3 pogrešne predstave o skromnosti

U desetinama poruka o skromnosti koje sam čula tokom odrastanja u školi, omladinskoj grupi i kampu; postojala je jedna objedinjujuća tema: za hrišćanske žene je bolje da budu skromne i primena ove poruke bila je dosledno jasna. „Skromna“ je značila da žene treba da budu pokrivene i izbegavaju svu otkrivajuću ili pripijenu odeću.

Bilo da pokazujete delove duše ili delove kože – ako nekome pokazujete nešto što niko ranije nije video, upadate u vode intimnosti.

Kao ženska osoba imala sam odgovornost za ovo. I razlog za to bio je isto toliko jasan: da zaštitim svoju braću hrišćane od spoticanja.

„Verujte mi“, upozoravali su jedan za drugim sveštenici zaduženi za mlade, „Jednom sam bio tinejdžer. Znam kako misle.“

Sa dvadeset godina službe za studente i mlade iza sebe, a sada i kao roditelj tinejdžerke; shvatam koliko je skromnost kao vrlina više od uske poruke koju sam jednom čula.

Evo 3 istine o skromnosti koje bi hrišćani trebali znati:

1. Skromnost se ne odnosi samo na odeću

Rečnička definicija skromnosti objašnjava to kao kvalitet ili stanje neupadljivosti ili umerenosti u samoproceni svojih sposobnosti ili pokazivanje umerenosti u ponašanju osobe (kao što je odustajanje od hvalisanja, pretenzija i sujete). To je vrlina; karakterna crta koja se preklapa sa poniznošću, samokontrolom i krotošću.

Grčka reč za skromnost – aidous (pronađena u 1. Timotiju 2,9) takođe se može prevesti kao pristojnost ili primerenost. Njegova suprotnost je oholost, naduvani ponos ili grandiozan osećaj sopstva. Kada nam Rimljanima 12,3 nalaže da ne mislimo o sebi više nego što bi trebalo, već trezveno rasuđujući; ovo bismo mogli objasniti kao uputstvo za skromnost.

Skromnost je više od garderobera koji upućuje na odeću i neodgovarajući izbor garderobe. Umesto toga, skromnost opisuje neku vrstu karaktera, otkrivajući poniznost i kontekstualno odgovarajuće mudre izbore.

Pozvani smo na skroman budžet i način života, na pažljive odgovore i reakcije na stvari koje čujemo i čitamo i na skromnu procenu svojih darova i prilika. Rimljanima 12,3 daje krasan opis kako skromnost izgleda u praksi: „Ne precenjujte sebe,  nego mislite o sebi razborito, primereno meri vere koju je Bog dao svakom od vas“.

Kao Isusovi sledbenici, muškarci i žene svih uzrasta pozvani su na skromnost. Umesto skupa strogih pravila samo za žene, to je stav srca prema Bogu kojem bi trebalo da teže svi hrišćani.

2. Skromnost je vrednovanje nečeg pozitivnog, a ne pokrivanje nečega sramotnog

Iako je skromnost osobina karaktera koja se može odnositi na mnoge aspekte života (uključujući emocionalnu bliskost, navike trošenja i još mnogo toga), u hrišćanskim krugovima razgovor o skromnosti obično se fokusira na to kako se oblačimo i brinemo o telu.

Naši izbori za negu i doterivanje su jedno od područja u kojima uvežbavamo svoja uverenja o skromnosti. Ali vrlo često, motivacija za skromnost je stid zbog našeg tela.

Sveto pismo uči da je Bog stvorio naša tela i učinio ih je dobrima. Naša tela su hramovi o kojima treba brinuti.

Sam Bog je došao na zemlju u telu, pokazujući dostojanstvo ljudskog tela na najintimniji mogući način.

Crkva se bori sa starom gnostičkom laži da je duh dobar, a telo loše još od sabora u Nikeji 325. godine nove ere, a ipak se i dalje uvlači u crkvu u mnogim oblicima.

Kada se prema svom telu i seksualnosti odnosimo kao prema „problemima“ koje treba rešiti – ili ih bar zanemariti i potisnuti kako bismo mogli duhovno napredovati – stvaramo podelu koju Bog nije imao na umu. Pismo više puta potvrđuje dobru nameru Božjeg stvaranja naših tela: stvorio nas je sa telom i nazvao ga je dobrim, a sam Bog je uzeo telo – utelovio se (Postanje 1,31; 2,7; 2,21-25; Jovan 1,14).

Kao takvi, kada razmišljamo o principu skromnosti koji se primenjuje na naša tela, vredi preoblikovati razgovor. Skromnost se odnosi na poštovanje i zaštitu dostojanstva naših tela, a ne na njihovo pokrivanje jer su sramotna.

Kao što je Pavle napisao u Efescima 5,28-29, to je zato što volimo svoje telo (i telo supružnika) koje hranimo, negujemo i oblačimo. I na neki način, ovo modelira metod kojim Hristos voli, hrani i oblači svoje telo, crkvu.

Naše telo i naša seksualnost su dragoceni za Boga – jer Bog je to sve stvorio da možemo uživati. Dakle, umesto da se stidimo zbog ove činjenice, možemo je prihvatiti i pokriti svoja tela plemenitošću i dostojanstvom – poštujući Boga u tom procesu.

3. Skromnost je važna u vezama

Jedna od stvari koje skromnost radi u praksi je tačno procenjivanje situacije, a zatim odabir mudrog načina reagovanja. Daću vam nekoliko primera kako ovo funkcioniše na načine koji nisu povezani sa odećom, pre nego što se okrenemo u primeni kod muškaraca, žena i odevnih pravila.

Primer 1: Skromnost je jedna od pet vrlina koje se uče na treningu borilačkih veština. Instruktor objašnjava da skromnost može da vam pomogne da izbegnete nevolje: ako možete tačno da procenite potencijalnu opasnost od ulaska u borbu, znate koliko opasan fizički sukob može biti i kako ga izbeći, a takođe ima i dobru samoprocenu sposobnosti koji su vaši nivoi veština – možete izbeći nepotrebnu opasnost ili sukob. Drugim rečima: skromnost će vam pomoći da odaberete svoje bitke.

Primer 2: Skromnost znači imati samosvest da bi se otkrilo šta je mudro i primereno u datom kontekstu. To bi se moglo odnositi na vaše veštine nindže u gornjem primeru, ali takođe bi moglo značiti i znati kada deliti emocije.

Intimnost se gradi kada ljudi jedni drugima otkrivaju lične stvari, a što je otkrivanje ekskluzivnije, to intimniji postajemo. Bilo da pokazujete delove duše ili delove kože – ako nekome pokazujete nešto što niko ranije nije video, upadate u vode intimnosti.

Nekoga ko strancu deli ogromnu količinu duboko ličnih podataka može se opisati kao emocionalno neskroman. Otkrivaju više nego što je pametno s obzirom na intimnost veze.

Razmišljanje o skromnosti na ovaj način – kao nečemu što štiti intimnost – može pomoći da se utvrdi kako skromnost može biti blagoslov i služiti odnosima unutar zajednice (a ne samo stroga pažnja kod oblačenja tinejdžera). Ako smo zajednica koja želi zdrave, vitalne i svete intimne odnose, tada ćemo poštovati skromna dela samokontrole koja štite te intimnosti. Pošto poštujemo tela, ne razmećemo se i ne povređujemo ih.

Pošto poštujemo istinu i verodostojnost, ne otkrivamo previše. Budući da na seks i seksualnost gledamo kao na Božji dar, mi ih štitimo i upravljamo njima, umesto da ih potiskujemo ili zloupotrebljavamo. Sve su to izrazi skromnosti: načini na koje ukazujemo čast sebi i drugima u svakodnevnim postupcima.

Ove 3 istine o skromnosti ne spuštaju lestvicu, zapravo je podižu. Poziv na skromnost otprilike je više od dužine suknje ili od toga da li odeća za plivanje ima jedan ili dva dela: reč je o pogledu na svet koji poštuje dobre stvari koje nam je Bog dao i svako od nas snosi odgovornost u poštovanju istih.

Svet bi mogao reći, „ako već nešto imate, slobodno se razmećite“, ali Duh nas podseća da budemo skromni. Međutim, skromnost ne kaže: „Ako nešto imate, sakrijte to.“ Umesto toga, skromnost kaže „Ako nešto imate – šta god da je – zahvalite Bogu na tome i koristite sa radošću i za opšte dobro“.

Izvor: crosswalk

 

Možda će vas zanimati emisije:

Konzervativno ili liberalno?

Preterana samouverenost

 

(Visited 751 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *