U odnosu na 1957. godinu, danas posedujemo duplo više automobila po osobi, jedemo duplo češće i uživamo u posedovanju beskrajno dugačkog spiska stvari koje tada nisu ni postojale – televizorima sa velikim ekranom, mikrotalasnim pećnicama, terencima i ručnim bežičnim uređajima, da navedemo nekoliko. Ali, da li smo srećniji?
Najnesrećniji ljudi su bili oni sa najviše sukoba – oni koji su u isto vreme težili i bliskim društvenim odnosima ali i posedovanjem materijalnih stvari.
Naravno, sreću je teško odrediti, a kamoli izmeriti. Ali nedavni pregled literature sugeriše da nismo ništa zadovoljniji nego što smo tada bili – u stvari, možda smo čak i manje srećni.
„U poređenju sa svojim bakama i dekama, današnji mladi odrasli su sa mnogo više bogatstva, nešto manje sreće i mnogo većim rizikom od depresije i raznih društvenih patologija“, primećuje psiholog dr Dejvid G. Mejers. „Naše povećano materijalno posedovanje u poslednje četiri decenije nije bilo praćeno ni jotom povećanog subjektivnog blagostanja.”
Dakle, šta istraživanja govore o mogućim efektima ove potrošačke kulture na mentalno blagostanje ljudi? Na osnovu dosadašnje literature, bilo bi previše pojednostavljeno reći da želja za materijalnim bogatstvom nedvosmisleno znači nezadovoljstvo. Iako najmanje materijalistički orijentisani ljudi prijavljuju najviše zadovoljstva životom, neke studije pokazuju da materijalisti mogu biti gotovo jednako zadovoljni ako imaju novac i ako njihov način života nije u sukobu sa težnjama koje više zadovoljavaju dušu. Ali za materijaliste sa manje novca i drugih suprotstavljenih želja – što je češća situacija – pojavljuje se manjak osećaja sreće, otkrivaju istraživači. Ako želite mnogo a niste u mogućnosti da tu želju ostvarite frustracija je neminovna.
Zašto su materijalisti nesrećni?
Kao i kod svih psiholoških stvari, odnos između mentalnog stanja i materijalizma je složen. Istraživači još uvek pokušavaju da utvrde: da li materijalizam izaziva osećaj nedostatka sreće ili nedostatak osećaja sreće podstiče materijalizam ili oboje? Nekoliko faktora može pomoći da se objasni očigledan danak potrage za bogatstvom. Jednostavnim rečima, jaka potrošačka sklonost kod materijalista može da promoviše nezadovoljstvo jer oduzima vreme stvarima koje mogu da neguju sreću, uključujući odnose sa porodicom i prijateljima.
“Nije apsolutno neophodno da će jurnjava za materijalnim bogatstvom ometati vaš društveni život”, kaže Diner. „Ali može, i ako jeste tako, verovatno ima negativan uticaj u smislu zadovoljstva životom i blagostanja.”
U knjizi „Visoka cena materijalizma“, autor Kaser opisuje svoje i tuđa istraživanja, pokazujući da kada ljudi organizuju svoje živote oko ciljeva kao što je nabavka proizvoda, oni prijavljuju manjak osećaja sreće u odnosima, lošije raspoloženje i više psiholoških problema. Kaser razlikuje ciljeve – koji se obično fokusiraju na imovinu, imidž, status i primanje nagrada i pohvala – od onih unutrašnjih, koji imaju za cilj rezultate kao što su lični rast i povezanost sa zajednicom.
S tim u vezi, dr Marša Ričins otkriva da materijalisti postavljaju nerealno visoka očekivanja o tome šta potrošačka dobra mogu učiniti za njih u smislu odnosa, autonomije i sreće.
„Oni misle da će posedovanje ovih stvari promeniti njihove živote na svaki mogući način koji vam padne na pamet“, kaže ona. Jedan čovek u njenoj studiji, na primer, rekao je da očajnički želi bazen kako bi mogao da poboljša svoj odnos sa svojom ćudljivom trinaestogodišnjom ćerkom.
Koreni materijalizma
S obzirom da svi doživljavamo istu konzumerističku kulturu, zašto neki od nas razvijaju snažno materijalističke vrednosti, a drugi ne? Niz istraživanja sugeriše da nesigurnost – i finansijska i emocionalna – leži u srcu konzumerističkih žudnji. Zaista, nije novac sam po sebi, već težnja za njim, povezana sa manjkom osećaja sreće koju doživljavaju materijalisti.
„Istraživanje sugeriše da kada ljudi odrastaju u nesrećnim društvenim situacijama – u kojima ih roditelji nisu baš lepo tretirali ili kada dožive siromaštvo ili čak pretnju smrću“, kaže Kaser „ kao način prilagođavanja postaju materijalističniji.”
Rad iz 1995. Godine, u Razvojnoj psihologiji Kasera i njegovih kolega, bio je prvi koji je to pokazao. Tinejdžeri koji su izjavili da imaju više materijalističke stavove obično su siromašniji i imaju manje negovateljskih majki od onih sa nižim rezultatima materijalizma, otkrio je tim. Slično tome, studija iz 1997. otkrila je da mladi ljudi čiji su roditelji prošli razvod ili razdvajanje bili su skloniji razvoju materijalističkih vrednosti kasnije u životu nego oni iz netaknutih domova.
Više novca = veća sreća?
U jednoj dugogodišnoj studiji ispitana su dva povezana skupa podataka, prikupljena u razmaku od 19 godina. Radi se o 12.000 ljudi koji su pohađali elitne koledže i univerzitete 1970-ih.
U proseku, oni koji su u početku izrazili jače finansijske težnje prijavili su niže zadovoljstvo životom dve decenije kasnije, u odnosu na one koji su izrazili niže novčane želje. Ali kako su prihodi učesnika sa višim aspiracijama rasli, tako je raslo i njihovo prijavljeno zadovoljstvo životom, otkrio je tim.
Jedan od zaključaka je da su najnesrećniji materijalisti oni čije su materijalističke vrednosti i vrednosti višeg reda, poput bliskih društvenih odnosa, najviše sukobljene. U radu iz 2002. tim je prvo procenio nivoe stresa, materijalističkih vrednosti i prosocijalnih vrednosti u domenima porodice, religije i zajednice. Zatim su u eksperimentalnoj studiji utvrdili stepen sukoba koji ljudi osećaju kada donose odluku između ova dva domena vrednosti.
Najnesrećniji ljudi su bili oni sa najviše sukoba – oni koji su u isto vreme težili i dobrim društvenim odnosima ali i posedovanjem materijalnih stvari.
„Materijalne stvari nisu ni loše ni dobre“, komentariše Barouz. „Uloga i status koji im se pridaju u životu mogu biti problematični. Ključ je pronaći ravnotežu: ceniti ono što imate, ali ne na račun stvari koje su zaista važne – vaše porodice, zajednice i duhovnosti.”
Veća slika
Čak i ako neki materijalisti plivaju kroz život sa malo nevolja, konzumerizam nosi veće troškove o kojima vredi brinuti, kažu drugi. „Postoje posledice materijalizma koje mogu uticati na kvalitet života drugih ljudi i drugih vrsta“, kaže Kaser, poput međunarodnih korporacija koje vode ljude u siromašnim zemljama da žude za proizvodima koje ne mogu da priušte.
Samim tim fokus se pomera sa pojedinca na širi uticaj ovog fenomena, od psihološkog do ekološkog itd.
„Korporativno vođen konzumerizam ima ogromne psihološke efekte, ne samo na ljude, već i na našu planetu“, kaže on.
Sve gore navedene studije potvrdile su tvrdnju Biblije koja navodi srebroljublje kao koren svih zala. Zloupotreba materijalnih stvari u smislu postizanja lične sreće nagomilavanjem istih dovodi do dubokog nezadovoljstva. Ali ako se iste te stvari ne tumače kao znak lične vrednosti, ako služe da one koji su u potrebi dovede u blagostanje, materijalizam ne dolazi u sukob sa duhovnim vrednostima, a i lični osećaj sreće je veći.
Možda će vas zanimati emisije: