Virus korona: Kako očuvati mentalno zdravlje tokom samoizolacije?

 Dug period izolacije može biti neophodna mera za javno zdravlje, ali prepoznato je da bi to moglo imati štetan uticaj na mentalno zdravlje pojedinaca.

U nedelju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala vodič za mentalno zdravlje ljudi koji su u samoizolaciji, u kome navodi: “Ovo krizno vreme izaziva stres u populaciji.”

Stoga, šta bi trebalo da učinite ukoliko je vaše mentalno zdravlje na udaru tokom samoizolacije? Postoje li načini da zaštitite svoje emotivno i mentalno zdravlje  u toku potencijalno dužeg perioda koji provodite sami?

Obavezno nađite vreme za mikro-uzdizanje tokom dana

Dr Lusi Ačison (Lucy Atcheson), savetodavni psiholog, kaže da je jedan od glavnih problema samoizolacije taj što počnu da nam nedostaju “mikro-uzdizanja” kojim povremeno “začinjavamo” svoje dane a da toga nismo uvek ni svesni. Ona je izjavila za The Independent: “Na svom putu do kuće, možda imate običaj da svratite u omiljeni kafić ili pozdravite nekoga na ulici – to su one svakodnevne sitnice koje nam pomažu da se emotivno uzdignemo, često i onda kada toga nismo ni svesni. Kada ste sami kod kuće, to se ne dešava – a kumulativni efekat toga je ogroman, naročito negde pred kraj druge sedmice. Stoga, potrebno je da sami iskreiramo ta “mikro-uzdizanja”, a to bi trebalo da bude nešto što nam daje osećaj dostignuća. To bi mogla biti neka nova fizička vežba, malo dodatnog učenja stranog jezika, razgovaranje s nekim putem telefona ili društvenih mreža ili pridruživanje nekom klubu ljubitelja knjiga na internetu.”

Trudite se da se hranite zdravo

Kada ste kod kuće, možete pasti u iskušenje da dugo sedite na kauču ne krećući se, konzumirajući neizbalansirane obroke i grickajući tokom čitavog dana samo da biste se nečim zanimali.

Ali, Ema Karington (Emma Carrington), menadžer za savetovanje i informisanje pri Mental Health UK, kaže: “Potrudite se da se hranite zdravo. Ukoliko nemate nikoga ko bi vam mogao doneti hranu, vidite da li biste mogli da se prijavite za poručivanje hrane iz lokalne prodavnice. Raspitajte se da li postoji neka grupa za podršku u vašoj lokalnoj zajednici, koja bi vam mogla pružiti pomoć u nabavci.”

Koliko je god moguće, ostanite u vezi s prirodom

Stiven Bakli (Steven Buckley), šef informisanja Mind-a, kaže da bi treblo da pokušate da se izložite spoljnom svetu i fizički vežbate koliko god je to moguće u okviru ograničenja u kojima se nalazite. “Naše fizičko i mentalno zdravlje su usko povezani. I zato pokušajte da osmislite nešto u šta će biti uključene i fizičke vežbe”, kaže on.

“Iako ne možete da provodite vreme s drugima, iskoristite svaki privatni prostor na otvorenom koji vam je na raspolaganju – baštu ili balkon, ukoliko ih imate – jer provođenje vremena na otvorenom takođe utiče na našu doborbit.”

Ukoliko nemate priliku za to, Bakli takođe predlaže da što više gledate kroz prozor – da posmatrate ptice ili da se bavite gajenjem sobnog bilja da biste stimulisali svoj um i ostali u vezi s prirodom. Ukoliko je moguće, što češće otvarajte prozore i dozvolite svežem vazduhu da uđe u vašu sobu.

Držite se uobičajenih aktivnosti

Da li ulovite sebe kako ste proveli čitav dan u pidžami ili se tek u 3 posle podne setite da niste oprali zube, jer ste znali da nećete nikoga videti? Iako na kratke staze može da vam bude lepo da se malo ulenjite, na duže staze to neće doneti ništa dobro vašem mentalnom zdravlju.

Karington kaže: “Koliko god je moguće, pokušajte da očuvate svakodnevnu rutinu. Ustajte i ležite na vreme kako biste sebi obezbedili dovoljno sna.”

Ipak, iako želite da očuvate svakodnevnu rutinu, dr Lusi Ačison ozbiljno upozorava na opasnost od upadanja u cikličan ritam – spavanje, rad, jedenje, i ponavlja: “Pronađite nešto što će osvežiti vaš dan i dati mu novu vrednost. Život se ne sastoji samo od spavanja i jedenja. Priuštite sebi i nešto zabavno (a to ne mora biti samo gledanje filmova).”

“Srećem mnoge ljude koji tokom samoizolacije gube optimizam. Oni koriste dodatno slobodno vreme da bi sebe preispitivali i ’secirali’ sve što je pogrešno u njihovom životu – njihov posao, njihove odnose, njihova prijateljstva. Kada smo preopterećeni običnom svakodnevicom, lako je izgubiti radost življenja. Stoga, nađite nešto što će vas zabaviti i oraspoložiti.”

Nemojte samo sedeti pred ekranom – upražnjavajte što raznovrsnije aktivnosti

Celodnevno sedenje pred ekranom – bilo da je to zbog posla ili iz zadovoljstva – nije najbolji način da provedete duže periode vremena, a naročito zato što plava svetlost koju emituju uređaji poput vašeg mobilnog telefona može negativno uticati na vaš san i sveukupnu dobrobit.

Anxiety UK, dobrotvorna organizacija koja pomaže ljudima koji pate od anksioznosti, napravila je spisak mogućih aktvnosti u periodu samoizolacije da bi vam pomogla da što raznovrsnije provedete vreme kod kuće u narednim sedmicama.

Ona predlaže: preuzimanje snimljenih sadržaja sa interneta, gledanje serijala, bavljenje umetničkim radom i kućnom radinošću, pletenje, kuvanje – naročito pripremanje novih jela, učenje nekog novog hobija – recimo origamija, video razgovor s prijateljima preko Skype-a ili društvenih mreža, pisanje, čitanje knjiga, majstorisanje ili baštovanstvo.

Ostanite u vezi s ljudima

Samo zato što se nalazite u samoizolaciji, ne znači da morate potpuno da se isključite iz sveta, navodi Anxiety UK. “Ukoliko osećate da počinjete da se mučite, odvojite vreme da pozovete prijatelja ili člana porodice. Porazgovarajte s njim o tome kako se osećate. Ako nemate nikoga s kim biste mogli popričati, možete okrenuti broj neke službe za emotivnu i mentalnu podršku u vašoj zajednici.”

I Svetska zdravstvena organizacija predlaže da održavate društvene kontakte tokom perioda samoizolacije: “Čak i kada ste izolovani, trudite se da koliko je god moguće očuvate svoje svakodnevne rutine ili da kreirate nove. Ako su zdravstvene vlasti preporučile da ograničete svoje fizičke kontakte s drugima radi sprečavanja širenja zaraze, možete ostati u vezi putem imejla, društvenih mreža, video-poziva i telefona.”

Ograničite sebi gledanje vesti

Ukoliko utvrdite da vam neprekidno slušanje vesti o korona virusu utiče na mentalno zdravlje, a naročito stalno praćenje vesti i komentara na društvenim mrežama, onda se malo “isključite”. Svetska zdravstvena organizacija savetuje: “Gotovo neprekidan tok izveštavanja o širenju zaraze može kod svakoga dovesti do osećanja zabrinutosti i nespokojstva. Potražite novosti i praktična uputstva od lokalnih zdravstvenih stručnjaka ili na sajtu SZO u tačno određeno doba dana i izbegavajte da slušate ili pratite glasine po društvenim mrežama koje vas mogu uzrujati i onespokojiti.”

Ne dozvolite da upadnete u vrtlog negativnosti

Dr Lusi Ačison naglašava da je jedna od najopasnijih stvari za vaše mentalno zdravlje višak vremena koji vam odjednom stoji na raspolaganju da se kritički pozabavite vlastitim životom. Ona objašnjava: “Kada se nađete u samoizolaciji, imate dovoljno vremena za razmišljanje, što često ima za posledicu da iskusite ogromno nezadovoljstvo sopstvenim životom. Na početku ćete možda biti mirni i nećete se plašiti virusa, ali moguće je da kasnije postepeno nastupi taj proces – da upadnete u začarani krug straha i kritikovanja sebe i svog života, a zaista je potrebno da se trudite da izbegnete ove negativne kognitivne vrtloge.”

Portparol Mental Health Foundation, britanske dobrotvorne organizacije za pružanje podrške osobama s narušenim mentalnim zdravljem, kaže: “Od pomoći je da ovo prepoznate kao jedan drugačiji period u vašem životu, i to ne obavezno loš, čak i ako vi niste to sami odabrali. To će vam doneti jedan nov ritam života i pružiti priliku da budete u kontaktu s bližnjima na drugačiji način nego inače.”

Izvor: independent.co.uk

(Visited 1.671 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.