Život može i da boli

Psiholozi jasno poručuju, da emocije nose ogromnu energiju u skladu sa svojim intenzitetom i zato ih nemojte potiskivati u sebi i zadržavati, već nastojte da ih pokazete, kao i da se izrazite na što bolji ili zdraviji način. Dakle, plačite ako ste tužni, smejte se i radujte se životu kad god osećate poriv za radosnim treptajima svoga srca, jednostavno nikad nemojte zanemariti da osluškujete svoje srce. Svako potiskivanje osećanja dovodi do procesa grčenja mišića, što za posledicu ima pojavu raznih psihosomatskih bolesti.

Stručnjaci naglašavaju i činjenicu da su brojna istrazivanja jasno potvrdila, da je čak 95 odsto stečenih bolesti tokom života u osnovi psihosomatskog porekla.

Naš organizam je energetski sistem koji predstavlja jedinstvo psihe i tela, i to jedinstvo treba održavati u pravilnom skladu i ravnoteži tokom celog života. Ukoliko dodje do disbalansa i “cepanja”, nastaju brojni zdravstveni simptomi, a zatim i razne tegobe koje se manifestuju kroz hronične bolesti. Potrebno je imati svest da “emocije teku u nama“, odnosno da “život teče u nama”. Ako se te emocije zadržavaju, potiskuju ili trajno blokiraju, onda neminovno nastaju i poremećaji koji uzrokuju razna bolesna stanja.

Posebno treba imati u vidu da je svako od nas uslovljen i svojim sklopom temperamenta i crta ličnosti, koje potom određuju naš celokupni psihološki profil ličnosti, te da shodno svom psihološkom profilu mi i manifestujemo razna emotivna stanja kroz koja prolazimo. Odnosno, svako se ponaša i reaguje shodno svojoj prirodi i u skladu sa svojim temperamentom. Zato je izuzetno važno pronaći i dobre balanse u nama samima, kao i u odnosu sa okolinom ili sa osobama koje su nam bliske, npr. ne možete biti pretereno impulsivni na način koji remeti odnose sa drugima, ali ne treba ni “gutati” u sebi nezadovoljstvo, suze, bol, patnju. Tačnije, važno je pronaći balans između krajnosti koje bi ugrožavale naš odnos sa drugima, ali i sa druge strane ne ugrožavati svoje zdravlje kroz narušavanje psiho-emocionalne ravnoteže. Znači, treba nastojati pravilno kanalisati svoje emocije i otvarati puteve stvarnoj, prirodnoj i dubokoj spontanosti uvek kroz izražavanje svojih iskrenih osećanja.

Najčešće psihosomatske bolesti koje se javljaju kod savremenog čoveka jesu: visoki krvni pritisak, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, premećaji u ishrani i sa varenjem hrane, ulcerozni kolitis, hronična opstruktivna bolest pluća, poremećaji sa spavanjem (praćeni i raznim poremećajima u snovima), razne autoimune i srčane bolesti. U osnovi ovih bolesti leži, pre svega hronična izloženost stresnim stanjima i raznim mentalnim ili emocionalnim pritiscima koji nas prate, što je vrlo karakteristićno za naše podneblje.

U suštini elementarno objašnjenje je: kada naš organizam više ne može da amortizuje novi ili dodatni stres dolazi do specifične reakcije koja je u svojoj osnovi psihoimunobiološka, te je tako krajnji ishod praćen pojačanim lučenjem hormona stresa, koji u ovom slučaju lokalno deluje na želudac i na dvanaestopalačno crevo dovodeći dalje do pojačanog lučenja digestivnih sokova. Ti sokovi potom vare samu sluzokožu ovih organa, uzrokujući na taj način čir ili grizlicu.

Brojna istraživanja su pokazala da potiskivanje emocija, povlačenje u sebe, i na kraju i depresija direktno utiču na pojavu pojedinih karcionoma. Tako je, nažalost u stalnom porastu broj obolelih muškaraca od karcinoma creva i prostate, a žena od karcinoma dojke i grlića materice, i to naročito na našim prostorima.

Psihosomatske bolesti su zapravo “odbrana” od prihvatanja života sa svim njegovim aspektima koji sa sobom donosi i određene probleme, rizike, neuspehe, gubitke kao potpunu životnu realnost, odnosno strah (bežanje, neprihvatanje) od “potpunog života” manifestovanog na nekom od organa našeg tela. Naravno, najteže je suočavanje sa nekim “bolnim istinama”, priznavanjem sebi ili drugima, i prihvatanjem da smo u nečemu neuspešni, loši ili nemoćni. Ljudskoj prirodi su svojstveni različiti mehanizmi odbrane, stvaranje iluzija i bežanje od problema (realnosti) u elementarnom nastojanju da se na takav način “zaštitimo”, ali to je samo veliko samozavaravanje i udaljavanje od rešavanja problema.

Prepoznavanje i prihvatanje stanja problema, kao i svest o problemu je dalje angažovanje volje da se nešto učini u smislu prevazilaženja ili rešavanja problema. Svest i anagažovanost na problemu je uvek određeni proces, neki procesi su dugoročniji i bolniji u zavisnosti od “težine” i složenosti problematične situacije. Ali, koliko god da je to bolan proces i emocije su višeslojne, uvek ga je moguće prevazići na dobar i zdrav način. Samim prepoznavanjem problema i suočavanjem sa njim u sebi oslobađamo “blokiranu energiju” koja više nema destruktivno dejstvo na nas same. Jedna od osnovnih istina u samospoznaji je svest o tome, da svako od nas ima mnogo više energije (snage) nego što je toga svestan i koliko god da je situacija teška, loša, bolna, crna, dramatična ili nemoguća, uvek postoji način da se ona prevaziđe i reši.

Svest, volja i snaga su toliko puta do sada pokazali kako su i one nemoguće situacije postale moguće u prevazilaženju, odnosno i da su ona razna “čuda” uvek moguća i prisutna u životu. Ipak, poznato je i da se “čuda” ne dešavaju često i svima, ali isto tako svi dobro znamo da se ona dešavaju nekima i ponekad. A u odgovoru na pitanje: zašto se “čuda” dešavaju samo nekima i samo ponekad, leži i deo istine za svakoga od nas.

 

Možda će vas zanimati emisije:

Tehnike povećanja volje

Rezervoar emocija

(Visited 6.674 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *