Moćni načini da brinete o sebi kada vas obuzme tuga

Danas se tuga nečujno uvlači u tebe. Izgleda ti kao da te obuzima tama.

Možda postoji naročiti razlog za tvoju uznemirenost, a možda ga i nema (bar ne nekog koga se sada možeš setiti).

Bilo kako bilo, plakanje doživljavaš kao kijanje ili svrab – moraš ga se rešiti. Moraš se počešati. Suza ispunjava tvoje oko. Srce te boli. Bukvalno! Tvoje srce te bukvalno boli. Možda osećaš da ne možeš da dišeš. Ili se možda osećaš obamrlim. Otupeo si i ne osećaš apsolutno ništa. A možda si uznemiren i nesiguran.

„Kada osećamo tugu, veoma je lako skliznuti u beznađe“, kaže Debora Serani (Deborah Serani, PsyD), klinički psiholog, koja je specijalizirala lečenje poremećaja raspoloženja i napisala tri knjige o depresiji. Možda kažemo: „Ja to ne mogu!“, „Zašto mi se ovo dešava?“ ili „Ovo nikada neće biti bolje“.

Ali, ti to možeš. I to što ti se dešava je normalno. A i biće bolje!

U nastavku, Serani daje predloge kako da pristupite obradi i ublažavanju tuge, i postarate se za sebe kako ne biste previše duboko pali.

Tonuti u tugu – a onda naći rešenje. Sedite sa svojom tugom. Dajte sebi punu dozvolu (i prostora) da osetite svako osećanje koje se javi. Serani je primetila koliko je važno osetiti tugu, a onda krenuti dalje. „Bilo da se radi o nekoliko sati ili dana, nemojte joj dozvoliti da se zadrži duže od toga.“

Jedan moćan način za pristup obradi vaše tuge je kroz zapisivanje. Zapišite svoja osećanja. Imenujte ih. Zapišite senzacije koje se kovitlaju kroz vaše telo. Zapišite zbog čega ste uznemireni. Zapišite tačno šta vas muči. Izbacite to iz sebe. Oslobodite se.

„Zapisivanje vašeg iskustva i potom zatvaranje knjige daje vam vremena da rešite problem i proširite vidike“, kaže Serani. Da li možeš uraditi nešto povodom toga što te čini tužnim? Koja su efikasna rešenja ili alternative?

Takodje, može vam biti korisno da se uključite u aktivnosti koje će vam pomoći da se, na posredan način, rešite trenutnih osećanja, naročito kada se baš i ne osećate ugodno u sopstvenoj koži. Serani predlaže neke takve aktivnosti: slikanje, vajanje,  rezbarenje, bojenje, plesanje, bavljenje sportom i sl.

Usredsredite se na svoj unutrašnji govor. „Oslušnite na koji način razgovarate sa sobom kada ste tužni i utišajte zvuk beskorisnih misli“, kaže Serani. „Odbacite ih (negativne misli) i zamenite ih sa podsticajnim mislima.“

Ključno je, naravno, da te misli budu prave misli za vas, a ne samo neke neosnovane optimističke izjave. Ključ je u tome da vaše misli služe vama, a ne vi njima.

Na primer, Serani kaže da možete automatski pomisliti: „Ja ne mogu ništa dobro da uradim.“ Umesto da tada sebi kažete: „Samo veruj u sebe“, bolje je reći: „To nije istina! Ja sam baš dobar u _____________.“

Takodje, možete razgovarati sa sobom i tako što ćete sebi predložiti preuzimanje nekih korisnih koraka. Ako mislite: „Nikada se više neću osećati dobro“, možete reći sebi: „I mali koraci prave veliku razliku“, „Tuširanje mi može pomoći da se osećam bolje, a mogu i izaći u šetnju“ ili „Mogu se naći sa prijateljima ili raditi nešto drugo u čemu uživam.“

Opustite svoje telo. Serani predlaže da zatvorite oči; lagano i duboko dišete; zamislite nešto prijatno i opuštajuće i dozvolite vašem telu da se odmori i povrati snagu.

Nahranite svoja čula. „Kada podmirujemo svoja čula, mi dopunjavamo, negujemo i osvežavamo naš um, telo i dušu“, kaže Serani. Ona predlaže: Možete slušati nežnu muziku; upaliti sveću; sesti pored otvorenog prostora; upotrebiti aromaterapiju; posmatrati prirodu; izaći u šetnju ili pojesti nešto što budi, zadovoljava ili umiruje vaše čulo ukusa. Šta je to što utiče na vaša čula? Šta ih smiruje i šta ih osvežava i podstiče?

Dajte prioritet smehu. „Smejanje je jedan jednostavan i značajan način za prevazilaženje teških vremena. Smeh poboljšava rad našeg imunog sistema, umanjuje stres i podstiče lučenje hormona sreće – dopamina i oksitocina, ublažava bol i čini još mnogo toga“, kaže Serani.

Smeh ne mora uvek da bude spontan. Otkrijte šta vas obično zasmejava. Na primer, možete čitati komičnu knjigu ili pogledati smešan video. Takođe, možete gledati omiljenog komičara ili pričati viceve.

Od neprocenjive je važnosti da spremno prihvatimo osećaj tuge. Ali, isto tako je važno i da budemo sposobni da taj osećaj sebi olakšamo na zdrav način.

U stvari, od velike pomoći vam može biti ako unapred, pre nego što osetite tugu, razmislite o stvarima koje vas u takvim situacijama smiruju, teše i ohrabruju. Napravite što dužu listu mogućnosti. Na taj način, kada se sledeći put budete osećali tužno, nećete morati da smišljate načine, već ćete tačno znati šta treba da preduzmete kako biste sami sebi pomogli.

Možete čak da napravite i neku vrstu kompleta sa svojim omiljenim stvarima. To bi mogla biti jedna obična kutija sa pismima podrške samom sebi (zvuči smešno, ali je korisno); nekoliko mirisnih sveća sa aromom vanile; nekim eteričnim uljima i jednom ili dve inspirativne saosećajne knjige.

Najbolji način da se uspešno suočimo sa tugom je da je najpre osetimo i proživimo; zatim da je mentalno obradimo i prevaziđemo i, konačno, da pronađemo umirujuće, korisne i praktične načine da nastavimo da živimo.

Izvor: psychentral

(Visited 2.170 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *