se negde iza tih emocija kriju prave misli i osećaji mog sina o meni i našem odnosu.

Svaki izazovni trenutak je trenutak za nas da vežbamo kako da verujemo jedno drugom i kako da budemo kreativni u rešavanju problema. To su trenuci učenja i pomažu našem odnosu da postane jači.

Izvor: easy mommy life

Možda će vas zanimati sledeće emisije:

Sreća deteta je nedostižna

Kako se boriti sa izazovima roditeljstva

(Visited 646 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *