Mali princ najpoznatija je knjiga francuskog pilota Antoine de Sainta-Exuperyja iz 1943. godine. Saint-Exupéry napisao ju je dok je živio u SAD-u. Prevedena je na preko 230 svetskih jezika i dijalekata, i prodata u više od 80 milona primeraka, tako da je to jedna od najprodavanijih knjiga sveta. Njene misli aktuelne su i danas. Pročitajte neke od njih.

– Čovek samo srcem dobro vidi. Ono bitno, očima je nevidljivo.

– Ljudi više nemaju vremena bilo šta upoznavati. Oni kod trgovca kupuju već gotove stvari. Ali, kako nema trgovaca prijatelja, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me!

– Oči su slepe. Treba tražiti srcem.

– Čoveku nikad nije po volji, ma gde bio.

– Govor je izvor svih nesporazuma.

– Puno je teže suditi sebi samome nego drugima. Ako uspeš sebi dobro suditi, znači da si pravi mudrac.

– Odrasle osobe vole brojeve. Kad im pričate o nekom novom prijatelju, nikad vas neće pitati o onom što je bitno. Nikad vam neće reći: “Kakva je boja njegovog glasa? Koje su mu najomiljenije igre? Da li skuplja leptire?” Nego vas pitaju: “Koliko mu je godina? Koliko ima braće? Koliko je težak? Koliko zarađuje njegov otac?” Tek tada smatraju da ga poznaju.

– Ako kažete odraslim osobama: “Video sam jednu lepu kuću od crvenih cigli sa geranijama na prozorima i golubovima na krovu”, oni nisu u stanju zamisliti tu kuću. Treba im reći: “Vidio sam kuću od sto hiljada franaka”. Tada će uzviknuti: “Kako je lepa!”

– Deca trebaju biti vrlo strpljiva s odraslima.

– Mi koji shvatamo život, mi ne marimo za brojeve.

– Iako ja poznajem jedan jedinstveni cvet, koga nema nigde osim na mojoj planeti, i koji jedna mala ovca može uništiti u jednom trenu, samo tako, jednog jutra, čak i ne shvatajući šta čini, zar to nije važno!

– Treba od svakoga zahtevati ono što može učiniti. Vlast u prvom redu, zavisi od razuma.

– Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomili. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.

– Lepe ste, ali ste prazne. Čovek ne može umreti za vas.

– Ljudi sa tvoje planete, uzgajaju pet hiljada ruža samo u jednom vrtu i nisu u stanju da u njima nađu ono što traže A ipak, ono što traže, može se naći u jednoj jedinoj ruži ili u malo vode.

– Izgledaće kao da sam umro, ali to neće biti istina.

– Čovek je usamljen i među ljudima.

– Mogao bih postati kao odrasli, koje zanimaju samo brojke.

– Ruže su pune protivrečnosti. Ali ja sam bio previše mlad da bih znao voleti.

– Kud te noge nose, neće te dovesti daleko.

– Tada mu nisam govorio ni o boama, ni o prašumama, ni o zvezdama. Spuštao sam se na njegov nivo. Pričao sam mu o bridžu, golfu, politici i kravatama. I veliki je bio strašno srećan što poznaje tako razborita čoveka.

– Trnje ne služi ničemu, ono je obična podvala cveća.

– Moram podneti dve – tri gusenice, ako želim da vidim leptire.

– Ipak mi se on jedini ne čini smešnim. Možda zato što se bavi nečim drugim, a ne samim sobom.

– Kad hoćeš da budeš duhovit, dogodi se da malko slažeš.

– Moglo bi se ugurati celo čovečanstvo na najmanje pacifičko ostrvo. Odrasli vam, naravno, neće poverovati. Oni umišljaju da zauzimaju mnogo mesta.

– Pitam se ne svetle li zvezde radi toga da bi svako od nas mogao pronaći svoju.

– A ljudi nemaju mašte. Ponavljaju što im se kaže.

– Upoznajemo samo ono što pripitomimo.

– Vreme koje si utrošio na svoju ružu, učinilo ju je toliko značajnom.

– Samo deca znaju šta traže.

– Ljudi se natrpaju u vozove, ali ne znaju kuda će. Ušeprtlje se i vrte u krugu.

– Ako je reč o korovu, treba ga iščupati čim ga primetiš.

– Žalosno je zaboraviti prijatelja.

– Ono što krasi pustinju, to je što se u njoj negde skriva bunar.

– Bilo da je u pitanju kuća, zvezde ili pustinja, ono što čini njihovu lepotu – nevidljivo je!

Source: http://www.savjetnikuspjeha.com