Kako prevazići beznađe

Ponekad se osećamo beznadežno jer ne vidimo svetlost na kraju tunela.

Ponekad se osećamo beznadežno, jer nam je vidokrug sužen. Fokusiramo se na jednu osobu, jedno iskustvo, jedan cilj za koji mislimo da nam je neophodan.

Ključne tačke:

  • Beznađe se često javlja uporedo sa nedostatkom razumevanja šta je važno ili moguće.
  • Podsećanje na dokaze da su pozitivne promene u raspoloženju i nadanju moguće, može nam pomoći u borbi sa trenutnim osećajem beznađa.
  • Uvežbavanje ponašanja kao da ste puni nade i optimizma još jedna je od strategija za prevazilaženja osećaja beznađa.

Depresija predstavlja sistem verovanja, ponašanja i načina na koji se odnosimo prema drugima koji vas ostavlja zatočenim u klopci. Ipak, postoje načini da se izvučete iz te zamke.

U nekim ranijim postovima, razmatrao sam kako nisko samopouzdanje može dovesti do jače depresije, navodeći vas da izbegavate društvo, da ostajete pasivni, da se usredresđujete na sopstvene probleme i kritikujete sebe zbog sopstvene nesavršenosti. Ja smatram da iracionalna i zahtevna pravila koja sebi postavljate dovode do povećanja samokritičnosti, a da zamena samokriticizma popravljanjem, učenjem i prihvatanjem sebe može mnogo pomoći u savladavanju depresije.

U ovom članku bavićemo se jednim od ključnih elemenata depresije – verovanjem da je situacija beznadežna. Ako mislite da su vaši problemi nerešivi, verovatno ćete prestati da se trudite, izolovaće te se, postaćete još depresivniji i vrtićete se u krug.

Otkrio sam da je beznađe jedna od prvih stvari s kojom želim da se pozabavim kod mojih pacijenata. Otkriće da možete promeniti raspoloženje može vas ohrabriti da isprobate neke nove tehnike, strategije ili lekove. Menjanjem svakodnevnih navika ili promenom okruženja možete u sebi podstaći želju da probate nešto novo i promenite svoje ponašanje. A promena u načinu razmišljanja otvara vrata preuzimanju koraka na putu pobede i oporavka od depresije.

Pogledajmo sada na koje načine možete nadvladati vaše beznađe.

U vezi s čim se osećate beznadežno?

Vi možda verujete da se vaše raspoloženje nikada neće promeniti – da ćete se uvek osećati depresivno. Ili ste, možda, izgubili nadu da ćete ikada imati zadovoljavajuću vezu ili ostvariti neke druge ciljeve koje smatrate neophodnim. Uzmimo, na primer, vaše raspoloženje. Recimo da biste sada svoje beznađe ocenili ocenom 9 na skali od 1 do 10 – to je izuzetno snažno beznađe. To je užasan osećaj, siguran sam, i to bi svakoga obeshrabrilo. Ali pogledajmo da li će se to osećanje promeniti za dan ili dva.

Otkrio sam da je za moje pacijenete korisno da prate i beleže svoje pozitivne i negativne emocije u toku različitih doba dana svakodnevno. Čak i “najbeznadežnije” osobe tako shvate da se njihovo raspoloženje menja u zavisnosti od doba dana, od onoga što rade, od onoga s kim su i od onoga o čemu razmišljaju. Ako im se raspoloženje tokom dana menja, onda su možda moguće i dodatne promene raspoloženja. Neka vam um bude otvoren za promene.

Koji ciljevi vam ne deluju beznadežno u vašem životu?

Mogu postojati i mnogi drugi ciljevi – veći i manji – koji vam ne deluju tako beznadežno. Usredsredite svoju pažnju na te ciljeve, umesto na one za koje osećate da nema nade da ih ostvarite. Kada se osećamo beznadežno u pogledu nečega, mi se fokusriamo na tu jednu stvar. Na primer, recimo da se osećate usamljeno i da mislite da ćete se tako osećati zauvek. Ima li nešto u pogledu čega se ne osećate tako beznadežno? Razmislite o nečemu nad čim imate određenu kontrolu – o kontaktiranju ljudi koje poznajete, o čitanju, slušanju muzike, vežbanju, učenju nečeg novog, pomaganju nekome, činjenju nečeg dobrog sebi ili drugome.

Beznađe deluje kao uopšteni ili maglovit koncept – ali suzite ga na jednu određenu stvar oko koje se osećate beznadežno, a onda se okrenite ka onome nad čim imate određeni stepen kontrole. Kada se okrenete ka ciljevima nad kojima imate kontrolu, vaša beznadežnost će početi da kopni.

Zapitajte se da li ste se i ranije osećali beznadežno. Da li su se stvari promenile?

Mislim da se svi ponekad osećamo beznadežno. Desi vam se raskid, izgubite posao, razočara vas prijatelj, premine vam neko koga volite – ovi događaji će izazvati utučenost kod većine. Znam da sam i sam doživeo osećaj beznađa mnogo puta u životu. I svaki put sam na kraju shvatio da će se taj osećaj promeniti. U stvari, svaka emocija koju imamo je privremena – čak i onda kada nam izgleda da nikada neće proći. Ako se vaše nekadašnje osećanje beznađa promenilo, zapitajte se da li bi to moglo da znači da će se i vaše takvo trenutno osećanje uskoro promeniti.

Zašto mislite da je vaša situacija beznadežna?

Zapišite vaše razloge, a onda ih dobro ispitajte. Na primer, zamislimo da se osećate beznadežno nakon raskida – mislite: „Nikada više neću biti srećna!” Ovakva osećanja nisu neuobičajena nakon raskida. Ali, da li ste stvarno sigurni da više nikada nećete biti srećni? Šta je razlog da se više nikada ne biste osećali bolje nego sada? Možda mislite: „Tako se bedno osećam sada da ne mogu ni da zamislim da je moguće osećati se bolje!“ To je ono što se zove „emotivno rezonovanje“ – vi svoja predviđanja o svom raspoloženju u budućnosti zasnivate na onome kako se trenutno osećate. Da li je to razumno? Ili možda mislite da ne možete biti srećni sve dok ste sa tom osobom. Ali, da li ste se osećali srećnim pre nego što ste upoznali tu osobu? Pokušajte da promenite negativnu predstavu o svom raspoloženju u budućnosti. Mi smo često veoma loši u predviđanju kako ćemo se osećati u budućnosti.

Okušajte se u vežbanju obraćana pažnje na trenutne događaje.

Uvidećete da ne možete biti beznadežni u pogledu onoga što se upravo sada događa – a na to u svakom trenutku možete da obratite pažnju. Beznađe je uvek vezano za budućnost. A obraćanje pažnje je uvek stvar datog trenutka. Možete pokušati bilo koju vežbu obraćanja pažnje – obraćanje pažnje na vaše disanje, obraćanje pažnje na prizore i zvukove oko vas. Ili, ljuštenje pomorandže i uživanje u mirisu koji se širi. Ili, predano slušanje opuštajuće muzike. Dovođenje sebe u stanje neosuđujuće svesnosti o sadašnjem trenutku može vas u datom trenutku osloboditi pritiska vašeg beznađa u pogledu budućih događaja.

Borite se protiv svog beznađa.

Naša verovanja i raspoloženja često postaju samoispunjavajuća proročanstva. Ako se osećam beznadežno, izolovaću se, ostaću pasivan i “lupati glavu”. Ali, delovanje nasuprot onome kako se osećate često je dobar način da se pokidaju okovi beznađa. Kada se ne biste osećali beznadežno, šta biste preduzeli? Možda biste vežbali, razgovarali s prijateljem, uzeli nešto da odradite, isplanirali susret s nekim, otišli u šetnju. „Ponašanje kao da niste beznadežni“ često je prvi korak na putu ka budćnosti u kojoj ćete imati više nade.

Shvatite da vam nijedna osoba ili iskustvo nisu nepohodan uslov da biste bili srećni.

Ponekad se osećamo beznadežno, jer nam je vidokrug sužen. Fokusiramo se na jednu osobu, jedno iskustvo, jedan cilj za koji mislimo da nam je neophodan. Na primer, raskinete vezu s nekim i mislite da je ta osoba bila neophodna da biste bili srećni – iako ste imali iskustvo da ste bili srećni i pre nego što ste je upoznali. Ili, mislite da ste beznadežni zato što ste ostali bez posla – iako taj posao svakako nije neophodan za sreću, jer ni drugi nisu imali taj posao pa se nisu osećali beznadežno. To preterano usredređivanje na jednu stvar i nefleksibilnost mogu doprineti depresiji. Navedite sve razloge zašto taj jedan cilj nije neophodan, a onda se okrenite onim ciljevima koji su vam dostupni.

Imajte na umu da prevazilaženje depresije i beznađa zahteva vreme. To je poput učenja neke nove veštine, novog načina razmišljanja i ponašanja.

Izvor: psychologytoday

 

Možda će vas zanimati emisije:

Nauči da živiš srećnije

Zašto je teško suočiti se sa životnim problemima

(Visited 951 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *