“Vraćaj, Gospode, roblje naše, kao potoke na sasušenu zemlju.” (Psalam 126:4)

Kada je Jerusalim pao, 597. godine pre nove ere, i kada je Božji narod bio odveden u ropstvo u Vavilon, zavladalo je opšte razočaranje i beznađe. Sve njihove nade i svi njihovi snovi porušeni su. Očevi su imali velike planove za svoje sinove, a majke su sanjale da će njihove ćerke u svojoj postojbini slobodno podizati svoju decu. Vođe naroda su sanjale o napretku njihove zajednice, a poljoprivrednici o uzgajanju useva na sopstvenoj zemlji. Rabini su snevali o poučavanju naroda putevima Gospodnjim. Ali sve njihove nade i svi njihovi snovi bili su raspršeni. Psalmista to opisuje potresnim rečima: “Na obalama vavilonskim smo sedeli i plakali sećajući se Siona. O vrbama usred njega vešali smo harfe svoje. Tamo su tražili od nas oni koji su nas zarobili da pevamo, i koji su nas pokorili da se veselimo: ‘Pevajte nam pesmu sionsku!’ ‘Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tuđoj?’” Pa ipak, Bog im je preko proroka Jeremije poslao poruku nade: “Pohodiću vas i izvršiću svoje obećanje da ću vas vratiti u vašu zemlju.”

Božji narod imao je nadu. Gospod je obećao da će obnoviti njihove snove. Njihovi snovi izdići će se iz praha očajanja i (samo naizgled) napuštenosti od Boga. Bog im je obećao povratak u zemlju gde teče mleko i med. To obećanje bilo je jedino za šta su se mogli čvrsto uhvatiti dok su bili u zarobljeništvu. I, sedamdeset godina kasnije, Jevreji su se vratili u Jerusalim da bi obnovili Gospodnji hram.

Ne dozvoli nikome da ti uništi snove. Nikada nemoj posumnjati u dobre namere svoga Tvorca. Njegova reč je čvrsta i večna. Možda se danas osećaš kao da si u izgnanstvu – možda su ti snovi raspršeni, nade ugasle i ambicije sputane – ali nemoj prezreti obećanja Božje reči da će te On vratiti na put ostvarenja snova i obnoviti tvoju sreću. Tvoji snovi izdići će se iz praha i pepela. Samo ne skreći svoj pogled sa Isusa i ne odustaj od proučavanja Božje reči. Nemoj odustati, već podigni glavu i nastavi da tražiš i slediš Gospoda na svim svojim životnim putevima. Veruj Bogu da će te vratiti u tvoj “Sion” i oboviti tvoju sreću. Bog će obnoviti i ispuniti sve tvoje nade i snove!

“Kad vraćaše Gospod roblje sionsko, bejasmo kao u snu.

Tada usta naša bejahu puna radosti, i jezik naš pevanja.

Tada govorahu po narodima: Veliko delo čini Gospod na njima.

Veliko delo čini Gospod na nama; razveselismo se.

Vraćaj, Gospode, roblje naše, kao potoke na sasušenu zemlju.

Koji su sa suzama sejali, neka žanju s pevanjem.

Ide i plače koji nosi seme da seje;

Poći će s pesmom noseći snopove svoje!”

(Psalam 126)

“Jer Bog nikada ne zaboravlja datu reč!” (1. Petrova 1:25)

“Jer svako Božje obećanje, u Njemu je dato, i u Njemu će se i ispuniti – Bogu na slavu kroz nas!” (2. Korinćanima 1:20)

Izvor: faithwritters