Mogu da se kladim da je svaka osoba na planeti više puta u životu iskusila iscrpljenost.
Pre nekoliko decenija, ljudi su živeli jednostavnijim, smirenijim životom. A danas je opšteprihvaćeno mišljenje da ako ne izrabljujete sebe do krajnjih granica, niste dovoljno zauzeti. Prezauzetost je postala normalna stvar, nešto na šta smo se svi dobro navikli.
Zaposlen život nije sam po sebi štetan ukoliko svojim vremenom dobro upravljate. Ali jednom kada dostignete stepen iscrpljenosti, počinjete da se vrtite u “začaranom krugu”. Kada ste iznureni, ne funkcionišete efikasno, a to vam ne pomaže da se lako izvučete iz tog stanja.
Kada ste iscrpljeni, oni zadaci koji bi vam inače delovali nezahtevni i jednostavni, postaju previše zahtevni i deluju nepremostivo.
Ideja staranja o sebi može vam delovati daleko izvan vašeg domašaja kada vam je život tako ludački prezauzet da jedva uspevate da funkcionišete.
Ali upravo su trenuci iscrpljenosti to vreme kada moramo zastati, osvrnuti se, presabrati se i usredsrediti se na sopstvene potrebe.
Mislite li da ste iscrpljeni? Proverite ove znakove upozorenja na iscrpljenost i da li vam deluju dobro poznato…
- Osećate obavezu da kažete “da” iako ste već preopterećeni
Kada imate zdrav način razmišljanja, u prilici ste da procenite svoj raspored i shvatite da li posedujete kapacitet da preuzmete nešto na sebe. Kada ste u iscrpljenom stanju, vi se mučite da prepoznate svoje granice, jer ste ih već odavno prekoračili. Stoga, kada neko nešto zatraži od vas, vi brzo kažete “da”.
Uzgred, ako niste iscrpljeni, ali odgovarate sa “da” na svaku molbu upućenu vama… na dobrom ste putu da uskoro budete iscrpljeni!
- Sve vreme kod kuće provodite u oporavku
Dajete 330% od sebe svakome i svačemu, svakoga dana. A onda dođete kući i izvalite se na krevet, zgrabite nešto da pojedete i besmisleno vrtite TV-kanale ili prelistavate stranice na društvenim mrežama do 23 h, a onda se nekako dovučete do spavaće sobe i onesvestite se u krevetu. Ako vam ovo zvuči poznato, onda to znači da ste prešli svoje granice iscrpljenosti.
Nema ništa loše u jednoj večeri oporavka na kauču, s vremena na vreme, kada je to potrebno. Ali ako se to dešava iz dana u dan, morate se zapitati zašto je vašem telu tako očajnički potreban takav oporavak. Mi nismo stvoreni da sebe toliko preopteretimo tokom dana da ne možemo normalno da funkcionišemo uveče. Naravno, veče je pravo vreme za opuštanje – ali ovo o čemu ja govorim nije normalno opuštanje, već nešto bliže mentalom i fizčkom kolapsu.
- Stalno ste umorni
Kada vas ljudi pitaju kako ste, da li uvek odgovarate: “Umorno!”?
Činjenica je da život odrasle osobe zamara. Skoro svi smo umorni u nekom delu dana. Ali kada ste iznureni, vi ste iscrpljeni i fizički, i mentalno i emotivno.
A ako ste iscrpljeni, vrlo je moguće i da ne spavate dobro. Tako niste u stanju ni da dovoljno “dopunite baterije” preko noći.
- Osećate se paralisano na raznim životnim poljima
Ne samo da vas vaš dnevni raspored obogaljuje, već to isto čini i stanje u vašem domu, vašim vezama, vaše fizičko zdravlje i vaša finansijska situacija. To je zato što su vaš um i telo u modu opstanka.
Taj mod opstanka isključuje veći deo našeg mozga da bi nam omogućio da se usredsredimo isključivo na opstanak. I tako nam stvari izmiču kontroli. Počnemo da naručujemo hranu. Prestanemo da brišemo police. Trošimo novac na ono što nam ne treba. A sve što zahteva i najmanji napor usput nam promiče – ustukne pred onim što je lako i jednostavno funkcionisanje na osnovnom nivou.
I da budem jasna – to vas nervira. Vi očajnički želite da promenite stvari i počnete da funkcionišete na pravi način. Ipak, vi to ne možete! Iako vidite koliko vam je takav život težak, vi nemate u sebi snage da počenete da funkcionišete iznad tog osnovnog, minimalnog nivoa.
- Čak ni ne uspevate
Može biti lako osećati da zaposlenost znači i uspešnost – ako nam je život prebukiran, to mora značiti da radimo nešto ispravno. Ali svako ko iskusi iznurenost zna da to nije tako.
Umanjena koncentracija, ometanje i zaboravnost su klasični simptomi iscrpljenosi, a to ne pomaže čoveku da funkcioniše dobro. Upravo ono u šta ulažete tako mnogo napora, što vas dovodi do iscrpljenosti, verovatno i ne prima od vas ono najbolje što možete pružiti. I veoma je teško prekinuti taj ciklus.
- Uopšteno uzevši, niste srećni
Život pun iznurenosti nikada nije srećan život. Možda ima stvari u vašem životu u kojima još uvek uživate, ali one su uvek u senci onoga što vas iscrpljuje. Vi ne bi trebalo da budete tako nezadovoljni svojim životom! Ako većinu vremena provodite osećajući se prenapregnuto i jadno, iscrpljenost može biti ogroman faktor u tome.
Iscrpljenost vremenom može dovesti do depresije i anksioznosti, što je izuzetno štetno.
- Često se razboljevate
Iznuretnost, nezadovoljstvo i neobraćanje pažnje na vaše fizičko zdravlje neminovno će uzeti danak vašem imunom sisitemu. Ljudi koji su iscrpljeni su često bolesni, a i duže se oporavljaju nego oni koji sebe ne preopterećuju. Ili, ponekad, adrenalin vas drži sposobnim da izdržite to što radite sve dok ne dođe trenutak opuštanja – možda jedan tihi vikend ili dugoiščekivani kraći odmor – a tada adrenalin naglo padne i savlada vas bolest.
Kako god, bolest će vas stići.
Ako ste iscrpljeni, molim vas, shvatite da je potrebno da napravite promene DANAS!
Vi ne morate da budete iscrpljeni. U stvari, ne bi ni trebalo da budete iscrpljeni. Ne želim da iscrpljenost prihvatite kao normalno stanje.
Ali ja vam nisam mama. Neću vas zvati telefonom da vas podsetim da usporite malo, da prestanete da se iscrpljujete, da osluškujete svoje telo itd. Da je to tako jednostavno, ne biste vi bili ovde i čitali ovo.
Znam da ne možete sve to preko noći ostaviti.
Ali insistiram da se malo posvetite sebi.
Kako se posvetiti sebi kada ste iscrpljeni:
- Počnite da razmišljate o onome što preuzimate na sebe
Vidite kako vam nisam odmah rekla da prestanete da govorite “da”? Znam ja dobro da to nije moguće. Ali želim da vi dobro promislite najmanje 24 časa pre nego što se posvetite nečem novom. Čak i ako je to nešto što deluje očigledno, za šta ste sigurni da ćete ili da bi trebalo da to uradite. Dobro razmislite gde/kada/kako da to uklopite u vaš prenatrpani raspored. To će vam pomoći da odbacite one stvari za koje duboko u sebi znate da ne možete da ih obavite, ali će vas dovesti i u pozitivno i zdravo stanje uma kako biste mogli obaviti stvari koje možete.
- Odmorite se, a ne oporavljate se
Pokušajte ovo jedne večeri – ne uključujte taj TV; nemojte besmisleno listati stranice po društvenim mrežama; večerajte za stolom, a onda provedite ostatak večeri u miru i tišini. Čitajte knjigu, opustite se u kadi, razmišljate i maštajte, vodite dnevnik – šta god to bilo, samo da vam pomogne da se potpuno opustite. Možda ćete osetiti potrebu da odete na spavanje dosta ranije. Poslušajte taj instinkt – to vam vaše telo govori da opuštanje počinje da deluje i da treba da ga iskoristite u potpunosti!
- Odradite neki sitan kućni posao
Koliko god da mrzimo da obavljamo kućne poslove, njihovo obavljanje nam daje osećaj da je sve pod kontrolom. Odaberite neki posao koji vam je na teretu i odradite ga. Ako vas kuhinja opterećuje, a niste imali snage da je spremite, samo stavite sudove u mašinu za sudove, izbacite smeće ili obrišite radnu ploču. A ako vam je bašta izmakla kontroli, odaberite jedan deo i malo je poplevite. Ako vam je spavaća soba u haosu, namestite krevet. Ako vam je dnevna soba prašnjava, prebrišite stočić. Ne morate da utrošite mnogo vremena (jer znam da ga i nemate mnogo!), ali ta mala stvar koju ćete sebi “skinuti s vrata” daće vam osećaj mira.
- Kupite neke vitamine
Ovo je dvostruka pobeda za onoga ko je iznuren. Prvo, to će malo osvežiti vaše iznureno telo. Drugo, samo uzimanje vitamina svakodnevno daće vam osećaj da činite nešto malo da se postarate za sebe. Ako niste skloni uzimanju veštačkih vitamina, pojedite neku voćku svakog jutra. Ideja je da uključite neku sitnicu koja vam neće oduzimati mnogo vremena i snage, a koja će vam ući u naviku i koristiti vašem zdravlju na duže staze.
- Učinite nešto za sebe.
Oni koje život iscrpljuje obično su previše usmereni na druge. Oni žele da “svima budu sve”, pa negde usput potpuno potisnu sopstvene potrebe. Nije sebično učiniti nešto za sebe da biste poboljšali svoje raspoloženje. Šta god da odlučite da uradite, postarajte se da to bude učinjeno s namerom. Prepustite se razmišljanju: “Radim ovo samo za sebe.”
Ako počnete da se navikavate da činite sebi neke sitnice i da stičete dobre navike u pogledu brige o sebi, biće vam sve lakše da u tome napredujete sve dok ne dostignete zdravu ravnotežu i konačno pobedite iznurenost.
Izvor: her happy heart
Možda će vas zanimati sledeće emisije: