Značajne ličnosti u Bibliji

Stari zavet

Adam i Eva

Prema Bibliji, Adam i Eva su preci ljudske rase i stvoreni su od Boga šestog dana, kao deo procesa prvobitnog stvaranja.

Činjenica je da prihvatanje njihovog postojanja znači priznavanje da celo čovečanstvo potiče od istog para i da smo svi mi jedna velika porodica. Ovo je veoma značajno, posebno u vremenima kada se ljubav, bratstvo i milosrđe stalno dovode u pitanje.

Njihova odluka da uberu plod sa drveta poznanja dobra i zla doveo je do prvog pada u greh i početka degradacije svega što je stvoreno.

Štaviše, neposlušnost Adama i Eve unosi strah i otuđenje u ranije savršene odnose čovečanstva sa Bogom i međusobno. Kao dokaz ovog otuđenja, Adamov i Evin sin, Kain, ubija svog brata Avelja.

U hrišćanskoj simbolici Adam i Eva mogu predstavljati i dostojanstvo ljudskog roda, ali i sramotu greha koji je doveo do potrebe za Hristovim iskupljenjem.

Noje

Sa padom Adama i Eve, zlo i greh su sve više počeli da se umnožavaju, a život po Božijim principima postao je potpuno stran ljudskom rodu.

Zemlja je bila ispunjena nasiljem. Čovečanstvo je izgubilo iz vida Boga i način na koji je On želeo da žive zajedno u harmoniji. Bog je shvatio da nema drugog izbora, osim da uništi zle ljude na zemlji tako što će pustiti potop na celu planetu.

Noje je najpoznatiji upravo po tome što je napravio (b)arku – džinovsku drvenu kutiju na tri sprata. Ona je trebalo da primi i spase sve one koji odluče da žive po Božjim principima ljubavi i pravde. Međutim, osim Noja i njegove porodice niko se nije odazvao na Božji poziv da promeni svoj život. Tako su se u njoj našli samo on, njegova porodica i parovi svih postojećih životinja i samim tim bili jedini koji su preživeli potop.

Avram

Biblija je puna priča o ljudima koji su neposlušni Bogu. Jedan značajan izuzetak je Avram, čovek koji, iako nije savršen, sluša Božju zapovest da napusti svoju domovinu u Mesopotamiji i ode u nepoznatu obećanu zemlju (drevni Hanan; kasnije Izrael). Bog obećava Avramu da će njegovi potomci postati veliki narod, kroz koji će svi ljudi na zemlji biti blagosloveni.

Kao nagradu za Avramovu veru, Bog ispunjava svoje obećanje da će od Avramovog potomstva napraviti veliki narod. Njegov unuk, Jakov, na kraju ima 12 sinova, čiji potomci postaju izraelski narod, iz koga je potekao i spasitelj sveta, Isus Hristos.

Danas tri glavne svetske religije – judaizam, hrišćanstvo i islam – vuku korene od Avrama.

Mojsije

Biblija opisuje Mojsija kao najvećeg proroka koji je ikada živeo, i to sa dobrim razlogom. Mojsije je rođen u teškim vremenima za drevni Izrael. Izraelci su porobljeni u Egiptu, a njihovo rastuće stanovništvo toliko je uznemirilo Egipćane, da je egipatski kralj naredio da se sva muška novorođenčad udave u reci Nil.

Mojsijeva majka spasava život svom sinu tako što ga stavlja u reku u korpi od trske, gde ga ubrzo otkriva faraonova ćerka, koja, ironično, podiže Mojsija u kraljevskoj palati. Nakon što je odrastao, Mojsije mora da pobegne iz Egipta jer je ubio Egipćanina koji je tukao izraelskog roba.

Na kraju, Bog se pojavljuje Mojsiju u zapaljenom grmu i govori mu da se mora vratiti u Egipat kako bi oslobodio Izraelce iz njihovog ropstva. Uz Božiju pomoć, Mojsije uspeva u svojoj misiji, dovodeći ih na goru Sinaj, gde se Bog prvi put javio Mojsiju. Na gori Sinaj Bog daje Mojsiju zakon, uključujući deset zapovesti. Mojsije na kraju dovodi Izraelce do ivice njihove obećane zemlje (drevni Hanan; kasnije Izrael), gde umire u dubokoj starosti od 120 godina.

Kralj David

David je drugi i najveći kralj Izraela. Kao dečak, David hrabro pobeđuje moćnog neprijateljskog ratnika po imenu Golijat samo praćkom i kamenom. Kasnije, David pobeđuje sve neprijatelje Izraela i započinje dinastiju koja će vladati Jerusalimom skoro 500 godina. Ali, nažalost, nije sve u vezi sa Davidom tako dobro. David čini jedan od najgnusnijih zločina u Bibliji: čini preljubu sa ženom po imenu Vitsaveja, koja je bila žena jednog od Davidovih najodanijih vojnika, Urije. Zatim, da bi prikrio zločin, David je ubio Uriju. Međutim, kada ga prorok Samuilo suoči sa njegovim grehom, David se kaje. Bog oprašta Davidu njegov greh, ali posledice njegovog zločina su bile neizbežne.

David je zaslužan za pisanje mnogih bogoslužbenih pesama drevnog Izraela, koje se mogu pročitati u Knjizi psalama.

On je primer osobe koja živi veličanstven život posvećenosti Bogu ali i pravi grešku kada dozvoljava da ga savladaju slabosti koje nije pobedio.

Kralj Solomun

Davidov sin i treći kralj Izraela, Solomun, gradi raskošni Hram u Jerusalimu i uvodi najduži period izraelskog bogatstva i moći. Bog daje Solomunu ogromno znanje i moć razlučivanja, što je bio odgovor na Solomunov skromni zahtev za mudrošću. Međutim, i pored sve mudrosti, Solomunov ovozemaljski uspeh uticao je pogubno na njegov moralni život, a njegova slabost prema stranim ženama i njihovim božanstvima dovodi do propasti Izraela.

Jov

Pitanje pravednog stradanja može biti velika prepreka veri, a Jov je potpuno nezasluženo doživeo najveće patnje koje se mogu zamisliti. Njegov život nije formula kako se nositi sa patnjom; samo je sirov, nefiltriran primer. Ali, i pored toga što nije razumeo zašto ga je sve snašlo, nalazimo neke od najvećih reči vere u Svetom pismu, koje je on izgovorio. „Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na kraju da će stati nad prahom.… Njega ja ću kao svojega gledati, i očima mojim neće biti stranac: za njime srce mi čezne u grudima.”

Josif

Josif sanjar. Josif omiljeni sin. Josif, verni upravitelj Božjih darova. On je bio sve to i više od toga. Ne postoji starozavetna osoba koja jasnije ukazuje na Hrista od Josifa. Nepravedno je prodat u ropstvo. Bio je kažnjen i maltretiran za stvari koje nije uradio. Kroz sve to, ostao je veran Bogu svojih predaka i učenju svog detinjstva i na taj način je spasao bezbroj života. Josif je još jedan ubedljiv podsetnik da uprkos okolnostima, uz Božju pomoć i silu, možemo ostati verni sve do samog kraja.

Prorok Ilija

Ilija je bio moćni prorok tokom turbulentnog vremena u istoriji Izraela. U to vreme narod se okrenuo od Gospoda da bi obožavao paganskog boga Vaala. Ilija je poslat kao prorok kako bi pokazao Izraelu da su na lošem putu i kako bi ih ohrabrio da se vrate Gospodu.

Čak i suočen sa nevoljama i obeshrabrenjem, Ilija je ostao veran. U celoj Bibliji on se smatra primerom pobožnosti i moći. Ne samo da se kasnije pominje u Starom zavetu, već i u sva četiri jevanđelja i dve poslanice. On se čak pojavljuje na preobraženju sa Isusom, a kada je Isus započeo svoju službu, neki su mislili da je On Ilija koji se vratio na zemlju.

Priča o Iliji može nam biti uteha i ohrabrenje. Biti jaka Božja ličnost ne znači da se nikada nećemo osećati obeshrabreno, već pre znači da gledamo u Boga kada se suočimo sa nevoljama.

Zbog svoje vernosti, Ilija je bio jedan od retkih pojedinaca u Bibliji koji je živ uzet na nebo.

Prorok Isaija

Isaija je jedan od najuticajnijih proroka u Bibliji. Tokom svoje proročke misije Isaija savetuje nekoliko judejskih kraljeva, pomažući im da izbegnu uništenje moćnog Asirskog carstva (oko 700. p.n.e.).

Osim Isaijinog političkog uticaja, on je izuzetan u pesničkom izražavanju, sa mnoštvom proročanstava koja inspirišu nadu u konačni mir i pravednost na zemlji. Neka od ovih proročanstava su upravo predskazanja o Isusu, uključujući i Njegovo rođenje i stradanje za grehe celog ljudskog roda.

Prorok Danilo

U vreme kada je Navuhodonosor odveo Jevreje u ropstvo u Vavilon (oko 605. pre Hrista), Danilo je izabran kao jedan od najodabranijih jevrejskih mladića koji su odvedeni u Vavilon i obučeni za službu na kraljevom dvoru. Zbog svoje pravednosti i osetljivosti na podsticaje Svetog Duha, bio je veoma naklonjen Bogu, koji ga je blagoslovio darom tumačenja snova i viđenja.

Jedan od snova koje je Danilo protumačio pruža opšti pregled istorije od Vavilonskog carstva do kraja vremena, tj. postojanja Zemlje.

U Bibliji nalazimo dva osnovna tipa (žanra) proročke literature, klasično proročanstvo i apokaliptičko proročanstvo. Apokaliptičko proročanstvo uglavnom se javlja u Knjizi proroka Danila i Otkrivenju i ono prikazuje Boga kako uništava stari poredak pre obnavljanja sveta.

Ceo život proroka Danila, njegov život na dvoru, proričanstva, opasnosti kojima je bio izložen zbog vernosti Bogu, poruka su da je Bog suvereni vladar i upravitelj istorije pojedinačnih života, kao i cele istorije čovečanstva.

Novi zavet

Apostol Petar

Petar je po zanimanju bio ribar, zajedno sa svojim bratom Andrijom (takođe Isusovim učenikom), ali je izrastao u darovitog propovednika i smelog vođu. U jevanđeljima je prikazan kao neko ko uvek govori svoje mišljenje i deluje impulsivno. U Delima apostolskim, Petrova odlučnost ga je preobrazila u nekoga na koga su se rani hrišćani stalno oslanjali i kome su se okretali.

Iako on lično nije napisao nijedno jevanđelje, veruje se da je Jevanđelje po Marku nastalo na osnovu Petrovog svedočenja o Isusovom životu i događajima.

Apostol Pavle

Pavle je verovatno najodgovornija osoba za širenje hrišćanstva širom Mediterana. Pavlovi napori da preobrati ljude u hrišćanstvo su utoliko značajniji jer, kada smo prvi put sreli Pavla u Novom zavetu, on energično pokušava da suzbije ovaj pokret jer veruje da je Hristova poruka u suprotnosti sa učenjima Biblije.

U periodu progonstva, dok Pavle putuje u Damask da uhapsi hrišćane, Isus mu se pojavljuje u zaslepljujućem blesku svetlosti i otkriva mu se kao Božji obećani Mesija.

Kao jedan od najznačajnijih i najuticajnijih Hristovih sledbenika, Pavle je bio intenzivno progonjen upravo  zbog pripadnosti pokretu koji je nekada i sam želeo da uništi.

Apostol Jovan

Zajedno sa Jakovom i Petrom, Jovan je bio jedan od Isusovih najbližih učenika, tako da se pojavljuje češće u biblijskim izveštajima od ostalih apostola. Njemu se pre smrti Isus obratio sa željom da baš on brine o Njegovoj majci.

Jovan je bio strasno odan objavljivanju istine. Niko u Svetom pismu, osim Gospoda Isusa, nije imao više da kaže o pojmu istine. Njegova radost je bila objavljivanje istine drugima, a zatim gledanje kako žive po njoj. Njegova najjača osuda bila je za one koji su izopačili istinu i odveli druge na stranputicu, posebno ako su tvrdili da su vernici.

U isto vreme, Jovan se naziva i „apostol ljubavi“. U svom jevanđelju, on sebe naziva „onim koga je Isus voleo“. Iako je na početku pokazivao temperament sličan Petru, kasnije je Isusovo učenje i ponašanje uticalo da postane krotak i brižan prema drugima.

Jovanov život služi da nas podseti na nekoliko lekcija koje možemo primeniti. Prvo, revnost za istinu uvek mora biti uravnotežena ljubavlju prema ljudima. Bez toga, revnost se može pretvoriti u grubost i osuđivanje. Nasuprot tome, ljubav u izobilju kojoj nedostaje sposobnost da razlikuje istinu od greške može postati bolećiva sentimentalnost.

Drugo, samopouzdanje i smelost, koji nisu uravnoteženi saosećanjem i milošću, mogu se brzo pretvoriti u ponos i samozadovoljstvo. Samopouzdanje je divna vrlina, ali bez poniznosti može postati oholost, što može dovesti do hvalisanja i stava isključivosti. Kada se to dogodi, naše svedočanstvo o blagodati Božijoj je okaljano, a drugi vide u nama upravo onakvu osobu kakva ne žele da budu.

Poput Jovana, ako želimo da budemo delotvorni Hristovi učenici, naše držanje treba da odražava strast prema istini, saosećanje prema ljudima i postojanu želju da služimo i predstavljamo našeg Gospoda odražavajući Njegovu poniznost i milost.

 

Možda će vas zanimati emisije:

Isus Mesija

Više od obične knjige

(Visited 136 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *