Pitanje zašto loši ljudi („zli“) napreduju dok dobri ljudi („pravednici“) pate, često se pominje u Bibliji. U nekoliko psalama otvoreno se postavlja pitanje Bogu o ovom problemu. Između mnogih drugih, u Psalmu 10, Psalmu 35. i Psalmu 94. autor želi pravdu i traži se odgovor od Boga zašto dozvoljava zlima da napreduju ili da muče pravedne. „Gospode, dokle će bezbožnici, dokle će zli likovati?“ (Psalam 94,3).

Nekoliko izreka takođe priznaje nepravedne situacije i podstiče nas da ne zavidimo na prosperitetu zlih: „Ne brinite se zbog zlikovaca, niti zavidite zlima“ (Priče Solomunove 24,19). Sve što neki ljudi vide i žele je ono što dobiju u nekoliko decenija svog ovozemaljskog života. Gledano iz njihove perspektive ostalo im je samo da na sve načine grabe ono što im donosi prolaznu sreću i zadovoljstvo. Bog ne opravdava njihova dela, ali im daje šansu da se pokaju i da se promene kako bi upoznali svu veličanstvenost koju On nudi kroz čitavu večnost.

Bog će doneti pravdu u svoje vreme

Najosnovnije biblijsko učenje o prosperitetu zlih i patnji pravednika je da Bog vidi, brine i da će ispraviti nepravde – ali ne nužno kada mi to očekujemo. Dve ilustracije ovoga nalaze se u Psalmu 73. i u Jevrejima 11. poglavlju.

U Psalmu 73. vidimo čoveka koji se mučio sa ovim pitanjem i došao do zaključka da može da veruje Bogu kada je u pitanju konačna pravda. Bio je frustriran očiglednom nepravdom „napredovanja zlih“ (Psalam 73,3) koji su se „bogatili“ (Psalam 73,12) i pitao se da li je njegova sopstvena pravednost „uzaludna“ (Psalam 73,13).

Međutim, kada je razmišljao o tome ko je Bog, shvatio je da će u svoje vreme Bog doneti pravdu: „… I tako stadoh razmišljati da bih ovo razumeo; ali to beše teško u očima mojim. Dok najposlije uđoh u svetinju Božiju, i doznah kraj njihov. Ta na klizavom mestu postavio si ih, i bacaš ih u propast! Kako začas propadaju, ginu, nestaje ih od iznenadne strahote! Kao san, kad se čovek probudi, tako probudivši ih, Gospode, u ništa obraćaš sliku njihovu!“ (Psalam 73,16-20). Psalmista je, tako, mogao da ostavi po strani svoju borbu i da se uzda u Boga. „Koga ja imam na nebu osim Tebe? I osim Tebe, ne želim ništa na zemlji. Moje telo i srce moje mogu da iznevere, ali Bog je snaga srca moga i udeo moj zauvek“ (Psalam 73, 25-26). Kada je shvatio večnu perspektivu Boga, njegovo srce je našlo mir.

Zapamtite Božiju večnu perspektivu

Poslanica Jevrejima, 11. poglavlje, navodi mnogo ljudi za koje se smatralo da su odlučni za svoju veru. Poglavlje govori o stradanjima ovih pravednika. U svom stradanju gledali su dalje od svog iskustva na ovoj zemlji, uputili su svoj pogled na svoj budući život sa Bogom na Novoj Zemlji.

Planeta na kojoj živimo je mesto gde se vodi bitka između dobra i zla, i zato moramo imati na umu Božiju večnu perspektivu i karakter, koji donose poverenje, nadu i utehu usred nepravedne patnje. U našem odnosu sa Bogom, dok hodamo u veri, sada smo utešeni kada smo u nevolji. Nekada ćemo morati da imamo na umu da ćemo pravdu doživeti kada se završi ovozemaljska realnost, a nekada ćemo dočekati Božju intervenciju dok nas nepravda pritiska.

Bog razume našu borbu. Nismo nerazumni kada se pitamo zašto i dokle, ali kada uzmemo u obzir Božji karakter – Njegovu večnu ljubav prema nama, Njegovu večnu moć, Njegovu brigu za pravdu – možemo imati mir znajući da je istinito obećanje da će „On obrisati svaku suzu s očiju njihovih; i smrti više neće biti; neće više biti ni tugovanja, ni plača, ni bola; jer prvo je prošlo“ (Otkrivenje 21,4).

Možda će vas zanimati emisije:

Gde je granica između pravde i osvete

Bože, zašto ne zaustaviš zlo i patnju?