Isus – Čovek? Bog? Mit?

To su krupne reči – »Ili prihvatate Isusa, ili Ga odbacujete.« Ipak, smatram da su tačne, jer ili prihvatamo da je On živeo i hodao po ovoj zemlji, ili smatramo da je On mit – još jedna priča koja se prenosi iz davnina. Ili Ga prihvatamo kao Onog za koga se izdaje, ili odbacujemo Njegove tvrdnje da je Sin Božiji.

Jedna od najtežih stvari koje treba shvatiti u priči o Hristu je ta, da On nije bio samo Bog, već istovremeno i Bog i čovek!

To je velika dilema za mnoge, jer da bi se poverovalo u tvrdnje nekog čoveka da je Bog, potreban je ogroman skok vere. Možda smo u stanju da uvidimo korist od duhovne vere, možda uviđamo svu vrednost Biblije, a možda čak i osećamo promenu koju nam molitva unosi u život, međutim, da li da verujemo čoveku koji kaže da je Bog? To je već drugo pitanje!

Ali, da li je stvarno tako?

»Danas se skoro svi istoričari, bilo da su hrišćani ili ne, slažu da je Isus postojao i da Jevanđelja sadrže mnogo dragocenih podataka koje treba kritički odmeriti i oceniti. Postoji opšta   saglasnost o tome da, izuzimajući možda Pavla, znamo daleko više o Isusu Nazarećaninu nego o bilo kom jevrejskom ili paganskom verskom učitelju iz prvog i drugog veka naše ere.« Profesor Grejem Stenton, Univerzitet u Kembridžu, The Gospels and Jesus (Jevanđelja i Isus)

»Ja sam istoričar, nisam vernik, ali moram priznati kao istoričar da taj ubogi propovednik iz Nazareta nesporno predstavlja sâmo središte istorije. Isus Hristos je, po svemu sudeći, najdominantija ličnost u celoj povesti ljudskog roda.« H. G. Vels (1866-1946) – britanski pisac

Eksperti – kako ateisti, tako i hrišćani – saglasni su da je Isus Hristos Nazarećanin postojao! Ali zašto bismo im verovali? Šta njihovo mišljenje čini tako vrednim i dragocenim?

Većina stručnjaka se slaže da je Isus postojao – ali šta ćemo sa Njegovim tvrdnjama da je Bog?

Prema brojnim izvorima, Isus je izgovarao takve stvari koje bi imale smisla samo ako je On stvarno bio Bog. U stvari, nije potrebno preveliko udubljivanje u Bibliju da bi se ustanovilo da su Isus i Njegovi sledbenici davali smele izjave o tome ko je On.

On je rekao da je Sin Božji – kako možemo da prihvatimo učenje osobe koja je tvrdila da je Bog ako ne mislimo da On to stvarno jeste? Pogledajmo nekoliko Njegovih izjava:

»Svi pak rekoše: ti li si dakle sin Božji? A on im reče: vi kažete da sam ja.« Luka 22,70

A Isus joj reče: »Ja sam vaskrsenije i život: koji veruje mene ako i umre živeće. I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li ovo?« Jovan 11, 25-26.

Jedna od najtežih stvari koje treba shvatiti u priči o Hristu je ta da On nije bio samo Bog već istovremeno i Bog i čovek! Kako da verujemo da se natprirodno biće može pretvoriti u ljudsku bebu i dospeti u ženino telo bez začeća? Znam, teško je to sebi utuviti u glavu! Dakle, kako da to protumačimo?

Ako verujete da je univerzum stvoren sa određenim planom i da nije samo proizvod čiste slučajnosti, onda su ga očigledno neka jedinstvena i moćna sila ili biće stvorili i planirali, zar ne? Univerzum je i inače mesto koje uliva strahopoštovanje. E sada, kakva god da je sila stvorila univerzum, nije nerazumno da pomislimo da bi ta sila, ako bi to želela, mogla da se »smanji« i primi ljudsko obličje. Sigurno je da bi Bog koji je stvorio univerzum mogao sići na Zemlju i primiti ljudski lik, zar ne? U poređenju sa stvaranjem nekoliko stotina milijardi galaksija, to bi bilo vrlo jednostavno.

Isus Nazarećanin nikad nije bio na čelu nijedne vojske, mornarice ili države. Nije imao nikakvu javnu funkciju; nije bio politički angažovan. Nije bio član parlamenta, pa čak ni lokalni savetnik.

Za života nije imao ni naročito mnogo pristalica – a oni koji su Ga sledili bili su većinom sa dna društvene lestvice, neobrazovan narod neznatne moći i prava, sa još manje para ili ugleda. Uz nekolikoizuzetaka, elita njegovog sopstvenog naroda ne samo da Ga nije sledila

već mu se žestoko suprotstavljala dok je bio živ. On je u najboljem slučaju bio nevažna ličnost u maloj državi koja je imala prilično beznačajnu ulogu u najvećoj svetskoj imperiji. Nije imao bogatstvo, privatnu vojsku, niti kontakte u vladi koji bi Mu mogli značajnije pomoći. Kad je počeo sa svojom službom, nikad nije daleko putovao. Nije napisao nijednu knjigu, niti je za sobom ostavio bilo kakav pisani trag. Nemamo apsolutno ništa od onog što je možda napisao. Njegova služba među ljudima trajala je samo tri i po godine i spolja gledano predstavljala je ogroman promašaj. Mnogi vodeći i obični ljudi iz Njegovog sopstvenog naroda bili su protiv Njega. Uhapšen je (tom prilikom su pobegli Njegovi najbliži sledbenici); izveden je pred preki sud i osuđen, zatim mučen, bijen i na kraju raspet zajedno sa običnim kriminalcima.

Pa šta se onda desilo u proteklih dve hiljade godina? Da li je sâm Bog, u obličju čoveka, došao na ovaj svet, u sav taj haos, i dao ljudima nešto čemu se mogu nadati?

Čak i ako prihvatimo da je Bog postao čovek i da je taj čovek bio Isus Hristos, zašto bi On to uradio? Zašto bi Tvorac univerzuma sišao na Zemlju i primio ljudsko obličje samo da bi na kraju bio razapet na krst i umro kao čovek? A možda važnije pitanje glasi: Šta to znači za mene? Koje poruke taj Isus ima za mene? Kako taj Isus, čak i da je Bog, utiče na moj život?

Možda nismo zadovoljni onim što smo učili u školi, odnosno da smo ovde samo zahvaljujući pukom slučaju, da je neka kosmička eksplozija pre više milijardi godina izbacila usijane gasove po celom kosmosu, te da su se, abra-kadabra, posle dovoljno vremena, kad su se ti gasovi ohladili i kondenzovali, pojavili svi od Evripida do Ajnštajna?

Uvereni ste da u životu ima nečeg višeg od ljudskog tela. Osećate da je vaše postojanje nešto više od običnog jutarnjeg ustajanja, odlaska na posao, kupovine raznih stvari i tako svakog dana dok ne umrete.

Time što je bio ovde, Isus nam je govorio sledeće: Vi osećate da je život nešto više od svakodnevne rutine; vi osećate da je život nešto više. Vi osećate da Bog postoji, ali Ga ne znate.

Kroz Isusa, Bog svakom od nas kaže da Mu je toliko stalo do nas i do načina na koji živimo da je doslovno postao jedan od nas, deo nas, deo našeg života, deo načina na koji živimo. Kroz Isusa,

Bog svakom od nas kaže da ne moramo živeti u neznanju ko smo ili zašto smo ovde ili koja je svrha života. Kroz Isusa, Bog nam naizvestan način pokazuje ko smo, zašto smo ovde i kako najbolje da proživimo svoj život. Isus je Bog koji nam govori da je život zaista mnogo više od gomile stvari koje nas u suštini ne zadovoljavaju.

Tu se ponovo zapaža uloga Isusa Nazarećanina. Kroz Isusa, Bog svakom od nas govori da smo mi, bez obzira koliko je univerzum ogroman u poređenju s nama, ipak važni Bogu koji je sve to stvorio. Kroz Njega nam Bog govori da mi, bez obzira koliko smo mali u poređenju sa galaksijama u svemiru, nismo mali u Božjim očima. Naprotiv, mi smo dovoljno važni da je sam Bog sišao na Zemlju u ljudskom obličju i boravio među nama.

»I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca.« Jovan 1,14

Tvorac celog univerzuma sišao je na Zemlju i stupio među nas kao ljudsko biće kako bi nam rekao da smo važni, da je važan svako od nas. Kad shvatimo ko je Isus i šta je učinio, shvatićemo i da je On došao radi svakog od nas pojedinačno. Suština je upravo u tome.

Najbolje u vezi sa Isusom je to što nas On prihvata onakvim kakvi jesmo. On od nas može napraviti nove ljude, On nas može izlečiti, On nas može izmeniti, On nam može dati novi život.

Isusov život na Zemlji znači da, kad Ga lično upoznamo, možemo naći odgovore na pitanja morala koja nas muče. Isusov život znači da se možemo nadati boljoj budućnosti, kako sada, tako i večno.

Autor: prof. dr Miroslav Pujić

Odlomak iz knjige “Mostovi života”

 

Možda će vas zanimati emisije:

Isus revolucionar

Isus Mesija

(Visited 2.223 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *