Šta mi radimo kada nam izgleda da život nema smisla? Udari nas bolest. Izgubimo posao. Izbledi nam prijateljstvo. Nesigurnost zakuca na vrata. Bilo da se radi o osobi u zrelim godinama koja se suočava s bolešću ili o studentu pred kojim je neizvesna budućnost, kriza i patnja nađu način da uzdrmaju čak i najsamouverenije vernike.
Mi možemo znati da Bog ima kontrolu nad svim stvarima, u svim vremenima i na svim mestima, pa ipak se često osećamo frustrirano jer nam nisu jasne Njegove namere. Stoga, šta radimo kada nam život, naizgled, više nema smisla?
Propovednik u Knjizi propovednikovoj postavlja slično pitanje. Često, kada neko pomene Knjigu propovednikovu, pomislimo: “Au, pa on je u bedaku!” U stvari, Knjiga propovednikova ne gura potištenog u provaliju, već daje frustriranom čvrsto uporište radosti u našem zagonetnom svetu. Propovednik objavljuje jednostavnu poruku nade za one koji se muče – uživaj u životu, sa strahopoštovanjem prema Bogu, čak i onda kada ne možeš da razumeš Njegove namere i puteve.
Bog povezuje sve stvari
Kada ne razumemo zašto je život takav kakav je, propovednik nas uverava da je Bog taj koji upravlja smenom “godišnjih doba”.
Svemu ima vreme – “vreme kada se rađa i vreme kada se umire”. On nas ovde na poetski način uvodi u ovu temu koristeći rađanje i smrt kao prirodne granice između kojih staje čitav naš život. Sve stvari – dobre, loše i sve ono između – pojavljuju se u određeno vreme. Po njegovim rečima: “Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme.” A ko je odredio to vreme? Propovednik nas ne ostavlja u neznanju dugo: “Sve je (Bog) učinio da je lepo u svoje vreme.”
Bog čini da se sve skladno uklapa, na divan način po Njegovoj volji. On je umetnik, a život je Njegovo umetničko delo.
Tajna od početka do kraja
Pa ipak, i pored poverenja u suverenost vladavine Boga nad svim stvarima, svim vremenima i svim mestima, propovednik prepoznaje sopstvenu nesposobnost da to razume. On piše: “Sve je učinio da je lepo u svoje vreme, i savet metnuo im je u srce, ali da ne može čovek dokučiti dela koja Bog tvori, ni početka ni kraja.”
U ovom kontekstu, “večnost” obuhvata “ono što je Bog učinio od početka do kraja”. Čovečanstvo ima usađenu želju da razume “šta je Bog učinio od početka do kraja”, ali Bog je tu želju usadio u naša srca na takav način da mi to, ipak, ne možemo u potpunosti razumeti.
Prirodno, kada stignemo do raskrsnice između naše konačnosti i Božje večnosti, mi je napuštamo frustrirani. Propovednik piše: “Kakva je korist onome koji radi od onoga oko čega se trudi? Video sam poslove koje je Bog dao sinovima ljudskim da se muče oko njih.” Njegovo pitanje je retoričko i navodi na odgovor – nikakva! Nema dobitka onome koji se trudi.
Oko čega se trudimo? “Videh na svim delima Božjim da čovek ne može dokučiti ono što se radi pod suncem, oko čega se trudi čovek tražeći, ali ne nalazi, i ako i mudarac kaže da zna, ipak ne može dokučiti.” Koliko god se trudili, mi ne možemo shvatiti Božja dela i Njegove puteve.
Božja dela i Božji putevi imaju smisao – divan, mudar i odgovarajući smisao – samo što to nama ne izgleda uvek tako.
Najmanje što možemo učiniti je da pokušamo da preformulišemo polazno pitanje. Umesto da pitamo: “Šta da radimo kada život nema smisla?”, mogli bismo upitati: “Šta da radimo kada život PO NAMA nema smisla?” Bog sve čini u skladu sa svojom mudrošću, ali mi nemamo kapacitet da dokučimo sve što On čini. Isaiju ovakav zaključak ne bi iznenadio: “Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod.”
Ukažite Mu strahopoštovanje
Pa šta onda da uradimo kada život po nama nema smisla?
Propovednik nas ne ostavlja same da patimo u nihilističkom prepuštanju: “Doznah da što god tvori Bog ono traje doveka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može što oduzeti; i Bog tvori da bi ga se bojali.”
Bog se ne poigrava sa svojim stvorenjima zato što želi da se zabavi na naš račun. On nije stvorio ovaj svet bez ikakve svrhe, ostavivši ljude da čitavog života tumaraju bez nade ili razumevanja. Umesto toga, Bog nas je osmislio tako da imamo čežnju za spoznajom večnih stvari kako bismo imali strahopoštovanje.
Bojati se Boga znači imati na umu ko je Bog, a ko smo mi u odnosu prema Njemu (pa i kad smo odvojeni od Njega). Mi podsećamo sebe da Bog ima vlast nad svim stvarima u životu, krotko prihvatajući sopstvenu nesposobnost da uvek shvatimo Njegove puteve. U isto vreme, mi možemo da se radujemo tome, jer znamo da Bog sve što čini čini za naše dobro.
Poput Jova, kada se suočimo sa velikim nesrećama, mi pitamo: “Dobro sam primao od Gospoda, pa zar neću biti spreman da primim i zlo?” Mi gledamo pravo u oči nesigurnosti i tragediji, ma koliko one mogle biti bolne, a onda Njegovom milošću uzvikujemo: “Da je blagosloveno ime Gospodnje!”
Prigrlite život takav kakav je
Nećemo se, ipak, zaustaviti na strahu. Ispravno se bojati Boga je ono što otpočinje proces, ali Bog želi više od toga. Propovednik piše: “Doznah da nema ništa bolje za njih nego da se vesele i čine dobro za života svoga. I kad svaki čovek jede i pije i uživa dobra od svakoga truda svojega, to je dar Božji.” Nemojte čitati propovednikove reči kao neku vrstu mota “Iskoristi dan”, koji nas poziva da zgrabimo što više od života dok još možemo. Čak i kada ne možemo da razumemo Božje namere i planove, On želi da mi uživamo u životu – u onome što svako životno doba sa sobom donosi – ali u kontekstu svetog strahopoštovanja i mudrog, umerenog življenja.
U svojoj knjizi “Zemaljske stvari”, Džo Rigni poziva hrišćane: “Prihvatite činjenicu da ste stvorenja. Nemojte težiti da budete Bog. Umesto toga, prihvatite slavna ograničenja i okvire koje vam je Bog odredio kao junaku u Njegovoj priči”. Rignijev poziv pogađa u srž Knjige propovednikove 3. poglavlja – ispravno se bojati Boga i uživati život na svetu koji nam je On dao. Bojati se Boga na ispravan način znači uvek imati na umu da smo samo ljudi. Kada ne možemo da vidimo šta se krije iza mračnog ćoška života koji nam predstoji, bez obzira koliko to želeli, mi se sećamo da smo samo ljudi. Tada se setimo da je Bog Bog, a da mi to nismo. On upravlja svim stvarima, svim vremenima i svim mestima. I On je dobar.
Stoga, tražimo od Boga milost da prigrlimo život onako kako ga vidimo – život koji nam je poklonjen – i da u njemu uživamo. Udahnite duboko taj svež jutarnji vazduh dok šetate psa. Polako srčite toplu čokoladu zajedno sa svojom decom. Radite naporno na privremenom poslu dok čekate da vas prime u stalni radni odnos. Dodirnite toplim dodirom svoje ljubavi bolesnu ruku osobe koja će vas uskoro napustiti. Čak i kada ne shvatamo Božje načine i namere, mi možemo uživati u dobrim darovima koje nam On daje. Mi možemo pronaći to jedinstveno zadovoljstvo u svojim naporima da se kroz životne oluje uvek čvrsto držimo za svoju stenu – Isusa Hrista, našeg Spasitelja.
Džejson de Rouč vešto sažima tu napetost između konačnosti i beskonačnosti, frustracije i radosti, rečima: “Ovo je cilj Knjige propovednikove – da vernici, osećajući težinu, prokletstvo i jaram životnih nepoznanica, podignu svoj pogled ka Bogu, odmore se u Njemu i raduju se kad god je to moguće u ovom divnom, nesavršenom svetu.” (“Pastirski vetar i jedan mudri Pastir”, str. 15).
Činite dobro kao što to Bog čini
Nakon što nas poziva da uživamo u životu koji nam je Bog podario, propovednik dodaje još jednu dimenziju za naše dobro: “Doznah da nema ništa bolje za njih nego da se vesele i čine dobro za života svoga.” (Propovednik 3,12). Kada prihvatimo svoju konačnost i uživamo u Bogu i Njegovim darovima za nas, mi konačno počnemo da živimo poput Boga, čineći dobro drugima. Mi upijemo tu radost života koju nam je On podario, a onda tu radost preusmerimo ka drugima.
Dakle, šta nam je činiti kada nam život naizgled nema smisla? Suočiti se sa svim stvarima – i dobirm i lošim, kao i sa onim koje su negde između – sa samopouzdanjem, jer znamo da će Bog sve izvesti na dobro, čak i onda kad mi ne možemo da vidimo dalje od trenutnih okolnosti. Mi hodamo, ruku pod ruku, s našim Spasiteljem po stazi života, uživajući u svim darovima, i velikim i malim. A onda činimo dobro i drugima pozivajući ih da i oni čine tako.
Izvor: desiringgod
Možda će vas zanimati emisije: