Nauka i religija

Neki ljudi vide nauku i religiju kao neprijatelje, u ratu za liderstvo u našoj modernoj kulturi. Drugi vide nauku i religiju kao potpuno odvojene i nepovezane aspekte života. Međutim, nauka nije jedini izvor činjenica, a religija seže izvan domena vrednosti i morala. U stvari, religija može imati pozitivan uticaj na nauku, kao što je razvoj moderne medicinske etike.

Mnogi rani naučni lideri bili su pobožni hrišćani, baš kao što su to i neki današnji. Nauka takođe može unaprediti duhovni život vernika. Hrišćani se raduju naučnim otkrićima koja otkrivaju slavu Boga tvorca.

„Nauka može da očisti religiju od grešaka i sujeverja; religija može da očisti nauku od idolopoklonstva i lažnih apsoluta. Svako može privući drugoga u širi svet, svet u kome oboje mogu da cvetaju.”

Neizbežno, neko pominje istorijski incident kada je u pitanju Galilej. Crkva je 1633. godine optužila Galileja za jeres zbog učenja da Zemlja kruži oko Sunca. Od Galileja do bitaka u udžbenicima, ishitreni zaključak je da su nauka i hrišćanstvo uključeni u beskrajnu debatu, suštinski suprotstavljene jedna drugoj.

Ipak, incident sa Galileom i današnji sukobi su često mnogo više od konkretnih tvrdnji nauke ili vere. U mnogim slučajevima, nauka i naučnici sami nisu u sukobu sa hrišćanskim verovanjem. U stvari, sam Galilej je bio hrišćanin koji je verovao „da se slava i veličina Svemogućeg Boga čudesno uočavaju u svim Njegovim delima i božanski čitaju u otvorenoj knjizi neba“. Mnogi naučnici tada i sada su hrišćani koji ne vide sukob između svojih naučnih radova i njihove vere. Većina stvari koje se proučavaju putem prirodnih nauka – kao što su obrasci migracije ptica ili unutrašnjost atoma – ne izazivaju nikakve teološke ili biblijske probleme.

Da li su hrišćanstvo i nauka potpuno odvojeni?

Jedan od načina da se izbrišu sukobi između nauke i hrišćanstva jeste da se na njih gleda kao na potpuno odvojena nastojanja, sa različitim svrhama, metodama i korpusima znanja. Ovo gledište naglašava da je nauka sistem znanja o svetu i njegovom ponašanju, dok je religija o moralu, Bogu i zagrobnom životu. Dakle, hrišćanstvo i nauka ne mogu da se sukobe, jer se bave različitim vrstama pitanja.

Ovaj model ima neke slabosti, ali nam pomaže da razumemo neke važne aspekte odnosa. Mnogi očigledni sukobi između nauke i religije nastaju zbog nerazumevanja fundamentalnih razlika između njih. Kada neko tvrdi da Biblija odgovara na naučno pitanje, a drugi tvrdi da nauka odgovara na pitanje o Bogu, sukob se odmah rasplamsa. Mnogi sukobi se rasplamsavaju jer učesnici zaboravljaju da se hrišćanstvo i nauka uglavnom bave veoma različitim pitanjima.

Ovaj model nas takođe podseća da nauka nije jedini izvor znanja. Postoji mnogo vrsta pitanja koja jednostavno ne spadaju u domen nauke. Uzimajući primer Džona Polkinghorna, postoji više od jednog odgovora na pitanje „Zašto voda ključa u čajniku?“ Naučni odgovor bi mogao biti „voda ključa jer na ovoj temperaturi prolazi kroz fazni prelaz iz tečnosti u paru“. Još jedan prihvatljiv, iako nenaučan, odgovor je „voda ključa jer sam stavio čajnik na šporet.“ Treći odgovor bi mogao biti „voda ključa jer moj molitveni partner dolazi na čaj“. Nijedan od odgovora nije pogrešan, svaki daje drugačiju perspektivu na pitanje. Naučni odgovor ne govori celu priču. Nauka ne može da odgovori na pitanja poput „Da li je moj prijatelj pouzdan?“ ili „Da li je ova pesma dobro napisana?“ Nauka je izuzetno uspešna u razumevanju fizičkog sveta, ali ne smemo dozvoliti da nas to navede da pomislimo da se može koristiti za razumevanje svega u životu.

Nauka ne može odgovoriti na pitanje „Da li Bog postoji?“ Neki ljudi tvrde da je postojanje Boga zapravo naučna tvrdnja koja se može testirati kao hemijska reakcija. Ali nauka proučava prirodni svet, a ne natprirodno. Nikakvo naučno testiranje ili teoretisanje ne bi moglo dokazati ili opovrgnuti postojanje natprirodnog tvorca. Tvrdnja da „Bog postoji“ je metafizička, a ne tvrdnja o prirodi ili fizičkim zakonima.

Ovaj model nas takođe podseća da Biblija nije jedini izvor znanja. Biblija ne govori o većini tema koje se tiču proučavanja naučnika, poput protona, fotosinteze, pingvina i Saturna. Biblija nije naučni udžbenik, na isti način na koji nije udžbenik nekog zanata, poljoprivrede ili ekonomije. Umesto toga, Bog nas poučava o ovim stvarima kroz svoje opšte otkrivenje u stvorenom poretku.

Međutim, ovaj model ima neke značajne slabosti. On izoluje religiju od nauke, što može biti prvi korak u marginalizaciji religije iz javnog diskursa. Definisanjem religije i nauke kao odvojenih entiteta, ovaj model nam ne pomaže da razumemo njihove interakcije, bilo negativne ili pozitivne. Model takođe postavlja nauku za sebe, osim religije, dok hrišćani veruju da nijedan deo našeg života nije van našeg hoda sa Bogom.

Nauka i hrišćanstvo međusobno deluju, ispravljaju i poboljšavaju jedno drugo

Dok se mnoga pitanja mogu jasno kategorisati kao „naučna“ pitanja ili kao „biblijska“ pitanja, druga pitanja su na granici. Za teme kao što su evolucija, medicinska etika i klimatske promene, moramo uzeti u obzir i nauku i veru kada tražimo Božju istinu. Za tako složena pitanja, potrebno nam je svo znanje i mudrost koju možemo da dobijemo, umesto da se hendikepiramo gledajući samo u nauku ili samo u Bibliju. Ako pogledamo samo jedno ili drugo, dobićemo iskrivljen pogled na pitanje.

Bog se otkriva u knjizi Svetog pisma i knjizi prirode. Da bismo saznali više o Bogu i Njegovom delu, proučavamo obe knjige. Kada je jedna knjiga zbunjujuća ili dvosmislena, uvidi iz druge knjige nam mogu pomoći da je razumemo. U oba otkrivenja tražimo osnovnu istinu o tome ko je Bog i kako je stvorio svet. Sveštenik Džon Polkinghorn je napisao: „Nauka i teologija imaju šta da kažu jedna drugoj, pošto se obe bave potragom za istinom do koje se dolazi kroz motivisano verovanje.“

Vera može imati pozitivan uticaj na nauku usmeravajući praktičnu primenu naučnih otkrića. Uz brz napredak nauke i tehnologije, naše društvo se suočava sa mnogim etičkim pitanjima. Razvoj bezbedne nuklearne energije nije daleko od razvoja nuklearnog oružja, nove medicinske tehnike snimanja spasavaju živote, ali su preskupe za siromašne, a DNK testiranje poboljšava lečenje genetskih poremećaja uz rizik da se rezultati zloupotrebe. Da bismo rešili ova složena pitanja, potrebna nam je i nauka i moralno utemeljenje religije. Ne možemo samo da damo brz odgovor iz Biblije bez proučavanja naučne složenosti, niti se možemo obratiti samo nauci da vodi etičke odluke. Hrišćanstvo i druge religije postavljaju osnovu za moralne standarde koji su neophodni za odgovarajuću upotrebu nauke i tehnologije.

Nauka takođe pozitivno utiče na veru vernika. Biblija uči da „nebesa objavljuju slavu Božju“ (Psalam 19,1). Hrišćani vide Božju slavu kada gledaju zvezde i u galaksijama koje se sudaraju gledano kroz teleskop. Božja slava se otkriva u prelepoj simetriji javorovog lista, i u složenoj biohemijskoj aktivnosti unutar svake ćelije tog lista. Nauka i tehnologija su nam pokazale mnogo više o Božjem stvaranju nego što je bilo poznato u biblijska vremena, otkrivajući sve više i više Božje slave.

Hrišćani svoju veru samo obogaćuju ako se bave naukom i otkrivaju ono što je golom oku nevidljivo. Naučnici ateisti mogu da obogate svoj život ako se pozabave pitanjem ko je sve to tako savršeno i smisleno stvorio.

 

Možda će vas zanimati emisije:

Isus učitelj

Više od obične knjige

(Visited 202 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *