Mama ili sluškinja?

Da li ste upravo završili svoj dan i shvatili da su vaša deca uticala skoro na sve što ste radili? Da li se osećate kao da provodite vaše dane služeći vašoj deci? Mislim da su sve mame to doživele. A za sebe sam sigurna! Kao mame, mi lako upadnemo u svakodnevnu rutinu činjenja onoga što naša deca žele čim to od nas zatraže. Ako ne mogu nešto da pronađu, od koga naša deca očekuju da odmah dođe i pomogne im u traženju? Ako su gladni ili žedni, očekuju od nas da prekinemo ono što trenutno radimo i damo im ono što žele. Da, mi smo mame, a veliki deo našeg posla je vođenje računa o našoj porodici i obezbeđivanje svega što im je potrebno. Ali ima i nešto iznad tog “treperenja” nad njihovim potrebama.

Ako samo ispunjavamo svaku želju svom detetu i činimo sve da bi ono bilo srećno, mi ga spremamo za neuspeh i razočaranje u budućnosti.

Kao mama, ja obično provodim dosta vremena u čišćenju za mojom decom i činjenju raznih stvari za njih, jer mi to izgleda lakše (i brže) nego da ih pustim da se sami potrude. Ali time propuštam prilike da ih poučim i uvežbam da sami obavljaju svoje poslove, čime bi se naučili nezavisnosti i preuzimanju odgovornosti. Svi mi volimo našu decu i želimo da budu srećna. Ipak, uvidela sam da što više ugađam svojoj deci, to se ona ponašaju gore. Što više popuštam i obavljam stvari umesto njih, to su oni zahtevniji. Mi ne treba da budemo sluge našoj deci!

Vi ste mama, niste sluškinja

Našoj deci su potrebne njihove mame! Istina, mame mnogo služe deci, ali to ne znači da bi mame trebalo da budu sluškinje svojoj deci! Reč “sluga” se u rečniku definiše kao “osoba koja obavlja poslove oko neke druge osobe ili kućne poslove za svog gospodara ili ličnog poslodavca.” Sluga nema autoritet nad onim kome služi. Ako je neko sluga, on je radnik koji mora da sledi uputstva i zahteve onoga ko ima autoritet nad njim. Sluga služi onda i onako kako se to od njega traži.

Bog je rekao: “Deco! slušajte svoje roditelje u Gospodu: jer je ovo pravo.” (Efescima 6,1). Ko ovde ima autoritet? Bog je roditeljima dao autoritet nad njihovom decom! Nije On dao našoj deci vlast nad nama! Bog je deci dao roditelje da ih poučavaju, da ih pripremaju za život, da im ukazuju na ono što je dobro i ono što je loše i da ih vole. Priče Solomunove 6,20-22 – “Čuvaj, sine moj, zapovest oca svojega, i ne ostavljaj nauke matere svoje. Priveži ih sebi na srce zasvagda, i veži ih sebi oko grla. Kuda god pođeš, vodiće te; kad zaspiš, čuvaće te; kad se probudiš, razgovaraće te.”

Šta sam naučila kao dete?

Deci je potrebno da budu naučena! Deca treba da nauče kako da počiste iza sebe. Treba da se nauče strpljenju, da sačekaju da dobiju svoje grickalice i sokove. Treba da nauče da budu ljubazni prema drugima i da im se obraćaju s poštovanjem. I mogla bih tako unedogled! Ne znam za vas, ali ja sam često čula “ne” kao dete. Moj brat, sestre i ja morali smo da skupimo svoje igračke i pomažemo u kućnim poslovima. Od nas se očekivalo da imamo poštovanja i da budemo ljubazni prema svima. Očekivalo se da istog trenutka uradimo ono što su naši roditelji zahtevali od nas, bez mrštenja i gunđanja. A kada to ne bismo uradili, snosili bismo posledice. Naša porodica je funkcionisala na taj način. Mi smo voleli i poštovali jedni druge. Ja nikada nisam ni pomislila da su moji roditelji strogi i da imaju prevelika očekivanja od mene. Znala sam da nas vole i da se staraju o nama.

Moji roditelji nisu savršeni, a ni mi nismo bili savršena deca. Ali moji roditelji su odvajali vreme da nas pouče i upute u to šta je dobro, a šta loše. Nisu nam dali sve što smo poželeli ili odmah uradili ono što bismo od njih tražili. Nisam ja to uvek znala da cenim kao dete. A sada znam i zauvek ću im biti zahvalna zbog toga! Znam da bih sada mogla biti nezadovoljna mama da nisam još kao dete naučila da nećeš uvek dobiti ono što želiš i da neće drugi uraditi ono što je tvoj posao. Nažalost, vidim mnoge mlade koji se muče u školi ili na poslu zato što očekuju da drugi rade umesto njih i za njih i nisu ni voljni ni sposobni da slede uputstva nadređenih.

Ako želje naše dece stavimo ispred svega drugog, nikada se neće naučiti strpljenju i poštovanju drugih. Ako mi sve radimo umesto naše dece, ona se nikada neće naučiti odgovornosti.

Šta sam naučila kao roditelj?

Mi kao roditelji moramo početi od shvatanja da mi imamo vlast nad našom decom. Kada su naša deca novorođenčad, mi ih hranimo čim su gladna, menjamo im pelene na vreme i držimo ih u naručju kada plaču. To je ono što je bebama potrebno. Novorođenče gotovo u potpunosti diktira život svoje majke! Međutim, u jednom trenutku moramo napraviti promenu.

Moj sin se još uvek budio svake noći na svaka dva sata da bi sisao iako je imao već skoro godinu dana. Naš lekar nam je rekao da bi trebalo da počnemo da ga odvikavamo od sisanja. On je sasvim dobro napredovao i dobijao i više hrane nego što mu je trebalo. Doktor nam je objasnio da većina beba jednostavno steknu naviku da se bude i traže da sisaju, čisto da bi se smirile, i da bismo mi mogli da se potrudimo da ga naviknemo da ponovo zaspi bez potrebe da jede svaki put kada se probudi.

Tada smo počeli da shvatamo da je vreme da prestanemo da dopuštamo našoj bebi da ona odlučuje šta je za nju najbolje. Bilo nam je potrebno da prepoznamo da imamo autoritet i da možemo da naučimo svog sina da spava čitave noći. Mogli smo ga smiriti i pomoći mu da ponovo zaspi i bez hrane. Shvatili smo da ono što je najbolje za naše dete ponekad ga neće baš učiniti srećnim u tom trenutku, ali i to je u redu! Mi nismo tu da naše dete učinimo srećnim u svakom trenutku čitavog dana. Naša odgovornost kao roditelja je da ga naučimo i pripremimo za uspeh i sreću u budućnosti!

Kako ih možemo naučiti?

Mislim da je prvi korak da shvatimo da mi možemo odrediti šta je najbolje za našu decu i šta im je potrebno. Razmislite o tome kakvu budućnost želite vašoj deci. Kako želite da vaša deca razgovaraju s vama i s drugima kada odrastu? Kakvu vrstu ponašanja želite da vidite kod vaše dece? A onda shvatite da vi imate autoritet da im to nametnete. Ne, nije to uvek lako i nećete se uvek osećati dobro kada budete morali da kaznite vašu decu ili da im kažete “ne”.

Potom, moramo da prestanemo da biramo lakši način postupanja sa našom decom. Ja znam da sam previše često tako postupala. Lakše je u tom trenutku dati im za večeru nešto što vole i što će pojesti bez natezanja. Ponekad mi je lakše da ja na brzinu pokupim njihove igračke, umesto da ih zovem i primoravam da počiste za sobom.

Takođe, uvek je mnogo lakše dati dvogodišnjaku ono što želi nego izboriti se sa plakanjem i kmezanjem skoro svaki put kada mu kažete “ne”. Međutim, biranje lakšeg puta samo uči našu decu da su ona ta koja se pitaju i da ne moraju stvarno da slušaju i poštuju svoje roditelje.

Našoj deci je potrebno da shvate da se ne vrti čitav svet oko njih i da oni nisu glavni u svemu. 

Stoga, počnite da govorite “ne” vašoj deci kada je to potrebno. Ako su već sposobni da sami sebi sipaju vodu ili uzmu nešto da jedu kada od vas to zatraže, dozvolite im da to sami i urade. Kada žele da vi nešto uradite za njih, a vi ste zauzeti, sasvim je u redu reći vašoj deci: “Pomoći ću ti čim ovo završim…” Kada razgovarate sa vašim mužem, a vaša deca utrče da vam ispričaju 5,000 stvari, ne dozvolite im da vas prekidaju u razgovoru. Mi našoj deci kažemo (verovatno svakog dana): “Ako nije nešto hitno (niko nije povređen i ne krvari), možete da sačekate.”

Mi razgovaramo s našom decom i često im ponavljamo da mi želimo da ih saslušamo i da je ono što ona žele da nam kažu nama važno, ali da upadanje u reč predstavlja nepoštovanje i nepristojnost. Kada nastupi pauza u mom razgovoru, ja pažljivo saslušam šta moja deca imaju da mi ispričaju da bi znali da mi je ono što imaju da mi kažu važno.

Jedno od najvažnijih pravila u našoj kući je da se razgovara i traži ljubazno i s poštovanjem. Postoji razlika u tome kada vam dete kaže: “Mama, mogu li da dobijem sok, molim te?” i “Mama, želim sok.” Jedno je učtivo pitanje, a drugo je zahtev. Deca će biti veoma zahtevna ako im se to dopusti. Nije to uvek lako, ali je od velike važnosti naučiti decu da vam se obraćaju s poštovanjem i pristojno. Osećaćete se mnogo više kao mama, a manje kao sluškinja kada vam se vaša deca obrate sa “molim te” i “hvala ti”. Vaša deca nemaju pravo da vam se obraćaju sa zahtevima. Naučite ih da vas lepo zamole. To zahteva malo napora, ali vredi!

Nekoliko saveta

Budite dosledni u svemu čemu želite da ih naučite.

Ništa im neće značiti ako ih jednog dana naterate da vas lepo zamole, a već sledećeg zaboravite da ih podsetite na to.

Nema veze koliko će borba trajati, samo ne odustajte i postarajte se da vi izađete kao pobednik.

Moja mama nam je uvek govorila da, kada mi budemo imali svoju decu, nikako ne dozvolimo njima da nas pobede. Ako popustite i date detetu ono što želi, bolje vam je da znate da će vaše dete i ubuduće na isti način iskamčiti to od vas. Lako će shvatiti da je ono to koje se stvarno pita u vašoj kući.

Nemojte se stalno vraćati na teške dane!

Neki će dani biti teški (a naročito ako imate bebu!). Možda ćete se osećati da je sve što ste uradili bilo da vašoj deci kažete “ne” i da ih kaznite za neposlušnost. Ali potražite nešto dobro u svemu i ohrabrite sebe da ste ih kaznili iz ljubavi prema njima.

Znajte da će oni na kraju to shvatiti i da će vam tada biti lakše.

Tako je bilo uzbudljivo videti da su moji stariji dečaci upamtili ono čemu smo ih učili i da su počeli da skupljaju svoje igračke za sobom. Moj najstariji sin će mi se rado, bez traženja, pridružiti u pranju sudova. Moj srednji sin često dobrovoljno isprazni mašinu za veš. Pa čak i moj maleni dvogodišnjak će obično reći “molim te” i “hvala” bez podsećanja na to.

Moja mama mi je često govorila, kada sam porasla i zasnovala porodicu, da je biti mama jedan od najtežih poslova na svetu, ali i jedan od najlepših! To je velika istina! Starati se o deci, poučavati ih i voleti je celodnevni posao! Iscrpljujuć je i zahteva snagu, strpljenje, mudrost i ljubav koju nam jedino Bog može dati! Ipak, to je moguće. Prepoznajte da će vam Bog dati sve što vam je potrebno. I u današnjem svetu moguće je odgajiti decu koja će biti ljubazna, brižna, pristojna, odgovorna i vredna. Možete odgajiti decu koja će biti jake i nezavisne odrasle osobe koje vole i slede Boga i koje su ljubazne i dobre prema drugima. Ja sam živi svedok toga!

Mi tek počinjemo da beremo plodove našeg truda sa našom decom. Tako je divno videti našu decu kako primaju k srcu ono čemu ih učimo, kako donose dobre odluke i biraju da budu pažljivi i ljubazni prema svima. Koliko god to bilo teško, vredi truda! Učite i disciplinujte vašu decu. Shvatite da imate pravo i autoritet da im budete mama, a ne sluškinja! Da, biće i teških dana, ali svaka žrtva koju ćete podneti vredeće i biće od koristi kako vama, tako i vašoj deci!

Izvor: entirelyathome.com

 

Možda će vas zanimati emisije:

Disciplina i granice

Ljubav i postavljanje granica

 

(Visited 80 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *