Naše prvo letovanje sa malim detetom

Kada sam rodila svoje prvo dete bio je vreo julski dan i pitala sam se kako ćemo izdržati u stanu celo leto. Čeznula sam za plažom, tako da smo u septembru krenuli na letovanje. Šta nam bi?!

Cilj putovanja

Mnogi, ako imaju mogućnost, donose odluku da otputuju, čak i u inostranstvo, sa malom bebom. Mi smo bili malo obazriviji. Pošto nam je to bilo prvo dete, dobro smo razmislili. Na kraju smo doneli odluku da odemo u jednu banju koja nije bila daleko od našeg mesta boravka, i to krajem septembra, početkom oktobra meseca, kad nije bilo gužve. Izabrali smo jedan lep mali hotel gde nam je bilo udobno.

Poneli smo sa sobom pola kuće

Sve sam popakovala, čak i ono za čim nije bilo potrebe. Kadicu, igračke, podlogu za igranje, celu kozmetiku, zaštitnu kremu 50+, lekove, cucle, ćebence, skoro svu garderobu, krevetić na rasklapanje. U hotelu je bilo sve za potrebe male dece, ali ja nisam bila upućena na pravi način. Mnoge stvari smo mogli naznačiti kod rezervacije, ali nismo.  Svejedno, gepek je bio prepun.

Sa uzbuđenjem, strahom i radošću smo krenuli na naše prvo letovanje. Sa nama su krenuli i roditelji mog supruga. Radovala sam se tome, jer naš odnos je jako dobar, a priskočili su nam i u pomoć pri čuvanju bebe.

Problem

Sve je krenulo kao u bajci. Na raspolaganju nam je bio i wellness. Naša bebica je uživala na septembarskom suncu spavajući na terasi apartmana. Malo smo imali problema kod dojenja, ali ostalo je bilo podnošljivo. Međutim, treći dan beba nije želela da jede. Razlog nam nije bio jasan.

Odjednom sve se preokrenulo naglavačke. Sna više nije bilo, umesto toga zavladalo je konstantno plakanje.

Tako se naše letovanje pretvorilo u noćnu moru. Iako je bio vikend, pozvali smo pedijatra, koji nam je saopštio da najverovatinije beba ima potrebu za dodatkom u ishrani. U meni se tada srušio ceo svet. To samo one majke mogu da shvate, koje su imale slično iskustvo.

One majke koje su želele da doje svoje bebe u prvoj godini njihovog života, ali im se želja zbog određenih razloga nije ispunila. Moja beba je tada imala 2,5 – 3 meseca. Iako sam plakala, nije mi bilo bolje. Što smo se više trudili sve je bilo gore.

Rešenje

Jako sam se grozila činjenice da bebi moram da dajem dodatak u ishrani. Ali bilo mi je još teže da gledam moju bebu kako pati, i tako sam bila prisiljena da pogazim sva svoja načela vezano za ishranu. Znala sam da beba mora da jede.

Moj suprug je otišao u nabavku. U to vreme hipoalergijske dodatke ishrani su davali samo na recept, a mi ga nismo imali. Veliku potrebu smo imali za razumevanjem od strane apotekara. I sad sam zahvalna toj osobi, jer nam je pomogla u tom vrlo teškom i konfuznom periodu.

Naravno, od tog trenuska više nam nije bilo lepo na odmoru. Bili smo premoreni. Bili smo bezvoljni, tako da nam je preostali period odmora postao više teret nego uživanje. Bila sam jako tužna, jer sam mislila da je gotovo sa dojenjem (kakva sam ja to majka?)!

Kada smo se vratili kući, shvatila sam da moram da se pomirim sa novonastalom činjenicom jer ću poludeti. Kad mi je bilo malo lakše, sve se vratilo na staro. Još nekoliko meseca sam mogla da dojim moju bebu.

Za vreme ovog letovanja shvatila sam tri stvari:

  • Ne treba sve shvatiti previše ozbiljno, jer se stvari menjaju.
  • Sa sobom ne treba da ponesemo celu kuću, prvo je bolje dobro se raspitati šta sve sadrži sam smeštaj.
  • Iako bebu još dojite, dobro je da budete spremni i za alternative mogućnosti u ishrani. Isplati se biti spreman na sve

Kod sledećeg letovanja bili smo mnogo spremniji. Ništa nepotrebno nismo nosili na put, a uostalom, sve se može i kupiti. Posle rođenja drugog deteta, letovanja su nam postala još opuštenija, jer smo imali više iskustva. Bitno je ne preterivati u brizi, jer najveći neprijatelj zajedničkim trenucima je stres.

Izvor: bien.hu

 

Možda će vas zanimati emisije:

Mlade mame

Roditeljski stilovi

(Visited 16 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *